Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković danas je na konferenciji u organizaciji Bloomberg Adria obelodanila da je centralna banka snizila projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa 3,5 na 3,3 odsto BDP.
I dok Tabaković u rizike za ostvarenje očekivanih stopa rasta i inflacije do kraja godine ubraja geopolitičke tenzije, kvalitet poljoprivredne sezone ali i „proteste i blokade“, privrednici sa kojima smo razgovarali upozoravaju da aktuelni protesti potcrtavaju problematičan koncept ekonomskog rasta Srbije.
„U ovom periodu obeležavamo godišnjice NATO agresije i kovid krize – čak i posle takvih događaja, život se vrati u normalnost ali ne i sam čovek (koji je to preživeo), jer se gube radne navike, osećaj hijerarhije i poštovanja, odnosa prema radu“, rekla je guvernerka na Finance&Insurance Industry Trends konferenciji, osvrćući se upravo na aktuelnu situaciju u zemlji.
SVE SE MOŽE NADOKNADITI DO KRAJA GODINE
Citirajući ekonomistu Pitera Turčina, Tabaković je ocenila da danas mnogi puno ulažu u svoje obrazovanje i shodno tome očekuju da zauzmu „elitne“ pozicije u društvu – ali da je takvih pozicija manje na raspolaganju nego onih koji smatraju da im takva mesta pripadaju što, kako kaže, dovodi do podela u društvu.
Na ekonomskom planu, ipak, guvernerka ističe da NBS ostaje pri proceni da će privredni rast do kraja godine dostići 4,5 odsto.
“Promena naše projekcije govori da se rizici u jednom delu već ostvaruju i da moramo da budemo oprezni. Snizili smo, dakle, očekivani rast za prvi kvartal ali zaista očekujemo da ćemo u ostatku godine nadoknaditi usporavanje koje imamo kod stranih direktnih investicija, dok projekcija inflacije zavisi samo od poljoprivredne sezone”, rekla je Tabaković.
Sa druge strane, članovi jednog od najagilnijih udruženja privrednika ZREPOK, koje okuplja istaknute poslovne ljude Zrenjanina, početkom marta su u javnom saopštenju ocenili da su zahtevi studenata opravdani i pozvali institucije da počnu rad na utvrđivanju odgovornosti, uz apel da bi produžetak trenutne situacije imao negativne posledice po privredu.
U izjavi za Nedeljnik, član Izvršnog odbora ZREPOK i osnivač trgovinskog lanca Gomex Goran Kovačević skreće pažnju da privrednici već duži vremenski period upozoravaju da postojeći koncept privrednog rasta nije trajno održiv, jer počiva na privlačenju stranih investitora kroz „nerazumno visoke subvencije“, kao i na javnim investicijama koje postaju sve manje efikasne a sve više „čist trošak“.
Na naše pitanje kako se aktuelni protesti konkretno odražavaju na poslovanje, Kovačević odgovara da su posledice negde vidljive a negde ne.
KRATKOVIDO SVOĐENJE PROTESTA NA EKONOMSKE EFEKTE
„Protesti su bili inicijalno studentski, ali sada su se prelili na sve strukture društva. Jasno je da turizam trpi najveće posledice, ali tu je i ugostiteljstvo, pekare, fast food, svi oni imaju pad prodaje. Građevinarstvo se i dalje nekako drži, ali uglavnom gurano javnim investicijama vezanim za EXPO i stanogradnju, ali uz pojavu sve većeg broja neprodanih ili prodanih, ali neuseljenih stanova“, kaže Kovačević.
Uz opasku da je „kapital plašljivi zec“ bio strani ili domaći, kao i da se dešavaju globalne tehnološke promene koje su „uzdrmale“ čitave industrije, Kovačević upozorava da se ionako komplikovana ekonomska situacija ovim protestima još više usložnila, ali da je krajnji efekat teško izračunati.
„Ako smo se složili da postojeći ekonomski model ne može obezbediti stvaran održiv rast, čiji bi rezultat bio dostizanje nekog evropskog standarda, onda možda i nije loše da malo zastanemo, ako treba da se i vratimo korak nazad, ali da nakon toga izaberemo dugoročno ispravan put. Ove demonstracije imaju vrlo složene uzroke i značajno se razlikuju od svih demonstracija viđenih od šezdesetosmaša na ovamo i njihovo svođenje samo na ekonomske efekte je kratkovido. Nešto se rađa, a šta će se roditi – videćemo“, zaključio je Goran Kovačević u izjavi za Nedeljnik.
Post Views: 55
