Misterioznu pulsirajuću „zvezdu“ na udaljenosti od 15.000 svetlosnih godina od Zemlje uočili su astronomi s australijskog Univerziteta Kartin, piše američki magazin Tajm.
Tamo daleko, negde u sazvežđu Štit (Scutum), jedno neobjašnjivo nebesko telo šalje signale u svemir, trepćući u X-zracima i radio-frekvencijama svakih 44 minuta na način kakav astronomi nikada ranije nisu videli. Objekat bi mogao da bude beli patuljak, ostatak zvezde veličine Zemlje koja je potrošila svoje nuklearno gorivo. A možda i nije. Mogao bi da bude i magnetar – neutronska zvezda sa izuzetno snažnim magnetnim poljem. Osim ako nije ni to.
„Astronomi su posmatrali bezbroj zvezda svim mogućim teleskopima i nikada nismo videli da se neka ponaša ovako,“ rekao je astronom Citeng Vang (Ziteng Wang) sa Univerziteta Kartin u Australiji, u izjavi koja je pratila objavljivanje rada u časopisu Nejčr (Nature), čiji je on glavni autor.
ASKAP J1832 nije jedinstven po tome što šalje energiju u pravilnim bleskovima. To rade i pulsari, brzorotirajuće neutronske zvezde. Ali pulsari trepću mnogo brže nego ASKAP J1832, u rasponu od milisekundi do nekoliko sekundi.
Astronomi su 2022. godine otkrili vrstu objekata poznatu kao dugoperiodični promenljivi radio-izvor (long-period transient), koji, poput ASKAP J1832, emituju radio-talase u intervalima od više desetina minuta. Do sada je otkriveno desetak takvih tela, ali nijedno nije identično ASKAP J1832, jer je ovo prvo koje takođe emituje i X-zrake.
Štaviše, emisije ASKAP J1832 menjale su se tokom vremena. Tokom jednog posmatranja iz februara 2024. godine, objekat je, koristeći NASA-inu „Čandra“ rendgensku opservatoriju (Chandra X-ray Observatory), intenzivno emitovao i X-zrake i radio-talase. Međutim, pri ponovnom posmatranju šest meseci kasnije, radio-talasi su bili 1.000 puta slabiji, a X-zraci uopšte nisu detektovani. To je predstavljalo zagonetku.
„Razmatrali smo više različitih mogućnosti koje uključuju neutronske zvezde i bele patuljke, bilo same ili u društvu drugih zvezda,“ rekla je koautorka Nanda Rea iz Instituta za svemirske nauke u Barseloni, Španija.
Jedna od tih mogućnosti je upravo magnetar, ali se ni ona ne uklapa u potpunosti, zbog jake i promenljive radio-emisije koju daje ASKAP J1832. Beli patuljak ostaje moguća opcija, ali da bi proizvodio toliko energije, ASKAP J1832 bi morao da orbitira oko drugog tela u dvojnom sistemu, a taj pratilac do sada nije otkriven.
Posmatrano sa Zemlje, ASKAP J1832 deluje kao da se nalazi u ostatku supernove, oblaku vrućeg gasa i čestica visoke energije koji ostaje nakon eksplozije zvezde. Autori rada zaključili su da se taj ostatak nalazi u prednjem planu, dok je sam ASKAP J1832 u pozadini, kao što oblak na Zemlji može nakratko zakloniti Sunce.
Za sada, dakle, ovaj objekat ostaje zagonetka, ali zagonetka koju će nauka nastaviti da istražuje.
Post Views: 19
