Zemlja bi mogla biti osuđena da pređe simboličnu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za samo tri godine, pri sadašnjim nivoima emisije ugljen-dioksida.
To je oštro upozorenje više od 60 vodećih svetskih klimatologa u najnovijoj proceni stanja globalnog zagrevanja, piše BBC.
Skoro 200 zemalja složilo se da pokuša da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa s kraja 19. veka u značajnom sporazumu iz 2015. godine, sa ciljem da se izbegnu neki od najgorih uticaja klimatskih promena.
Ali zemlje su nastavile da sagorevaju rekordne količine uglja, nafte i gasa i seku šume bogate ugljenikom – ostavljajući taj međunarodni cilj u opasnosti.
Klimatske promene su već pogoršale mnoge vremenske ekstreme – poput vrućine od 40 stepeni Celzijusa u Velikoj Britaniji u julu 2022. godine – i brzo su podigle nivo mora na globalnom nivou, ugrožavajući priobalne zajednice.
„Sve stvari se kreću u pogrešnom smeru“, rekao je glavni autor prof. Pirs Forster, direktor Pristli centra za klimatsku budućnost na Univerzitetu u Lidsu.
„Vidimo neke neviđene promene, a takođe vidimo i ubrzano zagrevanje Zemlje i porast nivoa mora.“
Ove promene „su predviđene već neko vreme i možemo ih direktno pripisati veoma visokom nivou emisija“, dodao je.
Početkom 2020. godine, naučnici su procenili da čovečanstvo može da emituje samo 500 milijardi tona više ugljen-dioksida (CO2) – najvažnijeg gasa koji zagreva planetu – za 50% šanse da zagrevanje zadrži na 1,5°C.
Ali do početka 2025. godine ovaj takozvani „ugljenični budžet“ se smanjio na 130 milijardi tona, prema novoj studiji.
To smanjenje je uglavnom posledica kontinuiranih rekordnih emisija CO2 i drugih gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu, poput metana, ali i poboljšanja u naučnim procenama.
Ako globalne emisije CO2 ostanu na sadašnjim maksimumima od oko 40 milijardi tona godišnje, 130 milijardi tona daje svetu otprilike tri godine dok se taj ugljenični budžet ne iscrpi.
Ovo bi moglo da obaveže svet da prekrši cilj postavljen Pariskim sporazumom, kažu istraživači, iako planeta verovatno ne bi prešla 1,5°C zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem sve do nekoliko godina kasnije.
Prošla godina je bila prva u istoriji kada su prosečne globalne temperature vazduha bile više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad onih s kraja 19. veka.
Međutim, jedan period od 12 meseci ne smatra se kršenjem Pariskog sporazuma, s obzirom na to da je rekordna vrućina iz 2024. godine dobila dodatni podsticaj zbog prirodnih vremenskih obrazaca.
Ali zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem bilo je ubedljivo glavni razlog za visoke temperature prošle godine, dostižući 1,36 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, procenjuju istraživači.
Ova trenutna stopa zagrevanja je oko 0,27 stepeni Celzijusa po deceniji – mnogo brže od bilo čega u geološkom zapisu.
A ako emisije ostanu visoke, planeta je na putu da dostigne 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja po tom parametru oko 2030. godine.
Nakon ove tačke, dugoročno zagrevanje bi, teoretski, moglo biti smanjeno usisavanjem velikih količina CO2 nazad iz atmosfere.
Ali autori pozivaju na oprez pri oslanjanju na ove ambiciozne tehnologije koje služe kao karta za izlazak iz zatvora.
„Za veća prekoračenja [od 1,5°C], manje je verovatno da će uklanjanje [CO2] savršeno preokrenuti zagrevanje izazvano današnjim emisijama“, upozorio je Joeri Rogelj, profesor klimatske nauke i politike na Imperijal koledžu u Londonu.
„Svaki delić zagrevanja“ je važan
Studija je puna zapanjujućih statistika koje ističu obim klimatskih promena koje su se već dogodile.
Možda je najznačajnija brzina kojom se dodatna toplota akumulira u Zemljinom klimatskom sistemu, poznata kao „energetski disbalans Zemlje“ u naučnom žargonu.
Tokom poslednjih desetak godina, ova stopa zagrevanja je bila više nego dvostruko veća nego 1970-ih i 1980-ih i procenjuje se da je 25% veća nego krajem 2000-ih i 2010-ih.
„To je zaista veliki broj, veoma zabrinjavajući broj“ u tako kratkom periodu, rekao je dr Metju Palmer iz Meteorološke službe Velike Britanije i vanredni profesor na Univerzitetu u Bristolu.
Nedavni porast je u osnovi posledica emisije gasova staklene bašte, ali je i smanjenje efekta hlađenja od malih čestica nazvanih aerosoli takođe odigralo ulogu.
Ova dodatna energija mora negde da ode. Deo ide na zagrevanje kopna, povećanje temperature vazduha i topljenje svetskog leda.
Ali oko 90% viška toplote apsorbuju okeani.
To ne znači samo poremećaj morskog života već i viši nivo mora: toplije okeanske vode zauzimaju više prostora, pored dodatne vode koju topljenje glečera dodaje našim morima.
Stopa globalnog porasta nivoa mora udvostručila se od 1990-ih, povećavajući rizik od poplava za milione ljudi koji žive u priobalnim područjima širom sveta.
Iako sve ovo stvara sumornu sliku, autori primećuju da se stopa povećanja emisija čini usporavanjem kako se čiste tehnologije uvode.
Oni tvrde da su „brza i stroga“ smanjenja emisija važnija nego ikada.
Pariski cilj se zasniva na veoma jakim naučnim dokazima da bi uticaji klimatskih promena bili daleko veći pri zagrevanju od 2°C nego pri zagrevanju od 1,5°C.
To se često previše pojednostavljuje kao značenje da je zagrevanje ispod 1,5°C „bezbedno“, a iznad 1,5°C „opasno“.
U stvarnosti, svako dodatno zagrevanje povećava ozbiljnost mnogih vremenskih ekstrema, topljenja leda i porasta nivoa mora.
„Smanjenje emisija tokom naredne decenije može kritično promeniti stopu zagrevanja“, rekao je prof. Rogelj.
„Svaki deo zagrevanja koji možemo da izbegnemo rezultiraće manjom štetom i manjom patnjom posebno siromašnih i ranjivih populacija i manjim izazovima za naša društva da žive živote koje želimo“, dodao je.
Post Views: 53
