Od njenog izumiranja u 17. veku, ptica dodo dugo je bila sinonim za istrebljene vrste. Ali, hiljade dodoa bi uskoro ponovo mogle da nasele Mauricijus, kako tvrdi kompanija za „oživljavanje istrebljenih“ vrsta koja je objavila veliki proboj u pokušajima da oživi ovu smešnu i čudesnu pticu koja ne može da leti, piše Gardijan.
Kompanija „Colossal Biosciences“ je prvi put uspela da uzgaja prvobitne odnosno drevne zametke ćelija goluba odnosno primordijalne germinativne ćelije, ćelije prekursore (preteče) spermatozoida i jaja, što je „ključak korak“ u povratku dodoa, koji je bio vrsta goluba, prvi put posle više od 300 godina, navode.
Kompanija sa sedištem u Teksasu, koja je dospela u centar pažnje zbog svojih planova da ponovo oživi i nastani populaciju mamuta i strašnih vukova, saopštila je da je takođe razvila genetski modifikovane kokoške koje će služiti kao surogat za pticu dodo.
Kokoškama će biti ubrizgani pomenute ćelije nikobarskih golubova, najbližih živih srodnika dodoa, što će im vremenom, nakon genetskih izmena radi stvaranja željenog oblika tela i glave, omogućiti da uzgoje dodoe i vrate ih u njihovu nekadašnju postojbinu.
Za pet do sedam godina
„Otprilike mislimo da je još pet do sedam godina u budućnosti, ali nije ni 20 godina u budućnosti daleko“, rekaoje Ben Lam, glavni izvršni direktor kompanije Colossal o vremenskom okviru za povratak dodoa.
Oni, inače, sarađuju sa grupama za zaštitu divljih životinja kako bi otkrili bezbedna mesta na Mauricijusu bez pacova, gde bi ova vrsta ponovo mogla slobodno da luta.
„Cilj nam je da napravimo dovoljno dodoa sa dovoljno genetske raznolikosti ugrađene u njih kako bismo mogli da ih vratimo u divljnu gde zaista mogu da napreduju. Ne želimo da napravimo dva dodoa, već hiljade“, rekao je.
Dodo ptice su nekada harale šumama Mauricijusa, smeštenim u Indijskom okeanu, bez predatora, sve dok ljudi nisu počeli da ih love i ubijaju, proces koji je ubrzan evropskim istraživanjima i osvajanjima. Gubitak staništa i uvođenje invazivnih vrsta, poput makakija, svinja i pacova koji su pljačkali gnezda dodoa, zapečatili su sudbinu uglavnom bespomoćne ptice koja se hrani voćem. Poslednje pouzdano viđenje dodoa dogodilo se 1662. godine, kada ju je holandski mornar opisao kao „vrstu veoma velike guske“. Dodo je od tada postao sinonim za izumiranje, ali je kompanija Colossal saopštila da su uverenji da njihove metode, usmerene na tehnologiju za uređenje gena Crispr, mogu da vrate dodoe u njihov pređašnji dom.
Da li je to dodo?
Bet Šapiro, naučna šefica kompanije Colossal, koja ima tetovažu dodoa na ruci, rekla je da je „super uzbudljiv“ proboj došao nakon godinu dana rada na genetskom modifikovanju ptica koje su složenije za rad na ovaj način nego sisari.
„Ovo nije proces u kojem ćemo jednog dana samo bacati hiljade dodoa na Mauricijus. Očigledno će to biti spor, pažljiv i promišljen proces“, rekao je Šapiro. „Ako možemo da vratimo veliku pticu koja jede voće i živi na zemlji, ne znamo sve posledice njihovog vraćanja na ovaj predeo, ali očekujemo da ćemo imati neka srećna iznenađenja.“
Neki stručnjaci, međutim, dovode u pitanje kako definisati ove vrste sa genetskim modifikacijama i kakve bi bile njihove uloge u ekosistemima degradiranim ljudskim zadiranjem i klimatskom krizom. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog u Kornelovoj laboratoriji za orintologiju rekao je da je Colossal postigao „izuzetan napredak“, ali da se njegov rad sa dodoima suočava s brojnim izazovima.
„Teško je znati šta je bilo potrebno da se genetski stvori dodo, od njegove genomske arhitekture do toga kako su njegovi geni uzajamno delovali sa okolinom.“
Dodaju da je naporan poduhvat stvoriti organizam za koji do kraja ne znamo kakav je u stvarnosti, ali da bi bilo zanimljivo videti „takvog goluba“.
Oko 2 miliona vrsta je trenutno u opasnosti od izumiranja, a životinje i biljne su ugrožene uništavanjem staništa, porastom temperature, zagađenjem, invazivnim vrstama i lovom. Trenutna stopa izumiranja je stotinu puta brža od istorijske norme zbog uticaja čovečanstva, kako procenjuju naučnici.
Lam kaže da će sigurno biti onih koji kažu da to neće biti ptica dodo i da ih neće tako zvati. „Onda nemojte. Jednostavno nas nije briga, kako god želite da ih zovete, sve dok ih zovete nekako.“
Post Views: 0
