Naučnici su postigli „zapanjujući“ preokret Alchajmerove bolesti kod miševa obnavljanjem normalne funkcije vaskularne strukture mozga, mreže krvnih sudova koji ga snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama.
Istraživači s Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC) i Zapadnokineske bolnice Univerziteta Sičuan (WCHSU), radeći s partnerima u Velikoj Britaniji shvatili su da je ovaj proces moguć korišćenjem nanotehnologije, piše Njuzvik.
„Naša studija je pokazala izuzetnu efikasnost u postizanju brzog klirensa Aβ [kod Alchajmerove bolesti glavni „otpadni“ protein je amiloid-b], obnavljajući zdravu funkciju krvno-moždane barijere i dovodeći do zapanjujućeg preokreta Alchajmerove patologije“, rekla je autorka studije Lorena Ruiz Perez, istraživač u grupi za molekularnu bioniku iz IBEC.
Kako deluje?
Nanomedicina se uglavnom oslanja na nanočestice kao nosače za terapeutske molekule, dok ovaj pristup koristi nanočestice koje deluju kao terapeutski agensi same po sebi, poznate kao supramolekularni lekovi. Umesto ciljanja neurona ili drugih moždanih ćelija, terapija obnavlja pravilnu funkciju krvno-moždane barijere, „čuvara vaskularnih kapija“ koji reguliše okruženje mozga, kako objašnjavaju istraživači.
„Obnavljanjem ovog ‘čuvara kapije’, pomažemo mozgu da se ponovo uravnoteži i činimo da svaka druga terapija bolje funkcioniše“, rekao je za Newsweek Đuzepe Batalja, profesor istraživanja Katalonskog instituta za istraživanje i napredne studije (ICREA) na IBEC-u.
„Danas nijedan način lečenja ne preokreće na pouzdan način Alchajmerovu bolest; u najboljem slučaju, neki usporavaju aspekte propadanja. Naši rezultati ukazuju na novi put: popraviti barijeru koja održava mozak zdravim.“
Šta bi to donelo?
Batalja je objasnio da terapija koja obnavlja sopstvenu odbranu mozga može značiti „manje svakodnevnih kogntivnih padova, duže periode nezavisnosti i bolje reakcije na postojeće lekove, što bi se moglo pretvoriti u smislenije vreme provedeno zajedno s porodicom i smanjeno opterećenje brige o drugima“.
Nalazi ističu važnost vaskularnog zdravlja i vezu između bolesti poput demencije i Alchajmerove bolesti sa oštećenim vaskularnim sistemom. Tim je pokazao da ciljanje određenog mehanizma omogućava nepoželjnim „otpadnim proteinima“ proizvedenim u mozgu da prođu kroz krvno-moždanu barijeru i izbace se kroz krvotok. Kod Alchajmerove bolesti, akumulacija Aβ utiče na normalno funkcionisanje neurona. Prirodni sistem mozga za uklanjanje toksičnih stvari poput ovog proteina prestaje da pravilno funkcioniše.
Kako su to izveli?
U studiji, istraživači su koristili modele miševa genetski programirane da proizvode veće količine amiloid beta proteina i razviju značajan kognitivni pad koji oponaša Alchajmerovu bolest.
„Samo jedan sat nakon injekcije [supramolekularnih lekova] primetili smo smanjenje količine amiloid beta proteina u mozgu za 50-60 procenata“, rekao je autor studije Junjang Čen, istraživač na WCHSU i student Univerzitetskog koledža u Londonu.
„Životinje pokazuju trajni funkcionalni oporavak mesecima kasnije, što ukazuje na trajne koristi, a ne samo na kratkoročni efekat“, rekao je Batalja. „Nije primećeno nikakvo oštećenje ili toksičnost kod životinja; dobro podnose terapiju.“
U jednom eksperimentu, lečili su 12-mesečnog miša (što je slično 60-godišnjem čoveku) nanočesticama. Analizirajući njegovo ponašanje i pamćenje nakon šest meseci, otkrili su da se životinja, tada stara 18 meseci (uporedivo sa 90-godišnjim čovekom), oporavila i povratila ponašanje zdravog miša.
„Mislimo da funkcioniše kao kaskada: kada se toksične stvari poput amiloida-beta (Aβ) akumuliraju, bolest napreduje. Ali kada vaskularni sistem ponovo može da funkcioniše, počinje da čisti Aβ i druge štetne molekule, omogućavajući celom sistemu da povrati ravnotežu. Ono što je izvanredno jeste da naše nanočestice deluju kao lek i izgleda da aktiviraju mehanizam povratne sprege koji vraća ovaj put čišćenja na normalan nivo“, objasnio je Čen.
Nada za pacijente
Imitirajući način na koji prirodni molekuli interaguju sa LRP1 receptorom (koji obično deluje kao „molekularni čuvar kapije“), preciznost supramolekularnih lekova može se vezati za Aβ, preći kroz krvno-moždanu barijeru i pokrenuti proces uklanjanja toksičnih stvari iz mozga, obnavljajući funkciju vaskularnog sistema za čišćenje otpada. Ovo daje nadu za razvoj efikasnih kliničkih intervencija za rešavanje vaskularnih doprinosa Alchajmerovoj bolesti i na kraju poboljšanje ishoda pacijenata. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se videlo kako će to funkcionisati na ljudima.
„Ovo je inovativni pristup u ranoj fazi sa ohrabrujućim rezultatima kod miševa. Kao i kod svake prekliničke studije, dalja ispitivanja, uključujući studije bezbednosti i validaciju na većim modelima, biće ključna pre nego što se razmotre ispitivanja na ljudima“, rekao je Frančesko Aprile, profesor biološke hemije na Imperijal koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u studiju. „Krvno-moždana barijera ima sličnu ulogu za sve nas. Ako možemo bezbedno da pokrenemo isti oporavak barijerne funkcije kod ljudi, očekujemo poboljšano održavanje mozga: stabilniju isporuku hranljivih materija, smanjenu upalu i efikasnije uklanjanje toksičnih proteina. Ta kombinacija bi mogla da uspori napredovanje bolesti i pojača uticaj drugih načina lečenja“, rekao je Batalja.
Post Views: 8
