Topljenje morskog leda na Arktiku dramatično se usporilo u poslednjih 20 godina, izvestili su naučnici, pri čemu od 2005. godine nema statistički značajnog opadanja njegovog obima, piše Gardijan.
Ovo otkriće je iznenađujuće, kažu istraživači, imajući u vidu da su emisije ugljenika iz sagorevanja fosilnih goriva nastavile da rastu i da zadržavaju sve više toplote tokom tog perioda.
Oni navode da su prirodne varijacije u okeanskim strujama, koje ograničavaju topljenje leda, veroNaučnivatno izbalansirale stalni rast globalnih temperatura.
Led se ne obnavlja, posledice i dalje ozbiljne
Nalazi ne znače da se arktički morski led obnavlja.
Površina morskog leda u septembru, kada dostiže svoj godišnji minimum, prepolovila se od 1979. godine, kada su počela satelitska merenja.
Klimatska kriza ostaje „nesumnjivo stvarna“, rekli su naučnici, a potreba za hitnim delovanjem kako bi se izbegle najgore posledice ostaje nepromenjena.
Prirodna varijacija koja izaziva usporavanje verovatno su višedecenijske oscilacije u strujama Atlantskog i Tihog okeana, koje menjaju količinu zagrejane vode koja dolazi do Arktika.
Privremeno zatišje kupilo malo vremena
I dalje se očekuje da će Arktik doživeti uslove bez leda kasnije tokom ovog veka, što će ugroziti ljude i divlje životinje u regionu, a pritom pojačati globalno zagrevanje izlaganjem tamnog, toplotu-upijajućeg okeana.
„Dobra vest je da su se pre 10 do 15 godina, kada se gubitak morskog leda ubrzavao, neki ljudi pribojavali Arktika bez leda već pre 2020. godine. Ali sada je prirodna varijabilnost uglavnom poništila gubitak morskog leda. To nam je kupilo malo više vremena, ali je samo privremeno zatišje – kada se završi, neće doneti dobre vesti“, rekao je Dr Mark Ingland, koji je predvodio istraživanje dok je bio na Univerzitetu u Ekseteru.
Analiza podataka i klimatskih modela
Istraživanje, objavljeno u časopisu „Geophysical Research Letters“, koristilo je dva različita seta podataka o nivou arktičkog morskog leda od 1979. godine do danas. Naučnici su analizirali površinu morskog leda za svaki mesec u godini i usporavanje je primećeno u svim slučajevima.
„Ovo nije ekstremno retka pojava. U jednom veku trebalo bi da se dogodi nekoliko puta“, rekao je Ingland, sada na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
Nadalje, sve simulacije su pokazale da se gubitak morskog leda ponovo ubrzava nakon usporavanja.
Stroveova analiza dugoročnog trenda od 1979. do 2024. godine pokazuje da se oko 2,5 kvadratnih metara septembarskog leda izgubi za svaku tonu emitovanog CO₂. Prof. Endru Šepard, sa Univerziteta Nortumbrija, rekao je: „Znamo da se arktički morski led takođe stanjuje, i zato čak i ako se površina ne smanjuje, volumen se ipak smanjuje. Naši podaci pokazuju da od 2010. godine prosečna debljina leda u oktobru opada za 0,6 cm godišnje.“
Usporavanje ne znači da klimatske promene nisu stvarne
Ingland je odbacio svaku sugestiju da usporavanje morskog leda znači da klimatske promene nisu stvarne. „Klimatske promene su nesumnjivo stvarne, izazvane ljudskim delovanjem i nastavljaju da predstavljaju ozbiljnu pretnju. Fundamentalna nauka i hitnost klimatskog delovanja ostaju nepromenjeni“, rekao je on.
„Dobro je ljudima objasniti da se usporavanje dešava, jer će u suprotnom čuti to od nekoga ko pokušava da to zloupotrebi kako bi potkopao naše vrlo čvrsto razumevanje onoga što se dešava sa klimatskim promenama.“
Post Views: 100
