DOBRO je poznat način na koji su dinosaurusi izgubili svoju dominaciju kada je asteroid udario u Zemlju pre 66 miliona godina, izazvavši užasno masovno izumiranje, ali način na koji su dinosaurusi došli do prevlasti je manje poznat.
Foto: pixabay
Novo istraživanje koje se u velikoj meri oslanjalo na fosilizovani izmet i sadržaje izbačene hrane nakon varenja pruža sliku o tome kako su dinosaurusi nadmašili konkurenciju tokom trijaskog perioda, preneo je Rojters.
Studija se fokusirala na region u Poljskoj sa obimnim fosilima iz ovog ključnog vremena.
Kada su se pojavili pre otprilike 230 miliona godina, dinosaurusi su isprva bili u senci drugih životinja, uključujući velike rođake krokodile i razne biljojede, među kojima one veličine slona.
Pre oko 200 miliona godina njihovi glavni konkurenti su izumrli.
-Prišli smo usponu dinosaurusa na potpuno nov način. Analizirali smo dokaze o hranjenju kako bismo doneli zaključke o ekološkoj ulozi dinosaurusa tokom njihovih prvih 30 miliona godina evolucije, rekao je paleontolog Martin Kvarnstrom sa Univerziteta Upsala u Švedskoj, glavni autor studije koja je danas objavljena u časopisu „Nejčer“.
Najraniji dinosaurusi jeli su između ostalog bube, ribe i insekte.
Nakon toga, veći grabežljivci dinosaurusa evoluirali su zajedno sa dinosaurusima biljojedima koji su očigledno bili bolje prilagođeni za eksploataciju novih biljaka koje su nastale kada je klima postala vlažnija.
Fosilni ostaci izmeta se nazivaju koproliti, fosilni ostaci sadržine izbačene hrane nakon varenja se nazivaju regurgitati.
Zajedno se zovu bromaliti.
Ispitujući nesvarenu hranu – biljke i plen – u bromalitima, istraživači mogu da razaznaju obrasce hranjenja različitih vrsta i rekonstruišu mreže hrane u ekosistemu.
Ispitano je na stotine bromalita, pre svega koprolita.
Istraživači su zaključili ko je proizveo dati koprolit na osnovu veličine i oblika, vrste nesvarene hrane i prirode probavnog sistema živih rođaka izumrlih životinja.
Na lokalitetima gde su postojale kosti i tragovi predatorskih dinosaurusa, pronađeni su koproliti koji sadrže dosta nesvarenih ostataka.
Neki od njih su puni komadića kostiju, ostataka ribe, a ima i zuba, što znači da je sadržaj brzo prošao kroz digestivni trakt i nije se dugo vario.
Rani članovi evolucione loze dinosaurusa bili su svaštojedi, poput Silesaurusa dugog dva metra.
Silesaurus je jeo bube, ribu i biljke.
-Neki od insekata su bili neverovatno dobro očuvani, rekao je Kvarnstrom.
Kasnije su počeli da se pojavljuju veliki dinosaurusi biljojedi i mesožderi.
Promene u životnoj sredini povezane sa povećanom vulkanskom aktivnošću Zemlje izazvale su širi spektar biljaka koje su eksploatisali sve veći dinosaurusi biljojedi.
Ova proliferacija velikih dinosaurusa koji jedu biljke podstakla je evoluciju većih dinosaurusa mesoždera.
Veliki mesožderi koji nisu dinosaurusi nestali su pre početka narednog jurskog perioda, dovršavajući prelazak na dominaciju dinosaurusa.
Pre 200 miliona godina bili su prisutni dinosaurusi koji su jeli meso dugi osam metara, pored dinosaurusa koji su se hranili biljkama i koji su bili dugi 10 metara.
Smok, šestometarski rođak dinosaurusa mesoždera jake vilice, živeo je pre oko 210 miliona godina na teritoriji centralne Evrope.
Koproliti su pokazali Smokovu sklonost za drobljenje kostiju, koja je povezana sa mnogo kasnijim dinosaurusima kao što je Tiranosaurus.
(Tanjug)
BONUS VIDEO – RUSI POKAZALI SNIMAK: Dron kamikaza uništio haubicu francuske proizvodnje
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
