Bila je potrebna neverovatna mašta da bi Ser Piter Džekson, dobitnik Oskara — i, usput, počasni nosilac titule viteza Novozelandskog reda— režiser filmova “Gospodar prstenova” i “Hobit”, stvorio svoje sveobuhvatno filmsko delo. To je osobina koju je posedovao još kao dete, kada bi zamišljao vizije budućnosti. „Kada sam bio klinac, sanjao sam o ličnim mlaznim rancima, letećim automobilima i sličnim stvarima“, rekao je Džekson u nedavnom intervjuu. „Jedna od tih drugih stvari o kojima sam oduvek maštao bila je da vratim izumrle vrste“, piše magazin Tajm.
Za mlazne rančeve i leteće automobile nema šanse. Ali biznis oživljavanja izumrlih vrsta? To se zaista dešava. U aprilu je firma Colossal Biosciences iz Dalasa objavila da je uspešno vratila “jezovuka” – životinju čiji krik na Zemlji nije odjeknuo otkako je poslednji pripadnik te vrste izumro pre više od 10.000 godina.
Tri mlada jezovuka trenutno žive u rezervatu od 2.000 jutara (oko 8 kvadratnih kilometara), na tajnoj lokaciji, da bi bili pošteđeni medija i radoznalih posetilaca, a Colossal planira da „oživi“ još ovih životinja, sa krajnjim ciljem — moguće, ponovnog vraćanja te vrste u divljinu.
Kompanija tu ne staje. Colossal planira da oživi pticu dodo, vunastog mamuta, tasmanijskog tigra — ili tjakina — i druge. Cilj je i povećanje genetske raznovrsnosti i usavršavanje tehnika genetske manipulacije za zaštitu postojećih, ali ugroženih, vrsta.
Colossal je sada najavio još jednu vrstu u svojoj rastućoj kolekciji: moa — džinovsku, strašno visoku pticu koja je dostizala i 3,6 metara, sa težinom preko 230 kilograma, nekada rasprostranjenu po Novom Zelandu, pre nego što su je ljudi istrebili pre oko 600 godina.
Kao i moa, Džekson je rodom sa Novog Zelanda; „Veoma sam ponosan Kivi“, kaže on. Takođe, Džekson je investitor u Colossal-u i posrednik u partnerstvu kompanije Ngāi Tahu Research centra na projektu moe, grupe osnovane 2011. godine da neguje intelektualni razvoj i sprovodi naučna istraživanja za i od strane plemena Ngāi Tahu, pripadnika izvornog stanovništva Māori.
POSLEDICE OŽIVLJAVANJA IZUMRLIH VRSTA
„Neke od tih ikoničnih vrsta koje su deo naše plemenske mitologije, naših priča, zaista su nam veoma bliske“, ispričao je reporterima magazina Tajm arheolog Kajl Dejvis iz Ngāi Tahu, koji radi na projektu obnavljanja moa. „Učešće u naučnim istraživanjima, upravljanju vrstama i očuvanju dugo je bilo jedan od stubova naših aktivnosti.“
„Ovo je u potpunosti maorska inicijativa“, dodaje Ben Lam, izvršni direktor i suosnivač Colossala. „Imamo osećaj da je tim Colossal produžetak istraživačkog centra i Māori zajednice.“
Vraćanje moa imalo bi konsekvence ne samo za samu vrstu, već i za okolinu u kojoj je ova davno izumrla ptica nekada živela i gde bi mogla ponovo da zaživi. Ta ptica bila je takozvana ključna vrsta (keystone species) — njena ispaša je štitila i oblikovala vegetaciju u džunglama. Moa su takođe rasipale semena biljaka koje su konzumirale.
Gubitak te vrste ne samo da je onemogućio obnovu šuma, već je doveo i do izumiranja orla Haasta, čija je ishrana zavisila gotovo isključivo od moa. Obnova moa možda neće povratiti orla, ali bi mogla delimično obnoviti prvobitna novozelandska šumska staništa.
Vraćanje moa uklapa se u Colossalove druge projekte, koji ne ciljaju samo na oživljavanje nestalih vrsta, već i na sprečavanje da srodne vrste ne nestanu zauvek. Genetsko inženjerstvo, usavršeno u projektu jezovuka, koristi se za unošenje veće raznovrsnosti u genom ugroženog crvenog vuka. Znanje iz projekta oživljavanja tasmanijskog tigra može isto tako pomoći u zaštiti srodnog severnog kvola (torbara mesoždera poreklom iz severne Australije).
„Na Južnom Ostrvu Novog Zelanda postoje neke ptice koje su ugrožene zbog smanjenog genetskog bazena,“ kaže Pol Skofild, viši kustos prirodnjačkoj sekciji muzeja u Kanterberiju, autor 20 naučnih radova o genomu moa i jedan od naučnika na projektu.
„Neke tehnologije na kojima Colossal radi veoma su primenljive na te vrste“, kaže Skofild.
Kako bi mogao da teče proces oživljavanja jedne vrste
Te tehnologije su izuzetno izazovne. Oživljavanje jezovuka podrazumevalo je sekvenciranje drevne DNK iz fosilnih ostataka, a zatim prepisivanje genoma ćelija sivog vuka da podsećaju na izumrlu vrstu. Izmenjeno jezgro umetnuto je u jajnu ćeliju domaćeg psa, kojoj je ranije odstranjen sopstveni genetski materijal. Ta jajna ćelija razvijena je u embrion u laboratoriji i zatim usađena u matericu surogat majke, koja je rodila štene jezovuka.
Kod moa procedura je još komplikovanija, inkubacija se obavlja van tela, unutar jajeta. Prvi korak čini ponovno sekvenciranje genoma izumrle vrste i upotreba srodne žive vrste, npr. tinamua ili emua — kao ćelijskog domaćina.
Naučnici će izvući primordijalne germinativne ćelije (koje razvijaju jaja i spermatozoide) iz embriona, izmeniti njihov genom tako da odgovara ključnim karakteristikama moa, i ubaciti te ćelije u drugo jaje tinamua ili emua.
Ako sve ide po planu, ćelije će migrirati do gonada embriona, transformisati ih i dovesti do toga da ženka proizvodi moa jaja, a mužjak moa spermu. Rezultat bi mogao biti ptica, tinejdžer moa, potomak moa sa jajetom koje nosi mladunče moa.
„Imamo prilične uspehe do sada“, kaže Lam. „Imamo koloniju tinamua, a ne emua, ali imamo pristup emu jajima kod brojnih uzgajivača.“
NE OČEKUJTE DA UBRZO VIDITE OŽIVLJENE MOE
To nikako ne znači da je posao gotov. Lam priznaje da bi moglo proći i do deset godina pre nego što moa ponovo prođe Novim Zelandom — mada bi moglo i ranije. „Radije obećavam manje, a ispunim više“, rekao je. Za sada Colossal i Ngāi Tahu Research centar rade na sekvenciranju genomа moa, za šta im trebaju dodatni uzorci DNK.
Muzejski primerci moa daju deo potrebne količine, ali DNK se vremenom degradira, pa ako uzorci iz kolekcija ne budu dovoljni, moraće da idu na crpljenje iz fosila — posebno dužih kostiju bogatih DNK, poput femura i tibije.
„Postoji nekoliko zaista značajnih lokaliteta fosila, posebno jedan u Severnom Kanterberiju, oko sat vožnje severno od Kristčrča“, kaže Skofild. „Do sada smo uzeli uzorke više od 60 jedinki. Ako to ne bude dovoljno, moraćemo ponovo da kopamo.“
Ništa od toga nije jeftino — Lam reporterima Tajma nije otkrio tačnu cifru, ali priznaje da se radi o osmocifrenom iznosu.
„Video sam novi film „Park iz doba Jure“ i neko u njemu kaže da košta 72 miliona dolara da se vrati jedna životinja“, kaže on. „Pomislio sam, ‘To je verovatno tačno‘“.
Ta početna investicija bi se mogla višestruko isplatiti: mogla bi ojačati ekoturizam Novog Zelanda i koristiti za Colossalovo osnovno istraživanje, koje već pokazuje profitni potencijal. Do sada je Colossal izdvojio dve nove kompanije: Breaking, koja koristi inženjerske mikroorganizme i enzime za razgradnju plastičnog otpada; i Form Bio, koja nudi AI i platforme računarske biologije za razvoj lekova.
Ali ono što je apstraktno — da oživiš davno nestalu vrstu — to je najuzvišeniji rad Colossala i Māora.
„Ovo ima vrednost uzbuđenja koju filmovi nemaju“, kaže Džekson. „Kada vidim živu moa prvi put, biću potpuno oduševljen, više nego ikada u životu.“
Post Views: 32
