Ukrajina neće biti pozvana u članstvo na samitu povodom 75. godišnjice NATO koji se održava u julu u Vašingtonu. Američka ambasadorka pri NATO Džulijan Smit i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg to su jasno naznačili na sastanku ministara odbrane Severnoatlantskog vojnog saveza ovog četvrtka (15. februar) u Briselu. I dokle god Rusija ratuje protiv Ukrajine, to će verovatno tako i da ostane.

Ali, kaže Stoltenberg, „Ukrajina nikada nije bila tako bliska sa NATO kao sada“. Odluka sa poslednjeg samita prošle godine u Vilnjusu stoji. Njome se predviđa ubrzana priprema Ukrajine za članstvo u Alijansi. Nejasno je samo kada će biti poslata pozivnica za pridruživanje. „Ako se sve zemlje-članice slože i ako se ispune uslovi“, odgovorio je šef NATO na pitanje ukrajinskog novinara.

Kao konkretan korak, ministri odbrane odlučili su da uspostave novi centar za obuku ukrajinskih vojnika u susednoj Poljskoj.

Više dronova za Ukrajinu

Na sastanku NATO nije bilo dogovora o nekim novim obavezama u vezi glavnih sistema naoružanja za ukrajinsku vojsku u njenoj odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ipak, Britanija i Letonija su se složile da će isporučiti hiljade naoružanih dronova. Te bespilotne letelice mogu, na primer, da potapaju brodove, rekao je u Briselu britanski ministar odbrane Grant Šaps. Istovremeno, ukrajinska mornarica je izvestila da je napala i uništila ruski desantni brod „Cezar Kunikov“ u Crnom moru.

Grupa od 14 zemalja NATO i zemlja-kandidat Švedska dogovorile su se da masovno prošire proizvodnju municije. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus obećao je da će njegova zemlja ove godine Ukrajini poslati tri do četiri puta više municije nego 2023.

Treba povećati proizvodnju municije

Prema nepotvrđenim izveštajima, municije u Ukrajini sve je manje. Jens Stoltenberg kaže da su zemlje NATO poslednjih meseci potpisale ugovore za proizvodnju municije vredne deset milijardi dolara. „Da bismo osigurali da Ukrajina dobije ono što joj je potrebno u pogledu naoružanja, municije i opreme, mi moramo da proširimo našu proizvodnju“, rekao je generalni sekretar NATO, koji inače planira da ovog leta napusti tu svoju funkciju. Evropska unija uspela je da održi samo polovinu svog obećanja da će Ukrajini isporučiti milion granata u roku od godinu dana.

Odugovlačenje finansijske pomoći iz SAD, gde Kongres još nije oslobodio dodatna sredstva, već je dovelo do uskih grla, izvestio je Stoltenberg. Evropski saveznici i Kanada samo su delimično u stanju da nadoknade tu pomoć i isporuke oružja. Generalni sekretar NATO zato je apelovao na Republikance u američkom parlamentu da ta sredstva konačno oslobode. Stoltenberg, kao i mnogi ministri evropskih zemalja NATO, žele da o tom problemu razgovaraju sa američkim kongresmenima na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti koja počinje ovog petka.

Ukrajina – tema i na Minhenskoj konferenciji

U Minhenu se očekuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On tamo želi da se sastane i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Za nedelju dana, 24. februara, biće druga godišnjica ruskog napada na Ukrajinu, kojim je prekršeno međunarodno pravo. Frontovi su trenutno u pat-poziciji, Ukrajina nije uspela dalje da potisne ruske napadače i okupatore.

Ministar odbrane Pistorijus u Minhenu želi da se sastane i sa predstavnicima takozvanog Globalnog juga, gde se na rat u Evropi gleda sasvim drugačije nego u NATO.

Tim državama ne treba prilaziti „s visoka“, rekao je Boris Pistorijus za DW. „Ne možemo očekivati da sve zemlje u svetu imaju isti pogled na ovaj svet kao mi.“ Postoji razlika ako živite na dva sata ili na 12 sati leta od Kijeva, kaže Pistorijus. „To jednostavno uvek moramo imati na umu, jer to očigledno dugoročno menja perspektivu.“

Ipak, kaže, mora biti jasno da je Rusija u ovom ratu agresor. Ne mogu biti dva mišljenja, naglašava nemački ministar za DW: „Potreban nam je savez, koalicija onih koji se zalažu za međunarodni poredak zasnovan na pravilima, jer to na kraju krajeva i štiti sve.“

Tramp čini NATO nervoznim

Kao odgovor na obnovljene kritike verovatno budućeg republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izračunao je da su evropski saveznici i Kanada značajno povećali svoje izdatke za odbranu. Samo prošle godine potrošnja je povećana za jedanaest odsto. Ove godine 18 članica Alijanse ulagaće u vojsku dva odsto ili više svog BDP. „Ali, put je još uvek pred nama, jer je na poslednjem samitu NATO dogovoreno da sve članice moraju da doprinesu sa najmanje dva odsto“, rekao je Stoltenberg.

Nakon pretnji Donalda Trampa da će ostaviti na milost i nemilost države NATO koje ne ispunjavaju svoje obaveze, pokrenuta je i debata, i to posebno u Nemačkoj, o nuklearnom oružju Evrope. Nemački ministar odbrane to je odbacio kao beskorisno. „Imamo nuklearno odvraćanje Amerikanaca, to je dogovoreno i ne vidim nikakve signale da se taj sporazum bliži kraju“, rekao je Boris Pistorijus u Briselu. Štaviše, o nuklearnom štitu, kaže, ne bi ni trebalo javno raspravljati.

Post Views: 30

Originalni tekst