U senci novog sukoba na Bliskom istoku, dok se rusko-ukrajinski sukob nastavlja, a u Pojasu Gaze je iz dana u dan sve gore, članice Severnoatlantskog saveza (NATO) su se obavezale da će povećati izdvajanja za odbranu i bezbednost.
„Obavezujemo se da ćemo do 2035. godišnje ulagati pet odsto nacionalnog BDP-a za osnovne odbrambene potrebe i infrastrukturu“, saopšteno je na NATO samitu u holandskom gradu Hagu.
To je prvi samit NATO-a američkog predsednika Donalda Trampa od 2019. godine, koji godinama optužuje članice Severne alijanse da zloupotrebljavaju američke bezbednosne garancije i ne odvajaju dovoljno novca za vojsku.
„Velika pobeda za SAD, Evropu i zapadnu civilizaciju“, poručio je američki predsednik iz Haga.
Više novca za vojsku
Odbrana Evrope nije samo pitanje koliko novca vlade troše, već i na šta.
Prema novom planu 3,5 odsto BDP-a odvajaće se na oružje i trupe, dok će se dodatnih 1,5 procenata izdvajati za neophodnu infrastrukturu.
Članice Alijanse su do sada izvajale najmanje dva odsto nacionalnog dohotka (ukupna vrednost proizvedene robe i usluga) za vojsku.
Prema procenama saveza za 2024. godinu, Poljska je najviše trošila drugu godinu zaredom, izdvajajući 4,1 odsto BDP-a.
Dostizanje novog cilja od 3,5 odsto za odbranu i dalje će predstavljati problem za mnoge zemlje članice.
Od 32, njih 27 troši manje od tri odsto, dok je nemačka vlada podržala budžetski plan kojim bi taj cilj trebalo da se dostigne do 2029. godine.
Oko 62,4 milijarde evra potrošiće se na odbranu 2025, a taj iznos će se udvostručiti do 2029. delimično finansiran kroz fondove.
„To ne radimo kao uslugu SAD-u i njihovom predsedniku, već iz sopstvenog uverenja.
- Može li Evropa da se odbrani bez Amerike
- Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
- ‘Ne bacajte te bombe’: Upozorenje Trampa Izraelu posle najave napada na Iran
Samit o kredibilitetu
Generalni sekretar Rute se nadao da će samit biti usko usredsređen na novčana pitanja kako bi pokazao Donaldu Trampu da su Evropljani spremni da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
„Ovaj samit je o kredibilitetu“, izjavio je Metju Vitaker, američki ambasador pri alijansi.
Evropski saveznici se takođe nadaju će ubediti američkog predsednika da ne povlači SAD trupe sa kontinenta.
Američko nuklearno oružje je stacionirano u Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji.
Širom Evrope je oko 100.000 američkih vojnika, spremnih za borbu.
Petinu je poslao bivši američki predsednik Džozef Bajden u istočnoevropske NATO članice pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, uporno pokušava da obezbedi američku novčanu pomoć, ali verovatnoća da će biti novog paketa Sjedinjenih Država za Kijev je vrlo mala.
Verovatno će i 20.000 vojnika u istočnoj Evropi biti prve američke snage koje će biti povučene sa kontinenta.
Poverenje Evrope u SAD kao njenog vrhovnog zaštitnika poljuljano je Trampovim naizgled površnim pristupom Moskvi i snažnim pritiskom na Kijev, pokušavajući da okonča rat u Ukrajini.
„Odnosi sa Evropom su toliko zategnuti otkako se Tramp vratio u Belu kuću – zbog trgovinskih tarifa, ali i drugih njegovih poteza.
„Do pre nekoliko nedelja nismo bili sigurni ni da će doći na samit“, rekao je za BBC visokopozicionirani diplomata, koji je želeo da zadrži anonimnost.
Iako se Mark Rute nada da će se izbeći razgovori o Bliskom istoku, male su šanse da se novi sukob ne pomene, pogotovo posle ulaska SAD-a u rat.
Tramp se u noći između 21. i 22. juna uključio u sukob između Izraela i Irana, gađajući iranska nuklearna postrojenja.
Potom je ponosno izjavio da su zbrisana sa lica zemlje i da je to „spektakularan vojni uspeh.“
Iran je lansirao rakete na američke vazduhoplovne baze u Kataru i Iraku kao odgovor na napade na njegove nuklearne objekte.
Samo nekoliko sati pošto je Tramp objavio da su Teheran i Tel Aviv postigli primirje dve sukobljene države započele su krug novih optužbi i mogućih napada.
Šta će biti ishodi ovog samita, kojeg i Trampov ambasador pri NATO-u naziva „istorijskim“?
Da li će li Amerika potpisati deklaraciju kojom se Rusija identifikuje kao glavna pretnja NATO savezu?
„Prekretnica i verovatno najznačajniji NATO samit od Hladnog rata“, rekao je drugi diplomata za BBC.
Trenutak kada je Evropa počela da troši na odbranu koliko i da zaista preuzima odgovornost za sopstvenu bezbednost.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
- ‘Istorijski dan’: Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu
- Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
- Lideri NATO članica odbacili Makronov predlog o slanju „zapadnih trupa u Ukrajinu“
