Nasilje nad ženama, zločin koji prelazi granice

Bio je letni dan kada je Maida otišla u policiju u malom bosanskohercegovačkom gradu da prijavi supruga koji je pretio da će ubiti nju i decu. Skoro šest hiljada kilometara dalje i nekoliko stepeni Celzijusa više, Marzieh počinje da shvata da se neće moći vratiti u školu. Preko granice u Iranu, protesti se nastavljaju nakon što je Mahsa Amini umrla u policijskom pritvoru zbog navodnog kršenja pravila za nošenje hidžaba.

Gde god pogledamo vidimo da su prava žena pod napadom, ali nigde to nije vidljivije nego u Avanistanu, kaže Heder Bar, zamenica direktorke za prava žena u Hjuman rajts voču (HRW), piše RSE.

Otkako su se vratili na vlast u avgustu 2021. talibani su nametnuli nekoliko desetina pravila koja ograničavaju prava žena na slobodu, posao, studiranje.

Podaci UNESCO-a navode da je srednje obrazovanje zabranjeno za najmanje 1,4 milion devojčica u Avanistanu. Marzieh je jedna od njih.

„Želela sam da postanem doktorka i služim svojoj zemlji,“ rekla je za Radio Azadi, avanistanski servis Radija Slobodna Evropa, Marzieh, tinejdžerka iz Avanistana.

“Išla sam u školu devet godina, ali sve je bilo uzalud. Sada sedim kod kuće.“

Ženama u Avanistanu danas je zabranjen odlazak u školu iznad šestog razreda, moraju da nose hidžab, zabranjena im je poseta nekim parkovima.

Nijedna zemlja nije priznala talibane, međutim, sve veći broj država sarađuje s njihovom vladom u pitanjima trgovine, bezbednosti i imigracije.

„Ako svet može da gleda šta talibani rade ženama i devojkama, slegnuti ramenima i nastaviti da sarađuju s njima u drugim oblastima, to govori koliko prava žena i devojaka malo znače svetskim liderima,“ kaže Bar.

„Pravo izbora“

U susednom Iranu ženama je zabranjen pristup brojnim oblastima studija, sportskim događajima, kao i dobijanje pasoša ili putovanje izvan zemlje bez saglasnosti supruga.

Žene koje prekrše zakon o oblačenju prema islamskim pravilima suočavaju se s novčanim kaznama i kaznama zatvora do deset godina.

Međutim, prkoseći vlastima, sve veći broj Iranki odbija nositi obavezni hidžab. Hidžab je simbol opresije žena u Iranu, kaže dvadesetogodišnjakinja iz ove zemlje za Radio Farda.

„Ovaj komad tkanine predstavlja pravo koje nam je oduzeto,“ pojašnjava. „To je sloboda da izaberem šta želim nositi.“

Pitanje obaveznog nošenja hidžaba našlo se u središtu protesta koji su izbili u Iranu 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog navodnog kršenja zakona o hidžabu.

Dve godine nakon smrti Mahse Amini telo UN-a sa misijom u Iranu kaže da kontinuirano uskraćivanje ženama pristup ljudskim pravima služi kao „oštar podsetnik da, bez odgovornosti, nekažnjivost prevladava.“

U međuvremenu, stotine žena u Iranu svake godine ubijaju muški članovi porodice, uključujući muževe, očeve i braću, u ime očuvanja takozvane „časti“ u porodici.

Prema podacima organizacije Stop Femicide Iran, sa sedištem u Njujorku, preko 150 žena bilo je žrtva femicida u Iranu u 2023. godini.

Slučajevi rodnog nasilja takođe su zabeleženi i u Avganistanu. Fondacija „Afghan witness“ navodi da je u tri godine otkako su se talibani vratili na vlast, u zemlji zabeleženo najmanje 332 slučaja femicida.

Osim femicida i brojnih restrikcija pod kojima žene u Avganistanu žive, dečiji brakovi su još jedna od opasnosti sa kojima se suočavaju.

U razgovoru sa Radio Azadi u septembru Šazia koja živi u Majdan Vardag provinciji u Avganistanu pojašnjava kako su je udali kada je imala 12 godina.

„Majka mi je umrla u tom periodu i odrasla sam u muževljevom domu. Svekrva me odgojila. Zvanično sam udata kada sam imala 14 godina i prvo dete sam rodila sa 15.“

Ona je jedna od brojnih prisiljenih na udaju. Prema podacima UN Women, otkako su talibani preuzeli vlast pre tri godine, dečji brakovi su porasli za 25 odsto.

„Problemi ostaju“

Međutim, rodno zasnovano nasilje prisutno je i u zemljama u kojima žene nemaju ograničenja u kretanju, oblačenju, pravu na rad i obrazovanje.

Prema proceni Ujedinjenih nacija, tokom 2023. godine svakih deset minuta jednu ženu je ubio neko koga ona poznaje.

Gotovo svaka treća žena doživi nasilje barem jednom u životu, prema podacima te organizacije.

Na Kosovu je u poslednjih 14 godina najmanje 58 žena ubijeno u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.

Među njima je bila i dvadesetogodišnja Erona, koju je ubio bivši suprug. Bili su razvedeni skoro godinu dana, ali njen bivši partner imao je pravo da viđa sina.

Tokom poslednjeg sastanka Erona je ubijena, a njen bivši suprug uhapšen kao glavni osumnjičeni. Njena majka Milihatja vjeruje da je Erona godinama trpela nasilje.

„Došla bi kući i rekla da mu se nikada više neće vratiti, ali nešto bi se desilo i onda bi se ona opet vratila njemu“, pojasnila je njena majka Kosovskom servisu Radija Slobodna Evropa.

Podaci kosovske policije pokazuju da je tokom 2023. godine prijavljeno 2.460 slučajeva nasilja u porodici.

Nasilje nad ženama ostaje jedna od velikih prepreka kako bi svet dostigao rodnu jednakost. I svaka zemlja ima obavezu prema međunarodnom pravu da podrži rodnu jednakost, pojašnjava Heder Barr iz HRW.

„Nula zemalja na svetu je postiglo rodnu ravnopravnost. I čak i u onim zemljama u kojima je postignuta jednakost u oblastima poput obrazovanja i zdravstvene zaštite za žene i devojčice, problem često leži u sprečavanju i odgovoru na rodno zasnovano nasilje,“ dodaje Bar.

Sistemi zaštite trebalo bi biti bolji, slaže se i Maida, koja je na kraju uspela da prijavi svog supruga i razvede se.

„Prišao je i uhvatio me za vrat. To su videla deca i počela su da plaču. Rekla sam im da sam dobro i on mi je onda udario šamar,“ rekla je Maida za Balkanski servis RSE.

Na koncu je njen suprug dobio zabranu prilaska, ona je započela proces razvoda, ali kaže da bi sam sistem zaštite mogao biti bolji.

„On je dobio samo zabranu prilaska, šta to njemu znači, mogao bi doći u bilo koje doba dana i napraviti šta je zamislio u glavi.“

Stručnjaci kažu da je rodno zasnovano nasilje moguće sprečiti i da se rešavanje tog problema često svodi na političku volju.

„Ovo nisu misteriozni nerešivi problemi, oni samo traže da vlade budu istinski predane zaštiti prava žena i devojčica i da uspostave resurse, sisteme i stručnost potrebne za to“, kaže Heder Bar iz HRW.