Pred Vašingtonom je dilema, piše BBC. 

Predsednik Džozef Bajden obećao je snažan odgovor na smrtonosni napad u nedelju na američku vojnu bazu u Jordanu. Ali izazov za SAD je da pronađu pravi balans između odvraćanja i eskalacije.

Ako ne reagujete odlučno, rizikuje se slanje poruke slabosti koja će samo podstaći nove napade. Delujte suviše snažno i moglo bi da izazove eskalacioni odgovor Irana i njegovih saveznika.

Dakle, koje su opcije? I kako ovo funkcioniše?

SAD će već imati veliki broj vojnih opcija na polici. Njih je sačinilo Ministarstvo odbrane SAD uz pomoć obaveštajnih službi CIA-e i Agencije za nacionalnu bezbednost.

This image, purporting to show President Biden holding a meeting with military leaders tonight to decide how to respond to a deadly drone attack on a US base in Jordan, is AI-generated and fake. pic.twitter.com/zIb0qToTht

— Shayan Sardarizadeh (@Shayan86) January 30, 2024

Oni se zatim predstavljaju Savetu za nacionalnu bezbednost SAD i kreatorima politike, a predsednik donosi konačnu odluku i potpisuje izabrani kurs.

Opcija 1: Udar na baze i komandante saveznika Irana

Ovo je najočigledniji izbor i onaj koji je korišćen u prošlosti.

Postoji veliki broj baza, skladišta oružja i depoa za obuku širom Iraka i Sirije koji pripadaju mnoštvu milicija koje podržava Iran.

Ove milicije obučavaju, opremaju i finansiraju Kuds snage Iranskog Korpusa revolucionarne garde (IRGC), ali ne moraju nužno da ih upravljaju.

SAD znaju ko su i gde su. Lako bi mogao da izvrši preciznije navođene raketne napade na ove baze – ali to do sada nije uspelo da odvrati milicije, koje su od 7. oktobra izvele više od 170 napada na američke baze u regionu.

Odgovornost za napad preuzela je grupa koja sebe naziva Islamski otpor u Iraku.

Ovo je krovni izraz za brojne milicije koje podržava Iran, od kojih su se neke, ironično, ranije borile na istoj strani kao i SAD protiv njihovog zajedničkog neprijatelja u regionu: Islamske države.

Oni dele zajedničke ciljeve sa Iranom, naime da isteraju američku vojsku iz Iraka i Sirije i da kazne SAD zbog njihove vojne podrške Izraelu.

Opcija 2: Udar na Iran

Ovo bi bila ogromna eskalacija, a ne nešto što bi SAD olako razmatrale.

Malo je verovatno, iako nije nezamislivo, da bi američka odmazda uključivala gađanje ciljeva na iranskoj suverenoj teritoriji.

Ni Vašington ni Teheran ne žele da uđu u rat punog razmera i obojica su to rekli. Odgovor Irana mogao bi da uključi pokušaj zatvaranja ekonomski vitalnog Hormuškog moreuza, kroz koji protiče 20 odsto svetske nafte i gasa.

Ovo bi imalo razarajući efekat na svetske ekonomije, podižući cene i gotovo sigurno štetno za šanse predsednika Bajdena da bude ponovo izabran u novembru.

Jedna od alternativa je da se krene za visokim komandantima IRGC-a u Iraku ili Siriji.

Postoji presedan za ovo, a najznačajniji je bio pre četiri godine kada je tadašnji predsednik Donald Tramp naredio napad dronom koji je ubio komandanta snaga IRGC Kuds Kasima Sulejmanija u Bagdadu 2020.

Ali i ovo bi se smatralo eskalacijom i moglo bi dobro pokrenuti opasan odgovor Teherana.

Mapa koja pokriva Siriju, Irak, Jordan i Tursku, sa napadima na američke baze označene crvenim krugovima. Većina ih je u Siriji i Iraku

Opcija 3: Ne odgovoriti

U američkom establišmentu ima onih koji tvrde da bi, s obzirom na trenutne tenzije na Bliskom istoku, bilo neodgovorno da Vašington sada pogađa iranske interese, posebno u izbornoj godini.

CENTCOM, deo američkog ministarstva odbrane koji pokriva Bliski istok, već ima pune ruke posla u borbi protiv napada Huta na brodarstvo u Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Takođe će slušati molbe američkih saveznika širom regiona da ne izazivaju širi bliskoistočni sukob.

Ali ovo gledište će verovatno biti prevagnuto od strane onih koji kažu da je dosadašnja politika odvraćanja SAD doživjela neuspeh i da ih je nevoljnost Vašingtona da uzvrati žestokim udarcima onima koji napadaju njegove baze samo ohrabrila da pojačaju svoje napade.

U svemu ovome postoji vremenski faktor – neki bi tvrdili da radikalni porast vojnih odgovora SAD možda neće biti neophodan ili isplativ na duži rok.

Prvo, napadi milicija koje podržava Iran prethodili su ratu između Izraela i Hamasa u Gazi – ali su se dramatično povećali od 7. oktobra. Kada se izraelski napad na Gazu završi, tenzije u regionu bi mogle da splasnu, iako Izrael upozorava da bi to moglo biti još mesecima.

Drugo, postoje glasni pozivi nekih u Vašingtonu da SAD smanje svoj vojni otisak na Bliskom istoku. Predsednika Trampa, kada je bio na funkciji, njegovi vojni i obaveštajni šefovi su morali da ubede da ne povlače sve američke snage iz Sirije, gde su pomagale kurdskim snagama da spreče povratak ISIS-a.

Postoji velika mogućnost da će se Tramp, ako se Tramp vrati u Belu kuću za godinu dana, ionako uspeti, ako odluči da smanji prisustvo SAD u Iraku i Siriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst