Nakon ponovnog brojanja glasova Džordžija potvrdila pobedu Bajdena na predsedničkim izborima u SAD

U Džordžiji je u četvrtak završeno ponovno, ručno prebrojavanje glasova posle kojeg je potvrđeno da je demokrata Džozef Bajdenpobedio aktuelnog predsednika Donalda Trampa u toj saveznoj državi, što je još jedan neuspeh u predsednikovoj kampanji da preokrene rezultat izbora i zadrži vlast, prenosi agencija Rojters.

Izbori u SAD 2020. - Donald Tramp ili Džo Bajden
Izbori u SAD 2020. – Donald Tramp ili Džo Bajden

Državni sekretar Džordžije Bred Rafenspergerrekao je da "nema sumnje" da će konačan rezultat biti sertifikovan u petak. Bajden ima 12.284 glasova vise od Trampa, neznatno manje od prednosti koju je imao pre novog brojanja, prenosi Glas Amerike.

"Rezultati novog prebrojavanja glasova veoma su blizu onima koji su prijavljeni tokom izborne noći", rekao je Rafensperger za lokalnu TV stanicu.

Vlasti Džordžije su naložile ponovno brojanje glasova jer je razlika između dva kandidata posle prvog bila manja od 0,5 odsto, oko 14.000 glasova u korist Bajdena.

Kandidat demokrata nije pobedio u Džordžiji od 1992. godine, kada je Bil Klinton dobio više glasova od tadašnjeg predsednika Džordža Buša starijeg.

Pobedom u Džordžiji Bajden je osvojio još 16 elektorskih glasova i došao do 306, dok je Tramp "dobio" 232 elektora.

Agencija AP i drugi vodeći američki mediji 7. novembra su proglasili Bajdena pobednikom izbora, nakon što su projektovali njegovu pobedu u 23 savezne države i Distriktu Kolumbija, na osnovu kojih je "skupio" 284 od 538 elektorskih glasova. Mediji su kasnije proglasili pobedu Bajdena i u Nevadi koja daje šest elektora.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat "osvoji" najmanje 270 od 538 elektora. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi "dobija" sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Bajden je do Bele kuće došao najviše zahvaljujući osvajanju Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina, tri tradicionalno demokratske države koje su presudile i izbore 2016. godine, kada je Tramp u svakoj od njih pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton sa manje od jedan odsto razlike.

Uz te tri države, ove godine su još samo dve, Arizona i Džordžija, glasale drugačije nego na prošlim izborima. U obe je, prema projekciji AP-a i drugih vodećih medija, takođe pobedio Bajden.

Od do sada prebrojanih glasova, Bajden je dobio 79,7 miliona, a Tramp 73,7 miliona. I jedan i drugi su dobili više glasova od svih dosadašnjih predsedničkih kandidata.

Tramp od izborne noći optužuje demokrate za krađu izbora, ali za to ne navodi nijedan dokaz, i pokušava da ospori rezultate pred sudovima saveznih država. Najavio je da će u proces uključiti i Vrhovni sud SAD ako bude potrebno.

Uz to, Tramp i njegovi saveznici povlače i druge, za SAD neobične poteze, kako bi osporili pobedu Bajdena. Među njima su zvanje u Belu kuću poslanika parlamenata saveznih država, telefoniranje lokalnim izbornim zvaničnicima u Mičigenu i vršenje pritiska na zvaničnike u Arizoni da odlože potvrđivanje rezultata, navodi AP.

Ako pobeda Bajdena bude potvrđena, on će stupiti na dužnost predsednika 20. januara.

Birači u Džordžiji drže ključ i kontrole nad Senatom SAD, u kojem svaka od 50 saveznih država ima po dva predstavnika.

Uz predsednika države i svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, građani SAD su 3. novembra birali i 35 od 100 senatora. Trećina članova Senata, u kojem su republikanci do sada imali tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.

Džordžija u ovom izbornom ciklusu bira oba senatora.

Republikanci trenutno imaju 50, a demokrate 48 od 100 senatora. Ko će imati većinu u gornjem domu Kongresa SAD odlučiće birači Džordžije u drugom krugu izbora za Senat, zakazanom za 5. januar.

Za kontrolu nad Senatom republikancima je potrebna pobeda u jednom od ta dva duela, a demokratama u oba.

Ako bi demokrate osvojile oba senatorska mesta Džordžije, odnos snaga bio bi 50 prema 50, a u tom slučaju presudjuje glas predsedavajućeg Senatu, što je po funkciji potpredsednik SAD.

Zahvaljujući pobedi Bajdena, potpredsednica SAD biće senatorka demokrata Kamala Haris, koja će predsedavati Senatu od 20. januara.

Izvor: VoA, Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article