Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić nedavno je na društvenoj mreži X navela da „režim u tajnosti sa Cerberus fondom sprema prodaju 20 odsto akcija državnog Telekoma“.

Ona je dodala da režim u tajnosti sprema prodaju akcija Telekoma, „kroz fiktivan proces“ i to uz „unapred dogovorene kupce“ i „bez tendera i nezavisne procene vrednosti“.

Međutim, iz ove kompanije demantuju ove navode.

„Kompanija Telekom Srbija ne sarađuje, niti pregovara sa bilo kojom kompanijom u vezi sa navodnom prodajom akcija“, naveli su oni u odgovoru za Danas.

Takođe, kako su dodali, nemaju u planu ni da ponude akcije kompanije na berzi.

Oni su odgovorili i na pitanje vezano za emitovanje evroobveznica, o kom se pričalo još pre dve godine.

„Uz dobijanje kreditnog rejtinga, moguće je eventualno emitovanje evroobveznica u drugoj polovini godine“, poručili su iz Telekoma.

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas kaže da kada je u pitanju poslovanje većine naših kompanija kojima upravlja država jasno je da je najveći nedostatak odsustvo bilo kakve kontrole, što, kako dodaje, po pravilu dovodi i do slabijih rezultata.

„U tom smislu trebalo bi pozdraviti otvaranje bilo koje od tih kompanija putem izlaska na berzu, ulaska kredibilnih investitora kroz manjinsko partnerstvo i slično. Sve navedeno važi i za Telekom. Da je kompanija kotirana na berzi, svakako manjinski akcionari ne bi mogli značajno da utiču na strateške odluke, ali bi cena na berzi, čak i na prilično nerazvijenom domaćem tržištu, govorila mnogo više o poslovnom smeru kompanije nego što to čine, primera radi, nastupi njenih čelnika“, naglašava Gujaničić.

S druge strane, kako smatra, da u kompaniji postoji investitor koji ima značajan manjinski paket akcija, on bi se jako borio za svoje interese, što bi vodilo efikasnijem poslovanju kompanije.

„Tamna strana priče je što kompanija nije kotirana na tržištu pa bi se eventualna prodaja sopstvenih akcija sprovodila po ceni koja mora da bude procenjivana i može u velikoj meri odudarati od realne cene. Jer koliko god da je slaba berza, ako postoji tržišna cena akcija to je svakako bolje vrednovanje nego da tog tržišta uopšte nema. Ali u situaciji u kojoj se nalazi Telekom, ulazak kredibilnog manjinskog investitora, čak i po niskoj ceni imao bi smisla ako će blagotvorno uticati na buduće poslovanje“, objašnjava Gujaničić.

Sa njim je saglasan i berzanski analitičar Branislav Jorgić, koji objašnjava da je Telekom nejavno akcionarsko društvo, gde oko 20 odsto vlasništva imaju građani Srbije, 20 odsto je vlasništvo Telekoma, a ostalo je u vlasništvu države.

foto N1

„Najbolje bi bilo da se prethodno izvrši transformacija nejavnog akcionarskog društva u javno. Razlika između ta dva je u tome što nejavno ne mora da se kotira na berzi. Ako bi se tih 20 odsto akcija prodalo, to ne bi bilo na javan način, moglo bi da ide po pozivu, bilateralnim razgovorima između kupca i prodavca i slično“, objašnjava on.

Ako bi došlo do transformacije, kako kaže, onda bi oni bili otvoreno akcionarsko društvo.

„Tada bi se njihove akcije kotirale na berzi i onda bi se utvrdila berzanska cena po kojoj bi oni morali da prodaju te akcije. Tako bi bila utvrđena tržišna cena i niko ne bi mogao da da primedbu da to nije urađeno na transparentan način“, smatra Jorgić.

Kako dodaje, ako Telekom proda sopstvene akcije, on zauzvrat dobija kapital, a ako bi država prodala svoj deo, taj novac ide u budžet, a ne u Telekom.

„S obzirom na velike akvizicije koje je radio Telekom, imamo situaciju kakvu imamo. Postoji ekonomska opravdanost da se te akcije ponude na tržište, da bi Telekom došao do svežeg kapitala. Druga stvar je to po kojoj ceni bi to išlo i na koji način bi se akcije prodavale“, navodi on.

Jorgić navodi i primer „Dojče Telekoma“.

„To je preduzeće koje je bilo 100 odsto državno devedesetih godina, a onda je država napravila akcionarsko društvo, kotirala akcije na berzi i počela je da prodaje paket po paket, da bi država na kraju zadržala oko 33 odsto vlasništva, a ostali vlasnici su investicioni fondovi, osiguravajuća društva i građani. Na taj način se povećava mogućnost prikupljanja novog kapitala, a to bi važilo i za naš Telekom. Ukoliko bi on bio na berzi, imao bi obavezu redovnog, transparentnog i javnog izveštavanja o svom poslovanju i povećala bi se njegova mogućnost da preko berze prikuplja kapital za sopstvene investicije i razvoj“, objašnjava naš sagovornik.

Podsećamo, poslednjih godina bilo je puno priče oko poslovanja Telekoma, uz brojne afere koje su vezivane za ovu kompaniju.

Prema podacima iz izveštaja Agencije za privredne registre (APR), Telekom Srbija u 2022. godini (još nisu dostupni izveštaji za 2023. godinu) ostvario je neto dobit od oko 13,33 milijarde dinara (što je nešto više od 110 miliona evra).

Ta dobit je godinu dana ranije iznosila 13,1 milijardu dinara, što znači da je dobit u 2022. godini u odnosu na godinu pre, povećana za oko 1,5 odsto.

Telekom Srbije se time stvrstala među pet privrednih društava u našoj zemlji sa najvećim neto dobitkom u 2022. godini.

Ipak, konsolidovani završni računi Telekoma pokazuju da je matično preduzeće sa svim zavisnim društvima 2022. ostvarilo znatno manju neto dobit od oko 3,5 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra.

Zavisno preduzeće „Arena Channels Group“, na koju su prebačena prava emitovanja sportskih događaja zabeležila je gubitak od 12,5 milijardi dinara.

Sa rastom prihoda, povećani su i finansijski rashodi ove kompanije, sa 4,7 milijardi dinara u 2021. na 7,85 milijardi u 2022. godini.

Tome je najviše doprinelo povećanje troškova za kamate, koji su povećani za 67 odsto. U 2021. godini oni su iznosili 3,55 milijardi dinara, a u 2022. su skočili na šest milijardi dinara.

To ne čudi s obzirom na to da se Telekom Srbija u 2022. godini zadužio za 134 milijarde dinara ili 1,1 milijardu evra, a istovremeno se razdužio za 697 miliona evra, što znači da je neto dug povećan za više od 400 miliona evra, dok je u 2021. godini Telekomu dospelo na otplatu dugova za 28,7 milijardi dinara ili 244 miliona evra.

Kako je Danas i ranije pisao, na dan 31. decembar 2022. godine prema finansijskim izveštajima Telekoma, obaveze po osnovu kredita i zajmova iznosili su 182,7 milijardi dinara ili 1,55 milijardi evra, što je za pola milijarde evra više nego na kraju 2021. godine.

Neto dug kompanije poslednjeg dana 2022. godine iznosio je 216 milijardi dinara, a koeficijent zaduženosti iznosio je 57,7 odsto, što znači da je dug bio veći od sopstvenog kapitala.

U toku 2022. godine Telekom Srbija je dokapitalizovala neke od svojih kompanija, a tu se posebno ističe firma „Arena Channels Group“, u koju je Telekom uložio 19 milijardi dinara ili oko 160 miliona evra.

Telekom je dodatno dokapitalizovao Arenu i početkom 2023. godine sa još 704 miliona dinara ili oko šest miliona evra.

Ono što je izazvalo najveće dugove, jeste plaćanje prava na Ligu šampiona, odnosno takmičenja Uefe za period od 2021. do 2024. godine po ceni, prema pisanju medija, 134 odsto većoj nego do tada (i za period 2024-2027. Telekom je kupio prava), ali pre svega čuvenih 600 miliona evra za šest godina prava na Premijer ligu, kao i kupovina prava manje popularnih takmičenja.

Obaveze po osnovu distribucije multimedijalnog sadržaja do 2030. godine iznose 73,7 milijardi dinara ili skoro 630 miliona evra.

Krediti i zajmovi Telekom grupe povećani su sa 159,4 milijarde na kraju 2021. na 205,7 milijardi dinara na kraju 2022. godine.

I pre 27 godina se vodila istraga vezana za prodaju akcija Telekoma

Država je 1997. godine prodala 20 odsto akcija Telekoma Srbija italijanskim partnerima.

Nekadašnji ministar pravde Srbije Vladan Batić objavio je 2003. godine da je započeta istraga vezana za aferu prodaje ovih akcija.

On je tada potvrdio da je povodom prodaje dela Telekoma Srbija 1997. godine, MUP Srbije podneo i krivičnu prijavu, ali nije želeo da navede protiv koga.

„Podneta je krivična prijava i započete pripremne istražne radnje. Postoje indicije da se radi o najvećoj pljački, proneveri, zloupotrebi finansijske prirode, finansijskoj malverzaciji 20. veka kada je Srbija u pitanju. To je jedan od prvih slučajeva organizovanog kriminala sa međunarodnom dimenzijom. Pojedini učesnici u toj aferi, banke ili konsalting kompanije su bile u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Kipru i zbog toga sam se obratio ministrima pravde ovih zemalja sa molbom da našim pravosudnim, a verovatno i policijskim organima, u skladu sa Evropskom konvencijom o sudskoj saradnji, pruže svu potrebnu pomoć u rasvetljavanju ove velike finansijske afere“, kazao je tada Batić.

On je objasnio da se posebno obratio Teodoru Meronu, predsedniku Haškog tribunala i Karli del Ponte, glavnom tužiocu Tribunala, pošto su, kako je naveo, imali saznanja da Haški tribunal raspolaže veoma obimnom dokumentacijom.

Na pitanje odakle Haškom tribunalu dokumentacija o prodaji Telekoma, Batić je istakao da se Tribunal bavio finansijskim transakcijama i da je dobijao izveštaje od banaka u Grčkoj i na Kipru, tragajući za novcem i misterioznim računima ljudi u vrhu bivšeg režima.

Međutim, 2011. godine, Telekom Srbija otkupila je od grčke kompanije „OTE“ 20 odsto akcija srpskog operatora po ceni od 380 miliona evra, što je bio i ukupan udeo „OTE-a“ u Telekomu.

Iako je, prema tada važećem Zakonu o privrednim društvima, bilo predviđeno da tri godine nakon sticanja kompanija može da ima maksimalno do 10 odsto sopstvenih akcija, za Telekom je napravljen ustupak.

Kasnijim izmenama zakona propisano je da akcionarska društva koja nisu na berzi mogu da zadrže do 20 odsto sopstvenih akcija i po isteku trogodišnjeg roka, a uvedeno je i retroaktivno dejstvo te odredbe, tako da Telekom umesto da izađe na berzu ili poništi te akcije i dalje kontroliše 20 odsto sopstvenih deonica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst