U proseku je potrebno 14 do 17 godina da se ljudima dijagnostikuje opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) nakon što počnu da osećaju simptome.
Jedan od razloga zašto toliko ljudi „pati u tišini“ je stid koji im obavija dane, kaže Aleksandra Meknalti, terapeutkinja iz Baltimora, specijalizovana za ovo stanje koje karakterišu neželjene misli i ponavljajuća ponašanja.
„Izazov je što je OKP često ispunjen veoma uznemirujućim mislima koje su suprotne nečijim vrednostima i moralu“, kaže ona. To bi moglo da znači ponavljajuće misli o povređivanju sebe, i zbog tog stida, oni se često ne osećaju prijatno da objasne ljudima šta doživljavaju.
Kada se konačno otvore, nije neuobičajeno da budu preplavljeni dobronamernim, ali štetnim komentarima koji samo nastavljaju da podstiču taj osećaj stida. To može pogoršati ciklus opsesija i kompulzija kod osobe. Evo šta kažu stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja šta su najbolje i najgore stvari koje treba nekome reći sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem – i koje reči su zaista korisne, piše magazin Time.
„Ne brini – sve će biti u redu“
Prirodno je da nekoga želite da razuverite kada ima misli koje ga muče, ali to je najgora stvar koju možete da uradite. Govoriti im da će sve biti u redu „možda će pružiti privremeno olakšanje, ali problem je što jedina stvar na ovom svetu koja je zaista sigurna jeste da će uvek postojati neizvesnost“, kaže Alisa Džerud, klinički asistent profesora psihijatrije na Univerzitetu u Pensilvaniji. Onda će mozak uzvratiti sa: ‘Čekajte, šta ako nisu u pravu?’ Ili: ‘Šta ako ovaj put bude u redu, a sledeći put ne bude?’“ To pokreće jo-jo efekat: Osoba koju volite će se osećati anksiozno, zatim olakšano, zatim anksiozno i očajnički će joj ponovo biti potrebna uveravanja.
Umesto toga recite: „Znam da ti je ovo teško i znam da možeš da uradiš teške stvari.“ Džerudini klijenti joj često govore da je previše bolno, teško i anksiozno odupreti se zahtevima OKP-a. Zato je važno podsetiti svoje voljene da su sposobni da urade izazovne stvari – i proslaviti njihov trud. „Život sa OKP-om je težak“, kaže ona, „i može biti tako potvrđujuće kada se to prizna i kada znaš da drugi veruju u tebe.“
„Imaš takve misli? To je Grozno“
Ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem mogu imati iscrpljujuće nametljive misli koje su tabu, poput misli o seksualnom nasilju ili nanošenju štete sebi ili drugima. One nisu odraz njihovog pravog ja. Nemojte reagovati šokom ili užasom. „Najgore što možete da uradite jeste da pojačate stid, krivicu i gađenje koje već osećaju“, kaže Džoana Hardis, terapeut u Klivlend Hajtsu.
Umesto toga recite: „Naš mozak izbacuje mnogo misli.“ Bolje je odgovoriti na način koji normalizuje činjenicu da i vi ponekad imate čudne, uznemirujuće misli. Težite neutralnom tonu, savetuje Hardis. Ako vam se vaše dete upravo poverilo u vezi sa uznemirujućom misli koju je imalo, na primer, objasnite da mozak izbacuje hiljade misli dnevno i da nemaju sve značenje. Možete dodati: „Mogu da shvatim koliko vam ovo mora biti strašno.“
I ja imam opsesivno-kompulzivni poremećaj!“
OKP – kao i svako drugo mentalno stanje – nikada ne bi trebalo koristiti kao pridev. Pa ipak, ljudi su se vezali za taj termin kao način da izraze da su super organizovani ili zabrinuti zbog bakterija. Opet, neki kažu da bi voleli da imaju OKP, jer bi tako bili uredniji.
„To previđa ogromnu patnju koju neko može da doživljava“, kaže Džoana Hardis, terapeutkinja u Klivlend Hajtsu, Ohajo, koja je specijalizovana za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja i anksioznih poremećaja. „Možda vidite nekoga kako pere ruke, ali ono što ne vidite su neumoljive i nametljive misli koje to mogu pokrenuti. Nemate apsolutno nikakvu predstavu o nivou muke koju izaziva misao koja stoji iza tog ponašanja.“
Umesto toga recite: „Ako ikada želite da vam pomognem da pronađete terapeuta koji pruža visoko efikasan, na dokazima zasnovan tretman za OKP, rado ću to učiniti.“ „Davanje do znanja da ste rado zainteresovani za to za njih ako bi to bilo od pomoći sugeriše da možda postoji alternativni put – da možda ne moraju uvek da se bore na ovaj način.“ To može pružiti preko potreban osećaj nade, dodaje ona.
„Preteruješ“
Reći nekome da nema razloga za anksioznost je „neverovatno odbacivanje“, kaže Meknalti. Ona to upoređuje sa rečima: „Ne vidim nikakve probleme, pa stoga tvoja reakcija nema smisla.“ „Ljudima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem stalno se kroz glavu vrti horor film najgorih mogućih scenarija“, kaže ona. „Njihov mozak ne može da razlikuje šta se dešava i šta bi se moglo dogoditi.“
Umesto toga recite: „Vaša anksioznost je stvarna, ali priča koju vam vaš um priča možda nije. Možete verovati onome što vam govore vaša čula.“ Meknalti ponekad objašnjava OKP ovako: Recimo da ste sanjali da vas je muž prevario i kada ste se probudili, bili ste ljuti na njega, uprkos tome što ste znali da vaše emocije nisu utemeljene u stvarnosti. „Emocija je stvarna, ali priča nije stvarna“, kaže ona. „To je ono što ljudi doživljavaju sa OKP dok su budni.“
Preporuka je da prisustvujete terapiji sa svojom voljenom osobom, kako biste mogli da saznate sve o OKP i kako da podržite osobu do koje vam je stalo.
„Ako to uradite još jednom, neće biti telefona/TV.. nedelju dana!“
Kazne su retno ako su ikada prikladne – a to uključuje i kada razgovarate sa nekim ko ima opsesivno-kompulzivni poremećaj. „Da li biste kaznili dete koje ima dijabetes zato što mu je šećer u krvi nizak?“ pita Džerud. „Zašto bismo kažnjavali nekoga kada je jednostavno tako programiran njihov mozak?“
Umesto toga recite: „Bilo je to zaista hrabro od vas. Bravo!“ Ljudi sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem imaju tendenciju da sebi zadaju težak zadatak. Kada su zaglavljeni u opsesiji, dolaze do kritične tačke izbora, kaže Džerud. Mogu ili da se predaju svojim porivima da pokušaju da na neki način smanje anksioznost, ili mogu da prihvate tu anksioznost i urade nešto što se čini rizičnim i teškim, dok se odupiru svojim porivima da ponavljaju rituale. „Svaki put kada to urade, postaju malo jači, a njihov OKP postaje malo slabiji“, kaže ona. „Kada pojačamo te male pobede, to im može pomoći da se osnaže da nastave.“
„Samo prestani“
Nije baš da osoba može da prestane da ponavlja radnje.
„OKP nije o nedostatku snage volje“, kaže Meknalti. „U stvari, zahteva mnogo snage volje.“
Umesto toga recite: „Razumem da je sada teško. Kako ti/vam ja, kao osoba za podršku, mogu pomoći u ovom trenutku?“ Iste taktike neće pomoći svima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem da smire svoj um, ali prakse koje se fokusiraju na angažovanje čula u sadašnjem trenutku su često vredne. Možete ponuditi da prošetate sa voljenom osobom, na primer, ili da zajedno slušate omiljeni album. Ako niste sigurni šta bi vam najviše pomoglo, Meknalti predlaže da pitate: „Šta možemo da uradimo odmah da ti pomognemo da se izvučeš iz ovih zaista strašnih priča koje ti tvoj um priča?“
Takođe je dobra ideja da provedete vreme edukujući se o ovom problemu i da postavite voljenoj osobi pitanja o njenom iskustvu. Pitajte: „Šta vam um govori upravo sada?“ „Ako ne razumete, pitajte“, kaže ona. „Dajte nekome prostora da podeli svoje životno iskustvo i slušajte ga bez osuđivanja.“
Post Views: 1
