Најчуднији тенк Другог светског рата

0
62

Најчуднији тенк Другог светског рата
Историја


Борис Јегоров

Олга Ландер/Sputnik, Public Domain

Совјетски „ерзац-тенкови“ НИ-1 направљени су на брзину на основу трактора, тако да нису имали много шансе у борби против немачких трупа, али су зато Румунима утеравали страх у кости.

У ноћи уочи 20. септембра 1941. године група од двадесет совјетских тенкова са укљученим фаровима и сиренама изненада је кренула на положаје румунских трупа близу Одесе. Запрепашћена непријатељска пешадија је ударила у панично бекство не знајући да су то у ствари били оклопљени трактори са имитацијом топовских цеви.

Тенко-трактор

Рана модификација оклопног трактора СТЗ, тенк „НИ-1“, Одеса, Украјина, 20. август 1941.

Рана модификација оклопног трактора СТЗ, тенк „НИ-1“, Одеса, Украјина, 20. август 1941.

У одбрани Одесе од немачко-румунских трупа Црвена армија није имала довољно оклопне технике, па су 1941. године искоришћени трактори. Прва три „тракторска тенка“ су направљена ручно за неколико недеља. Трактори су оклопљени металним плочама, а уместо кабина су монтиране куполе које се окрећу. Технички није било изводљиво да се монтирају топови од неупотребљивих тенкова Т-26, па су уместо тога на сваку машину постављена два митраљеза калибра 7,62 мм, а у циљу застрашивања непријатеља монтирана је и имитација топовске цеви.

Оклопљени трактори су добили назив „Одески тенкови“ или „Јануарци“. Кретали су се брзином од 20 км/ч уз невероватно велику буку и шкрипу.

Ватрено крштење


Public domain

„Јануарци“ су имали ватрено крштење 20. августа. Предвођени правим тенком подржали су контранапад 25. стрељачке дивизије. Непријатељ је тада потиснут са својих положаја.

После битке су машине прегледане. Испоставило се да је оклоп дебљине 10-20 мм врло ефикасан против метака и шрапнела, али га пројектил калибра 45 мм пробија као од шале. Па ипак, команда је била задовољна новом техником, те је одлучено да се настави са производњом. Према различитим изворима, направљено је између 55 и 69 „Одеских тенкова“.


Public domain

Након ноћног напада 20. септембра, када се румунска пешадија разбежала у паничном страху, тенко-трактори су добили ознаку НИ-1, што је скраћеница израза „на испуг“ („на препад“). Није прошло ни две недеље, а совјетски импровизовани лаки тенкови су извели своју најуспешнију операцију.

Близу села Либентал у предграђу Одесе тенкови НИ-1 су 2. октобра изненада напали делове Четврте румунске армије и потукли их до ногу. Заплењена су 24 артиљеријска оруђа, а такође мноштво митраљеза и минобацача. У нападу је изгубљено 7 оклопних трактора.

Лошије верзије


Alf van Beem/Wikipedia

Током Другог светског рата је било и других покушаја да се трактори искористе у борби. У Харкову је, на пример, на бази трактора направљено педесетак импровизованих самоходних артиљеријских оруђа ХТЗ-16. Прерађени трактори су имали фиксирани топ калибра 45 мм, али су били недовољно заштићени и спори, тако да се нису најбоље показали у борбама против немачких трупа.

На другој страни света, на Новом Зеланду, у циљу одбијања евентуалне јапанске агресије направљен је такозвани „тенк Боба Семпла“ (министра рада Новог Зеланда, који је и дошао на ту идеју). На брзину су направљена три примерка, али са толико лошим техничким и борбеним карактеристикама да су Новозеланђани све време збијали шале на рачун „чуда технике“. Изум је добио назив „најгори тенк свих времена“ и, наравно, није пуштен у серијску производњу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article