Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu objavila je da je počela izrada Nacrta zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad, koji predviđa obaveznu primenu softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac“.
Ovaj potez najavljen je kao „značajan korak ka modernizaciji javne uprave“.
aktuelni sistem zastareo i prevaziđen
Trenutni sistem bolovanja, kako se navodi u obrazloženju, dovodi do pojave brojnih problema, a naročito povećanih administrativnih troškova, neefikasnosti i zastarelosti postupka, grešaka kašnjenja, kao i uopšte nedovoljne pravne sigurnosti za sve učesnike.
Opisan kao „zastareo i prevaziđen“, bez centralizovane evidencije i automatske provere, postojeći model se oslanja na papirnu dokumentaciju i ručnu razmenu informacija, što stvara „fragmentiranu i neautomatizovanu komunikaciju“ između zaposlenih, poslodavaca, lekara i RFZO-a.
smanjenje administrativnih troškova 50 do 70%
Osnovni cilj novog zakona je uspostavljanje jedinstvenog, pouzdanog i obavezujućeg elektronskog sistema za razmenu podataka i dokumenata o privremenoj sprečenosti za rad.
Predložena je obavezna primena softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac“ za sve izabrane lekare, zdravstvene ustanove i poslodavce.
Zakon predviđa i ukidanje obaveze fizičkog preuzimanja i dostavljanja papirnih dokumenata, što bi trebalo da donese uštedu vremena i novca za građane.
Procene ukazuju na smanjenje prosečnih administrativnih troškova za građane za najmanje 50%, a potencijalno i više od 70%.
Pored toga, smanjiće se „izloženost rizicima od zaraze“ eliminisanjem potrebe za nepotrebnim posetama zdravstvenim ustanovama.
uštede za poslodavce do 1.200 dinara po bolovanju
Poslodavci bi, ako se oslonimo na procene iz Nacrta zakona, mogli da ostvare značajne uštede.
Podaci koje su podelili autori Nacrta kađu da poslodavci obrađuju preko 1,5 miliona dana bolovanja godišnje, uz administrativne troškove od 500 do 1.200 dinara po slučaju.
Ukupni godišnji administrativni troškovi za ovu proceduru procenjuju se na iznos od 750 miliona do 1,8 milijardi dinara a We-Bolovanje“ bi moglo da smanji ove troškove za između 45 i 80 odsto.
Takođe, bolja kontrola nad opravdanošću bolovanja mogla bi da dovede do potencijalnih ušteda od 700 miliona do 1,4 milijarde dinara godišnje, eliminacijom zloupotreba.
(ne)moguća potpuna digitalizacija
Međutim, NALED, koji pruža podršku ovom projektu, u junu je ukazao na ozbiljne izazove.
Iako je „e-Bolovanje“ počelo sa primenom u četiri beogradska doma zdravlja, Dragana Šutović Ilić iz NALED-a tada je ukazala da i dalje postoje situacije u kojima je neophodan odlazak kod lekara.
To uključuje pacijente koji nisu registrovani na portalu e-Zdravlje, medicinski razloge za kontrolu, kao i prelazni period u kojem „pojedini poslodavci još nisu tehnički osposobljeni da pristupe sistemu“.
NALED, inače, kroz „Sivu knjigu“ godinama ukazuje na potrebu za integracijom javnog i privatnog sektora, ubrzanjem procedura za inovativne terapije i daljom digitalizacijom zdravstva.
Post Views: 26
