O poslu mnogi ne razmišljaju kao o mestu za uživanje, već ili kao o načinu za preživljavanje, pomireni sa činjenicom da je „posao užasan“ i žive za vikend, ili „žive da bi radili“ i izjednačavaju svoju ličnu vrednost sa svojom produktivnošću. Retko razmišljaju o trećem konceptu, kao o zabavi ili „lepom načinu da provedemo dane“, koji navodi organizacioni konsultant i autorka Bri Grof, koja je menjala radne strukture u Guglu, Majkrosoftu, Hiltonu, Kelvin Klajn, Fajzeru, itd. a sada u SYPartnersu.
Nijedan od prva dva pomenuta stava nije posebno zdrav, održiv ili nagrađujuć. Kako Grof kaže u svojoj novoj knjizi „Danas je bilo zabavno“: Posao treba da bude izvor radosti jer je u osnovi dobar i treba da bude samo jedna od mnogih radosti, piše Gardijan.
Grof kaže da problem nije sam posao koliko „očigledno smešne ako ne i potpuno opasne“ zamke i norme koje dolaze sa njim, među kojima je najvažnije očekivanje da to ide na štetu sna, odnosa ili blagostanja. Plaćeni smo da stvaramo vrednost a ne da patimo, kaže ona.
Podmićivanje zaposlenih
Autorka kaže da je jedna od prepreki „profesionalizam“ i to što se očekuje da se samo uklopimo negde. „Normalizovali smo ovu ideju da je to samo mukotrpni posao i da ga radimo zato što moramo“, kaže ona.
Otkako se poklanja veća pažnja sindromu sagorevanja, postoji veća svest da prekomerno ulaganje u posao kao izvoru sreće, identiteta ili smisla ostavlja ljude otvorenim za eksploataciju.
Autorka ističe da su mnoge tehnološke kompanije počele da „podmićuju“ zaposlene, pružajući im laku zabavu, hranu i grickalice na poslu, kako bi preterivali sa radom i posvećivali život poslu. Čak se i učenje i dodati razvoj mogu posmatrati kao negovanje ljudi da budu imovina kompanije, dodaje ona. Sa Eplom, Meta, Guglom… koji čak plaćaju zamrzavanje jajnih ćelija zaposlenima koji žele, počinjete da ulazite u ovu distopiju, dodaje, i tada je teže otići.
Čijenica je, nastavlja Grof, da rukovodioci na vrhu imaju veći ulog u uspehu svojih kompanija, što se ogleda u njihovim platama i ne bi trebalo da očekuju isti motiv od zaposlenih. Menadžeri šalju poruku „da menjamo svet“, a zaposleni se pita: „Čekaj, da li želim to ili da idem kući da spremam večeru?“
Kao faktor pada u nivou produktivnosti i poverenja između menadžera i zaposlenih navodi se nedostatak fleksibilnosti, dolazak na posao i kad su bolesni, isključivi rad u kancelariji, itd.
Umesto da namame radnike besplatnim ručkovima, menadžeri bi mogli da razmisle kako vreme provode na poslu. Da li su opušteni, srećni i šale se? Da li je to zabavno mesto za boravak ili isključivo mesto za sastanak i tesna odela? „Ako ste pod stresom, nemate sna, verovatno se ne zabavljate“, kaže Grof. Ponekad čak i male izmene mogu da pomognu. Pitajte se: „Ne moram da se osećam kao da menjam svet, ali postoji li način da imamo dobar dan, da poboljšam nečiji život, steknem možda prijatelja? Možda je to dovoljno“, zaključuje.
Pet načina da posao učinite zabavnijim
Neka postane lično
Mnogo toga što se smatra „profesionalnim“ zapravo nije neophodno za obavljanje vašeg posla. Grof predlaže da uradite šta god možete da personalizujete ili humanizujete svoje iskustvo. Možete opemiti svoj sto suvenirima iz kuće ili sa odmora, kancelarijskim materijalom koji daje vaš pečat poslu, ili igračkama koje vam pomažu da se fokusirate. Ili nosite odeću koja vam donosi radost. Samo izbegavanje upotrebe (profesionalnih) žargona mnogo pomaže.
Proveravajte druge
Naše iskustvo rada u velikoj meri oblikuju naše neposredne kolege. Grof predlaže da lideri neguju timski duh i koheziju tako što svakodnevno proveravaju kako se osećaju, gde svako od njih deli s drugima svoja osećanja na skali od jedan do pet, jednostavnim podizanjem prsta.
„Lepo je brinuti o tome kako drugima ide“, kaže ona.
Delite svoja „korisnička uputstva“
Svako voli da radi na različite načine. Pitajte kolege o njihovim stilovima i preferencijama, i objasnite im svoje načine, što može ublažiti trvenja koja sprečavaju da rad bude zabavan, a pomoći će i u izgradnji dubljih odnosa. Autorka predlaže da članovi tima razgovaraju o tome kako reaguju na stres i kako im ostali mogu pomoći, kao i da razgovaraju o veštinama koje bi želeli da nauče ili da podele. Čak možete i da sastavite pojedinačna „korisnička uputstva“.
„Tanke kriške“ radosti
Tokom teških vremena i dalje je moguće imati dobar dan, sat ili čak minut, ono što Grof naziva „tanke kriške“ radosti. Počastite se kafom pre teškog sastanka, prošetajte za vreme ručka i obratite pažnju na cveće ili zelenilo, ili čujte se sa kolegom/prijateljem. Čak i samo šala može da rastereti i da ublaži težak dan (bili na poslu ili van njega).
Idite gde je zabava
Ako uprkos svim naporima ostaje muka, Grof predlaže promenu. „Ne treba vam otmen, dobro obrazložen argument da napustite posao… Svaki dan koji provedete na poslu koji vam ne odgovara jedan je od vaših dragocenih ograničenih dana na ovoj planeti.“
Post Views: 18
