Nisam jedna od onih što pred leto kreću u teretanu, na radikalne dijete i anticelulit masaže, ili makar nisam više. Umesto toga, kad konačno krenemo put mora, kad nakon meseci i meseci mrtvog, vrelog betona, neko prvi put vikne ono čuveno „More!“, moj mozak ushićeno počinje da projektuje čitavu novu osobu koja treba da bude sve ono što nije kod kuće. Ponese me plavetnilo, miris soli i faktora, višak sunca i manjak obaveza.
Ta letnja euforija svaki put me pređe. Tok misli otprilike je ovakav: Svaki dan moram po nekoliko puta da plivam, ne da se kupam, da plivam. Pre podne joga, predveče trčanje a između bih mogla da uguram meditaciju. Stići ću sve, tamo dani dugo traju. Ujutru, dok svi spavaju (ovde sasvim sigurno zaboravljam da imam bebu) mogla bih da pišem na terasi, s pogledom na more. Nema slatkiša, samo voće. Nema Instagrama. Šta će mi to ovde.
Pročitaću sve knjige koje sam ponela. I obavezno makar jednu od onih stručnih za koje nikad ne pronalazim volju u Beogradu. Što da ne naučim nešto novo, kad sam već na odmoru. Kad god hodam plažom, treba da skupljam okrnjene pločice, staklo i pljosnato kamenje za mozaik. Dobro, da, verovatno ga na kraju nikad neću napraviti, čuvaću komadiće po kutijama i kutijicama sve dok ne dođe dan da ih teškog srca bacim, ali šta ima veze. Bolje da sakupljam. Za svaki slučaj.
Celu kolumnu pročitajte u novom štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 17. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 19
