Predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvodi visoka godišnja taksa od 100 hiljada dolara za H-1B vize namenjene stranim stručnjacima.
Gotovo istovremeno, administracija je predstavila i potpuno novi imigracioni program pod nazivom „zlatni karton“.
Ove dve mere predstavljaju fundamentalnu promenu u američkoj imigracionoj politici, upozoravaju analitičari, dok su najveće tehnološke kompanije pozvale svoje zaposlene sa „stručnim“ vizama da ne napuštaju SAD.
politika „doniraj i dođi“
Iz Bele kuće je saopšteno da je cilj ove mere podsticanje kompanija da zapošljavaju američke radnike, dok se istovremeno ostavlja mogućnost za angažovanje visoko specijalizovanih stranih talenata.
Trampova uredba kojom uvodi taksu pominje „zloupotrebu“ programa i ograničiće ulazak osim ako se ne izvrši plaćanje.
Sekretar za trgovinu Hauard Lutnik objasnio je logiku iza odluke: „Kompanija treba da odluči… da li je osoba dovoljno vredna za plaćanje od 100.000 dolara godišnje vladi, ili bi trebalo da se vrati kući i da zaposle Amerikanca,“ rekao je Lutnik, kako prenosi BBC.
Pored ove mere, Tramp je predstavio i program „zlatnog kartona“.
Prema zvaničnom saopštenju Bele kuće, ova uredba uspostavlja program viza koji omogućava ubrzanu imigraciju za strance koji daju „značajne finansijske poklone“ Sjedinjenim Državama.
Program predviđa ubrzavanje vize za pojedince koji doniraju milion dolara, ili dva miliona dolara ukoliko korporacija plaća u ime pojedinca.
U saopštenju se navodi da će se ovi pokloni smatrati dokazom izuzetne poslovne sposobnosti.
Uredba naglašava da će ovaj program „preusmeriti federalnu imigracionu politiku u skladu sa interesima nacije“ i dati prioritet ulasku „visokovrednih doprinosilaca američkom društvu“.
Oštre reakcije tehnoloških giganata
Ove mere su, kako prenose tamošnji mediji, „šokirale korporativnu Ameriku“.
Kako izveštava CNBC, velike tehnološke kompanije, koje se u velikoj meri oslanjaju na H-1B program, žurno su reagovale.
Amazon, Majkrosoft i Džej Pi Morgan Čejs savetovali su svoje zaposlene sa H-1B vizama da ostanu u Sjedinjenim Državama i da izbegavaju međunarodna putovanja do daljnjeg.
S obzirom na to da su tehnološke firme najveći korisnici ovog programa, sa Amazonom na čelu koji je zapošljavao više od 14.000 nosilaca stručnih viza, ovakva promena predstavlja ogroman finansijski i operativni udarac.
Do sada su administrativne takse za ovu vizu iznosile oko 1.500 dolara.
Globalne posledice i briga za konkurentnost
Stručnjaci za imigraciju upozoravaju da bi nova taksa mogla imati razorne posledice, posebno za mala preduzeća i startapove.
„Skoro svi će biti cenovno isključeni. Ovih 100.000 dolara kao ulazna tačka imaće razoran uticaj,“ izjavila je za BBC Tahmina Votson, advokatica za imigraciju.
Zabrinutost je izražena i na međunarodnom nivou, pre svega u Indiji, čiji državljani čine preko 70 odsto odobrenih H-1B viza.
Indijsko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da mera može imati „humanitarne posledice zbog poremećaja koji će izazvati porodicama,“ prenosi CNBC.
Mask bio „spreman za rat oko viza“, ali…
Pre godinu dana, najbogatiji čovek na svetu, preduzetnik Ilon Mask, i sam imigrant u SAD, oštro se usprotivio samoj mogućnosti da ovakva mera zaživi.
„Razlog zašto sam u Americi, zajedno sa mnogim ključnim ljudima koji su izgradili SpaceX, Teslu i stotine drugih kompanija koje su Ameriku učinile jakom, jeste zbog H-1B. Ući ću u rat po ovom pitanju kakav ne možete ni da zamislite,“ izjavio je tada Mask.
Pre samo nekoliko dana međutim, Rojters je objavio da je protiv Maskove „Tesle“ podignuta tužba zbog navodnog favorizovanja zaposlenih sa H-1B vizama u odnosu na američke državljane.
U tužbi se tvrdi da su Amerikanci odbijani ili nesrazmerno otpuštani jer su radnici sa vizama jeftiniji.
Tužbu su podneli inženjer Skot Taub i specijalistkinja za ljudske resurse Sofija Brander, koji tvrde da Tesla nije hteo da ih zaposli nakon što su saznali da im ne treba sponzorstvo za vizu.
Post Views: 0
