U KVALIFIKACIJAMA za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine, reprezentacija Srbije i Crne Gore predvođena selektorom Ilijom Petkovićem osvojila je prvo mesto u grupi ispred Španije, BiH, Belgije, Litvanije i San Marina.
Foto N. Skenderija
Ključnu ulogu u pohodu na direktan plasman do završnog turnira imala je odbrana našeg tima, koja je na deset mečeva primila samo jedan gol i to na najtežem gostovanju, protiv „furije“ u Madridu. Goran Gavrančić (48), član fantastične četvorke, koji je zajedno sa Vidićem, Krstajićem i Dragutinovićem zaključao sve prilaze golu Jevrića, gostovao je u novoj epizodi kultne emisije Mojih TOP 11 i podsetio se najvećeg podviga u svojoj reprezentativnoj karijeri.
– Lepa vremena. Poslali smo Španiju u baraž, ekipu koja je samo dve godine kasnije osvojila Evropsko prvenstvo i započela najdužu dominaciju u istoriji svetskog fudbala.
*3000 NA RAČUNU U ROKU OD 24H*
–>KLIKNI OVDE–
Nedavno sam naleteo na snimak meča i iznenadio se koliko smo dobro parirali Špancima. Jedan takav pristup, organizacija igre, disciplina, najbolji su recept i putokaz ovoj mladoj gardi kako da izađe na crtu aktuelnom prvaku Evrope – poručuje Gavrančić momcima Dragana Stojkovića, koje na startu novog ciklusa Lige nacija danas (20.45) očekuje najteži mogući ispit.
Dobro se seća početaka u A selekciji.
*3000 NA RAČUNU U ROKU OD 24H*
–>KLIKNI OVDE–
– Imao sam čast da prvu utakmicu u dresu državnog tima odigram u Finiksu protiv Meksika, kada su se opraštali Jugović, Mihajlović, Jokanović i Mijatović. Meni je sve to bilo nepojmljivo, nisam mogao ni da maštam. Jugu sam viđao u mlađim kategorijama Crvene zvezde, jer ga je Toma Milićević koristio kao primer kako se upornošću i disciplinom stiže do najviših visina. Peđa mi je delovao kao čovek sa druge planete. Sada bih znao da pokažem sedište na zapadnoj tribini gde sam sedeo na utakmici protiv Mađarske i divio se njegovim golovima u baražu za SP 1998. I onda dolazim u situaciju da delimo svlačionicu u reprezentaciji. Nestvarno.
Dobar raspored na početku kvalifikacija za SP 2006, omogućio je pulenima Ilije Petkovića da prvu utakmicu protiv Španije u Beogradu dočekaju na čelu tabele.
– Pred 50.000 gledalaca na „Marakani“, vodila se rovovska bitka sa zvezdama poput Serhija Ramosa, Raula, Fernanda Toresa… Evo, sad me hvata trema dok čitam njihova imena. Petko je promenio formaciju i ja sam prvi put zaigrao na poziciji desnog beka. Razmišljao sam danima kako ću se snaći, jer nisam navikao da budem uz aut-liniju. Stiže moćna Španija, pun stadion, da se ne izblamiram. Sa psihološkog aspekta jako teška utakmica – kaže nekadašnji defanzivac, koji je od 2002. do 2006. nastupio 28 puta za reprezentaciju.
Remi bez golova doveo je plave u situaciju da na stadionu „Visente Kalderon“, nemaju opciju poraza na raspolaganju.
– Iskreno, niko nas nikada nije razbio kao Španci u prvom poluvremenu u Madridu. Raul je dao gol i to je ta jedina kapitulacija u celom ciklusu kvalifikacija. Ali je sevalo sa svih strana, mogli su pet da nam daju. Oni kao na motoru.
Na poluvremenu, srećom, samo 1:0.
– U nastavku potpuno druga slika. Pomogle su nam i izmene Luisa Aragonesa. Izvukao je Toresa, Visentea i Hoakina. Petko je posle utakmice rekao: „Da mi je dao da biram, sklonio bih baš tu trojicu sa terena“. Ušao je Žiga i došli smo do daha. Duga lopta, Žiga je spustio do Dekija, šut sa 16 metara, lopta pogađa Kežu i 1:1. Bod kao kuća.
ISTORIJA Gavrančić interveniše ispred Robena na SP, Foto M. Vukadinović
Ostalo je samo da se plasman na Mundijal overi u mečevima sa Litvanijom i BiH.
– Duel sa Bosnom je moja najlepša utakmica u karijeri. Iznenadila me je i razočarala nedavna izjava Sergeja Barbareza da su pogrešili što nisu napustili teren. Navodno su bili vređani i provocirani od naših navijača. A šta mi da kažemo za meč u Sarajevu? Provokacije su na takvoj utakmici normalna pojava. Važno je da dole na terenu sve bude fer i korektno. Da su se uplašili, jesu. Na vreme smo dali gol, uigrana akcija, Žiga je sa trećeg sprata spustio loptu na Kežu i to je to. Šteta što nismo dali i drugi, jer bi igrali mnogo opuštenije i Vida verovatno ne bi dobio crveni karton koji ga je isključio iz kombinacije za premijeru protiv Holandije.
Mnogima ni danas nije jasno kako je moćni kolektiv iz kvalifikacija doživeo potpuni slom na SP.
– Niko od nas nije bio spreman na prvi poraz koji je kad-tad morao da se dogodi. Toliko kritika posle Holandije, toliko hajke i pritiska na Petka… bio je mnogo dobar čovek i da bi udovoljio svima, počeo je da vuče pogrešne poteze. Vidić je prvu propustio zbog suspenzije, pred drugu se povredio… Krle takođe, Ivica je bio rovit, ja tek završio oporavak posle operacije. Ekipa se razbila u paramparčad.
Roben je golom u Lajpcigu samo nagovestio šta će se dešavati u nastavku turnira.
– Igra protiv Holandije uopšte nije bila toliko loša, ali se stvorila atmosfera kao da je smak sveta i da moramo kako znamo i umemo da napadnemo Argentinu. Bio sam cimer sa Vidom, znam da mu je teško palo što se pre Mundijala uigravao tim za Holandiju kao da je to jedina utakmica na turniru. Mislim da nije bilo u redu što su ga doveli u situaciju da se ne oseća kao deo ekipe. Pa čekaj, Holandija je samo jedna epizoda. Šta je sa Argentinom i Obalom Slonovače?
REKORD Na meču Partizan – Ril 8:0, Foto M. Vukadinović
A protiv Argentine (6:0) trauma za ceo život.
– Crveni karton Kežmana, sa igračem manje onako raštimovani nismo ni mogli da prođemo bolje. Uđu Mesi i Tevez, a mi kao isceđeni limun. Sami smo krivi. Ko visoko leti, nisko pada. Zato taj udarac toliko boli. Mislite da je Mijatu lako kad ga svake godine pitaju za prečku u Tuluzu. Tako je i meni kad me podsete na šesticu u Gelzenkirhenu – iskren je Gavrančić, koji je igrao za Čukarički, grčki PAOK, ukrajinski Dinamo Kijev, Partizan i kineski Henan, u kome je okačio kopačke o klin 2010. godine.
Petar BRZAKOVIĆ (Čukarički)
– Pravi Beograđanin, legenda malih terena. Peca je bio čovek širokog srca, uvek spreman da pomogne. Meni su kao mladom igraču njegovi saveti bili od neprocenjive koristi. Nakon dve godine „stažiranja“ u Čukaričkom, odvojio me je na stranu i pitao: „Sine, šta ti treba“. Rekao sam: „Ma samo neki auto, jugić ili nešto slično, čisto da mogu da se dovučem do stadiona“. Odgovorio je: „To ti je završeno“. Sutradan me je poslao u Stankom kod predsednika Mihajlovića i dobio sam kovertu sa par hiljada da kupim auto.
Nenad ĐORĐEVIĆ (Partizan)
– Đole je moj „brat“. Znao sam ga iz repke kao „pozadinca“, a onda stižem u Partizan i zatičem ga kao lidera ekipe. Igrao je u paru sa Srđom Kneževićem i bio produžena ruka Slaviše Jokanovića na terenu. Jokan je imao praksu da sa kapitenom obavi razgovor pre svakog treninga, a onda je Đole nama prenosio detalje razgovora i delio zadatke.
Nemanja VIDIĆ (reprezentacija SCG)
– Iskoristiću ovu priliku da mu se izvinim zbog jedne situacije na pripremama. Igrali smo ševu na treningu, ona klasična igrica „šest na dva“, držimo loptu do 21 i onda udaramo packe igračima u krugu. I to kad se otvori, ide kao podmazano, nema veze ko je unutra… Glavom, petom, grudima… ma ne staje. Dogodi se da je Vida bio unutra i toliko je pobesneo da je Petko prekinuo trening i poslao nas na tuširanje. E to je Petko, sve vidi. Ulazimo u sobu, Vida i dalje ljut. Upire prstom u mene i kaže: „I ti se smejao“. Ja onako zbunjen, branim se: „Pa dobro brate, šta ima veze, prosto šala“. On opet: „I ti si se smejao“. Ali danas shvatam da je bio u pravu. Bili smo cimeri, morao sam nekako da se stavim na njegovu stranu.
Mladen KRSTAJIĆ (Partizan)
– Došli smo iz istog razloga u Partizan, da uđemo u Ligu šampiona i oplemenimo naše karijere. Nažalost, žreb je bio nemilosrdan. Izvukli smo Apoel, koji je u to vreme imao odličnu ekipu. Na Kipru smo jedva disali na temperaturi od preko 40 stepeni, primili dva naivna gola, ali i dalje verovali u prolaz. Moreira je u Beogradu otvorio utakmicu na vreme, napadali smo u talasima, ali nismo mogli do drugog gola. Utehu smo našli u rekordima koje će nove generacije teško da nadmaše. Pobeda protiv Rila od 8:0 i 950 minuta nesavladivosti u domaćem takmičenju. Kada je spiker protiv OFK Beograda objavio da je oboren rekord, deset minuta kasnije smo primili gol.
Miloš BAJALICA (Henan)
– Nikada nisam bio u Japanu, ali zahvaljujući njegovim pričama imam utisak da sam se tamo rodio. Bio je kod Piksija u Nagoji. Dobar igrač, ali ga stavljam u tim pre svega zbog ljudskih kvaliteta. Sreli smo se skoro u tržnom centru, mnogo mi je drago da je i dalje u vezi sa tadašnjom devojkom koja je kuvala najbolji pasulj u Kini. Znalo se, svaka dva-tri dana kod Bajalice na pasulj. Imaju divnu dečicu. Što se fudbala tiče, ne nosim pozitivne utiske sa Dalekog istoka. Kada me pitaju za savet, uvek kažem: „Nikako u Kinu, ako ti je trener kineski stručnjak“.
Slaviša JOKANOVIĆ (reprezentacija Jugoslavije)
– Ostavio je na mene najjači utisak posle debitantske utakmice u Finiksu. Sedeli smo jedan do drugoga u avionu, pričao je kao da se znamo od malena. Kao otac sa sinom. Prosto širi oko sebe pozitivnu energiju. Nije odrastao na beogradskoj kaldrmi, ali ima nešto šmekersko u sebi. Žao mi je što ga nisam imao ranije za trenera. Iskren, sve ti kaže u lice. Njegov odnos sa igračima je bio ključni faktor uspeha koje smo ostvarili sa Partizanom 2009.
Dejan STANKOVIĆ (Crvena zvezda, omladinci)
– Njemu ide kapitenska traka. Ljudina. Dok je bio trener u Zvezdi, čuli smo se često. Bar jednom u godinu dana odemo na kafu. Znaš Dekija, šta da ti pričam. Uvek je na usluzi. Deki, je l’ može? „Može bato, šta god treba, tu sam“. Imali smo sjajnu generaciju u mlađim kategorijama Crvene zvezde, mada sam ja i tada bio skriveni partizanovac. Kad se skupljaju lopte na utakmici, ja sam obavezno na „jugu“. Tako je bilo sve do polufinala protiv Bajerna, onda su nas stariji oterali. Skoro sam naleteo na snimak utakmice protiv Milana, vidim se tamo u ćošku, skačem i radujem se golu Stojkovića. Sećam se i pasa Savićevića, iz okreta skoro sa centra terena. Genijalno. Upijao sam svaki pokret Deje i Piksija.
Miloš NINKOVIĆ (Dinamo Kijev)
– Nedokazani majstor fudbala. Samo nas nekoliko njegovih najbližih prijatelja znamo kakav je Nine mađioničar s loptom. Zvao sam ga „sine“, bili smo soba do sobe u Kijevu.
Dođe kod mene i kaže: „Gavrice, legao sam na vreme, a opet mi je visok pritisak“. I ja pravo kod trenera i predsednika da ga branim: „Mlad je, ima probleme sa devojkom, morate da ga razumete“. A tek kasnije saznam da je bio sa Milevskim i Alijevom i da to povečerje baš i nije bilo na vreme. Ma vidi, Del Pjero je jedini igrač koga sam čuvao i posle toga zapitao sebe zašto se uopšte bavim fudbalom. E, Nine je ta kategorija. Da je igrao u eri Piksija i Savićevića, bila bi drama ko će od njih trojice na klupu.
Seržo KONSEISAO (PAOK)
– Planirao sam da napravim tim isključivo od igrača iz Srbije, ali je šteta da ne iskoristim kvalitete igrača čija je riznica prepuna priznanja. Imali smo privilegiju da u Paoku sarađujemo sa Fernandom Santošom, fantastičnim stručnjakom koji je sa Portugalijom osvojio Evropsko prvenstvo 2016. Posle pet godina vojničke discipline i polarnih uslova u Kijevu, Solun me je životno osvežio. Za nepunih šest meseci u Grčkoj, stekao sam gomilu prijatelja za ceo život. I Seržo je među njima.
Ivica ILIEV (PAOK)
– Pomogao mi je da se priviknem na Solun. Igrač sa karakterom. Zaludeo je Grke. Da gol, ode na tribinu i skine dres, oni mu ga otmu i neće da vrate. Onda ekonom trči u svlačionicu po drugi. Ma Grci su posebna priča. Fanatici.
Mateja KEŽMAN (reprezentacija SCG)
– Keža je u kompletu, igrač sa kojim ovaj moj tim može da napadne Ligu šampiona. Mnogo trči i radi za ekipu. I naravno, umetnik da iščačka loptu nioktuda. Kao protiv BiH u Beogradu ili protiv Španije u Madridu. Kažu, pogodila ga lopta. Pa kako baš njega da pogodi?
Trener: Valerij LOBANOVSKI (Dinamo Kijev)
– Fudbalski revolucionar. Nisam išao u vojsku, ali mi je dovoljno što sam prošao „dril“ generala Lobanovskog. Obožavao je Balkance. Predsedniku je uručio spisak sa 11 Jugoslovena i rekao: „Dovedi mi ove igrače i osvojiću Ligu šampiona.
* * * * * * * * * *
Petko nije izdržao pritisak
NAJVIŠE bure uoči SP u Nemačkoj 2006. izazvala je odluka selektora Ilije Petkovića da umesto povređenog Mirka Vučinića, na spisak dopiše svog sina Dušana Petkovića.
– Ma Duca je veliki laf. Beogradska faca. Prihvatili smo ga kao deo ekipe i što se nas tiče nije bilo ni najmanjeg problema. Ali je javnost osula paljbu po Petku, koji je bio divan čovek i veliki emotivac. Sve vidi, oseća, uvek kaže šta treba. On nas je svojim poštenim odnosom i jednostavnim rečnikom spojio i napravio jakim kolektivom. Pred Italiju u Beogradu, uspavao sam se za ručak, silazim u restoran, Petko me je samo pogledao ispod oka, namignuo i okrenuo glavu na drugu stranu. Neko drugi bi me izbacio iz ekipe. Nažalost, nije izdržao pritisak i sve se raspalo preko noći – kaže Gavrančić.
* * * * * * * * * *
Keža i Vida različiti karakteri
PRIPREME naše reprezentacije u Austriji pred put na SP u Nemačku, obeležio je i čuveni konflikt Mateje Kežmana i Nemanje Vidića, o kome Gavrančić sa ove vremenske distance govori krajnje iskreno i objektivno:
– Ništa to nije bilo toliko strašno kao što se stekao utisak sa strane. Vratili smo se posle treninga u sobu i Vida kaže: „Ali Gavro, nisam ga udario“. Ja ga gledam i smejem se.
Kažem: „Daj bre, jesi malo“. Ali bez ikakve namere, sve u žaru borbe tokom treninga.
Kažem: „Vido, brate, znaš Kežu, takav je, kao muva, vrti se oko tebe, vreba loptu, čeka šansu, samo ga skloniš rukom“. Takav je tip igrača, ali nema lošu nameru. Jednostavno, dva različita karaktera, sudarili su se na terenu, paf… jedan je malo jače uklizao, drugi mu je zamerio i to je to. Nije bilo ni tuče ni bilo čega što je zasluživalo da izazove toliku pažnju javnosti – rekao je Goran.
BONUS SADRŽAJ
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv „Novak, pariske priče„. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
