Moguće mere ekonomske politike: Danas je sve u kreiranju poverenja

0
43
Profimedia

Piše Zoran Petrović, predsednik AmChama za Srbiju

There must be some way out of here… kaže Bob Dilan u jednoj od svojih pesama.

Ceo svet danas bije dve bitke – jednu za ljudske živote
i drugu za očuvanje što većeg broja radnih mesta. Paradoksalno je
da je sve ono što je sada važno za goli život, poput smanjenja
mobilnosti, ostajanja kod kuće, izolacije, karantina, smanjenja
socijalnih kontakata, zatvaranja granica – dobro za zdravlje čoveka
ali i loše za ekonomiju.

Već je dosta pisano o tome kakve će tektonske
poremećaje ova pandemija ostaviti na svetsku ekonomiju, te smo ovih
dana i svedoci “whatever it takes” pristupa u ekonomskim
merama koje donose mnoge vlade. Čak su i zemlje poput Nemačke i
Austrije odustale od budžetske politike “pozitivne nule” i
odrešile budžetsku kesu.

Kad će ovo da prođe i ima li leka; Kako će izgledati svet i Srbija posle epidemije; Jesmo li sami krivi i gde je srpska solidarnost – Novi Nedeljnik i veliki specijal o koronavirusu

Da nešto što je počelo kao zdravstvena kriza i polako se pretvara u ekonomsku krizu ne završi i u finansijskoj krizi, potrebno je ekonomskim merama delovati snažno, odlučno i komunicirati, poput bivšeg guvernera ECB, g. Dragija, na pravi način.

Često i dobra komunikacija kojom se osnažuje poverenje
može smanjiti troškove preduzetih mera.

Kako stoje stvari kod nas? Zahvaljujući dobro
sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji Srbija danas ima veći manevarski
prostor. Počelo se prvo sa monetarnim merama – dobrom odlukom NBS o
smanjenju referentne kamatne stope koje će manjem delu građana i
privrede zaduženom u dinarima sa promenljivom kamatnom stopom
umanjiti finansijski trošak. Pojeftiniće i buduće kreditiranje u
dinarima ali će generalno biti manje kreditiranja zbog manjeg broja
onih koji će biti kreditno sposobni u uslovima ekonomskog “stresa”.

Najavljeno je ulaganje u infrastrukturu od 24 milijarde,
što je dobra mera za kasnije, kada se pandemija završi, ali ne i u
ovom trenutku jer je teško zamisliti da se u uslovima pandemije
“mobiliše” potrebna radna snaga za te projekte. Penzioneri
su dobili jednokratnu pomoć a medicinsko osoblje veće plate.

Drugi krug mera je započeo moratorijumom na otplatu
kredita i druge obaveze građana i privrede prema bankama. Procena je
da je ovom merom centralna banka zamrzla oko 1,7 milijardi evra
aktive bankama. U vreme kada su mnoge poslovne aktivnosti stale ili
su u slobodnom padu, to je razumljiva mera. Poverenja radi, ona je
prethodno trebalo da bude dobro iskomunicirana i praćena znatno
većim pristupom izvorima likvidnosti za banke kod centralne banke i
boljom koordinacijom sa fiskalnom politikom da bi se izbegla niska
tražnja koja je usledila na primarnoj aukciji hartija od vrednosti
Ministarstva finansija.

Od ponuđenih 100 miliona evra obveznica prodato je 4,4 miliona. Ilustracije radi, na prethodne dve aukcije u februaru je prodato zajedno preko 100 miliona evra obveznica. Donete su još dve fiskalne mere namenjene onima koji su i ranije imali probleme sa izvršavanjem fiskalnih obaveza, ali ne i redovnim platišama. Smanjena je stopa zatezne kamate za 10 procentnih poena, a oni koji su pre izbijanja pandemije imali odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza moći će na isto da računaju i za vreme trajanja vanrednog stanja.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 428), od 26.marta do 2. aprila

Američka privredna komora u Srbiji predložila je Vladi
niz preporuka koje su došle kao rezultat ankete među našim
članicama. Takođe su rađena poređenja sa merama donetim u velikom
broju zemalja. Skoro tri četvrtine kompanija smatra da je usvajanje
mera fiskalne politike kojima bi se rasteretili izdaci i sačuvao
određeni nivo zaposlenosti u situaciji smanjenog obima posla od
izuzetnog značaja.

Skoro isti broj njih smatra da je potrebno usvojiti set
privremenih mera za regulativu u oblasti rada. Preko 55% firmi beleži
teškoće u poslovanju, a najveći broj ima ili očekuje pad prodaje.
Istovremeno 42% njih očekuje da će se to desiti u narednom periodu.
Kao najveći izazov kompanije izdvajaju organizaciju rada i
upravljanje ljudima, problem sa lancima nabavke, logistiku,
optimizaciju broja radnika, smanjenje mogućnosti putovanja, pritisak
na likvidnost…

Mere smo podelili u opšte, mere za mala i srednja
preduzeća, mere za posebno pogođene sektore i mere monetarne
politike. U opšte mere spadaju: smanjivanje opterećenja naknade
zarade u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa;
oslobađanje od poreza i doprinosa naknade zarade za vreme prekida
rada; smanjenje akontacije poreza na dobit za 2020. godinu za pravna
lica i preduzetnike za 50%; obustava obračuna kamate za
neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka
vanrednog stanja do 30 dana po njegovom završetku, za preduzeća
koja imaju značajne probleme u poslovanju.

Tu je još i omogućavanje nesmetanog prekograničnog
transporta robe i usluga hitnim usaglašavanjem mera sa zemljama sa
kojima se graničimo uključujući zemlje EU i CEFTA (tzv. Zelene
trake). Od mere za najranjiviji deo privrede, a to su mala i srednja
preduzeća i paušalci, za obveznike paušalnog poreza, smanjiti
iznos poreske obaveze i obaveze za doprinose za obavezno socijalno
osiguranje za 50%.

Polovina malih biznisa u SAD raspolaže keš rezervama
za pokriće obaveza za manje od mesec dana. U Srbiji je stanje, nema
sumnje, lošije. Velikom broju malih i srednjih preduzeća će
trebati novac i relaksiranje obaveza da bi mogla da plate zaposlene i
podmire troškove u uslovima kada su prihodi svedeni na minimum ili
ih i nema. Najveći deo njih koji su poslovali dobro i pre krize bi
trebalo da se oporavi.

Za banke koje su odgovorne prema privredi, građanima i
kreditorima koji su položili novac kod njih kao i regulatorima i
vlasnicima, ultimativni zahtev je da održe visoki standard u
kreditiranju. Otuda kreditiranje u novonastalim okolnostima postaje
teško. Garancije države za nove kredite i reprogram postojećih
posle isteka vanrednog stanja bile bi zato dobro rešenje, uz kep od
80%. Da bi se sprečio moralni hazard i vodilo računa o parama
poreskih obveznika, garancije bi važile samo za klijente koji su i
pre ove krize imali zdrave finansije.

Dobra stvar sa garancijama je što država ne treba sada
da angažuje dodatni novac, a limitirani gubici se mogu finansirati
kasnije, kada i situacija na primarnom tržištu bude povoljnija.

Posebno pogođeni sektori, sektor turizma,
ugostiteljstva, logistike i automobilske industrije (sa povezanim
proizvođačima komponenti), već beleže značajne negativne efekte
i set mera koji predlažemo su obustava obaveze plaćanja akontacije
poreza na dobit za 2020. godinu, zatim refundiranje i pokrivanje dela
troškova plaćenog odsustva od strane države za vreme prekida rada,
odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo pod uticajem
epidemije kao i smanjenje poreza na imovinu do 50% – umanjiti obavezu
poreza na imovinu za određene nekretnine (hoteli, drugi smeštajni
kapaciteti).

U nedostatku novinskog prostora, čitaocu savetujem da
pogleda detaljnija obrazloženja ovih mera na sajtu AmChama. Što se
monetarne politike tiče, banke su dobro kapitalizovane i likvidne,
ali je neophodno odmah proširiti kolaterale na bazi kojih banke mogu
vući likvidnost kod centralne banke putem operacija na otvorenom
tržištu ali i spustiti stopu devizne rezerve i vratiti bankama
likvidnost u uslovima povlačenja depozita i zamrzavanja dela aktive.

Takođe, potrebno je delovati anticiklično i osloboditi
im kapitalne bafere kao i relaksirati racija likvidnosti. To su mere
koje danas donose banke razvijenog sveta.

I pre ovoga sam bio za prodaju komercijalnih banaka u
državnom vlasništvu. Iz sadašnje perspektive gledano – imali smo
sreće. Vrednosti banaka na berzama, bez obzira na to što sa
stanovišta kapitala i likvidnosti stoje odlično, svedene su na
30-40% knjigovodstvenog kapitala i cene akcija banaka će biti niže
zbog toga što investitori ne znaju kakav će biti kvalitet kredita u
bilansima kada sve ovo prođe.

Posebno je važno da se danas država i veliki trgovinski lanci pridržavaju rokova plaćanja prema svojim dobavljačima. Ekonomski gledano danas je sve u kreiranju poverenja i ako sada dobro posejemo, nadati se da, kad ovo zlo prođe, da se što pre izvučemo i bolje požanjemo. Stay home.

Ovaj tekst objavljen je u Nedeljniku br. 428, koji je na svim kioscima. Pretplata na elektronsko izdanje za inostranstvo dostupna je na nstore.rs

Original Article