Američke sankcije, koje su isprva bile usmereno isključivo na političke ekstremiste, sada bi, prema pisanju Gardijana, mogle da ugroze finansijsku održivost svih izraelskih naselja i kompanija na okupiranoj Zapadnoj obali.

Na nove mere kontrole nad nekolicinom pojedinaca i organizacija povezanih s napadima na palestinske civile koje je Bajdenova administracija uvela u Izraelu se više gleda kao na javno ponižavanje od strane bliskog saveznika nego kao na politički korak napred. Nekoliko izraelskih političkih eksperata za Gardijan je objasnilo da bi relativno mala lista kompanija koje sankcije pogađaju mogla da podstakne finansijske institucije da odustanu od pružanja usluga ljudima ili kompanijama koje se tamo nalaze, iz straha da bi na taj način nehotice mogle da budu upletene u nelegalne transakcije.

Dok su se američke sankcije do sada fokusirale isključivo na pojedince i male grupe, nova izvršna naredba daje SAD mogućnost da ciljaju bilo koju osobu ili entitet ukoliko procene da postoji umešanost u “ugrožavanju mira, bezbednosti ili stabilnosti Zapadne obale“. To eksplicitno uključuje političare koji iza kulisa povlače konce, odnosno ljude koji čine samo srce izraelske vlade.

“Izrael mora da učini više kako bi sprečio nasilje nad civilima na Zapadnoj obali i mora da pronađe oni koji su za to odgovorni“, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken. “Sjedinjene Države će nastaviti da preduzimaju akcije za unapređenje svojih spoljnopolitičkih ciljeva, uključujući i rad na održivost rešenja dve države.”

“ Mnoge banke već   preispituju svoje poslovanje sa Zapadnom obalom nakon upozorenja FinCEN-a, Mreže za borbu protiv finansijskih zločina američke vlade ” , rekao je  za Gardijan  Šuki Fridman ,  konsultant za globalne sankcije i bivši šef izraelskog programa sankcija  upućenih  Iranu.

Jedan od vodećih izraelskih advokata za ljudska prava, Majkl Sfard, prvobitno je ovu odluku video kao “političku poruku” Bajdenove administracije, kao odgovor na pritisak njegovih birača zbog podrške Izraelu. Međutim, sada, nakon tri meseca, smatra da je ovo ipak jedna od potencijalno dobrih poteza u politici SAD-a.

“Režim sankcija mogao bi da dovede do promene državnih granica”, smatra Sfard, misleći da bi ovakve odluke Amerike mogle da zaustave aneksiju Zapadne obale i promene postojoće granice Izraela.

Ješa Savet, organizacija opštinskih veća jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, smatraju da bi uvedene sankcije mogle da ugroze budućnost njihove organizacije.

“Sankcije se ne odnose samo na pojedince. Radi se o stranim vladama, na čelu sa Bajdenovom administracijom, koje potencijalno pokušavaju da sankcionišu svakog ko ne deli ideju ’rešenja sa dve države‘”, objasnio je odlazeći šef Ješa Saveta za Observer.

Proces naseljavanja krenuo je nakon što su Zapadna obala, Gaza i Istočni Jerusalim zauzeti u šestodnevnom ratu još 1967. godine. Cilj je bio zauzeti područja koja su trebala da čine srce nezavisne Palestine na čijem mestu će se izgraditi putevi i oformiti zajednice. Sada, iako nezakonito po međunarodnom pravu, u naseljima na Zapadnoj obali živi 500.000 Izraelaca, što je oko 5% stanovništva.

Ako Amerika nastavi sa širenjem sankcija koje se tiču kompanija koje su povezane sa nasilnim naseljinicima, izraelskim bankama postaće nemoguće da nastave da sarađuju i rade sa drugim kompanijama i zajednicama na Zapadnoj obali.

Nakon prvog talasa sankcija, izraelske institucije su se našle pod domaćim pritiskom . Ono što javnost nije razumela je da ukoliko banke žele da nastave da rade na globalnom nivou koji koristi dolarni sistem, morale su da se pridržavaju američkih naredbi. Iz tog razloga su neke države, kao što su Rusija i Iran, svoju trgovinu preusmerila preko drugih saveznika.

Nisu svi mišljenja da bi ove sankcije nešto značajno promenile. Aktivista za ljudska prava Yehuda Shaul, podržava ove odluke Amerike ali smatra da ukoliko je njihov cilj da zaustave nasilje onda se moraju doneti direktiji potezi. Po njegovom mišljenju ne treba ciljati samo nasilne pojedince jer “sa 25 godina ni ja nisam bio finansijski stabilan, što znači da ih neko finansira” ciljajući ovim na mlade muškarce koji napadaju Palestince.

Bivši zamenik državnog tužioca i šef izraelske finansijske obaveštajne jedinice ove sankcije vidi kao “prazna obaćanja” Američke administracije koja se nalazi pod pritiskom.

“Meni to liči kao pokušaj da se pruži osećaj nepristrasne politike, iako da budem iskren, Amerikanci jasno više podržavaju Izrael u ovom ratu”, dodaje on.

Ovim sankcijama Izrael je stavljen u isto društvo sa zemljama poput Severne Koreje, koja je jedna od najžešćih međunarodnih neprijatelja Amerike, piše Gardijan.

„ Pomalo je  razočaravajuće“, dodaje zamenik državnog tužion.  „Sankcije nekako sugerišu da izraelska vladavina prava nije u skladu sa američkim očekivanjima. ”

On vidi nadu u ovim odlukama Amerike , kao pokušaj smanjenja  nasilja, međutim kaže da je rano za bilo kakve predikcije njihovog ishoda.

Post Views: 79

Originalni tekst