Lev Ratnovski, šef beogradske kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ocenio je danas da su visoki troškovi života u zemlji jedna od posledica „ograničene konkurencije“.
On je tokom panela “ Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi“ u organizaciji NALED-a rekao da je za rešavanje problema visokih marži neophodno privući nove maloprodajne lance i eliminisati suvišne administrativne barijere koje ometaju uvoz i slobodnu distribuciju hrane na domaćem tržištu.
Strukturni uzroci visokih potrošačkih cena
Analizirajući tržišne prilike u Srbiji, Ratnovski je naveo da je stav MMF-a da je najvažniji strukturni faktor iza visokih cena u Srbiji ograničena konkurencija u maloprodaji i veleprodaji.
„Srbija je relativno malo tržište van zajedničkog tržišta EU, sa visokim troškovima goriva, visokim troškovima nekretnina, a povrh toga smo imali brz rast prihoda, a samim tim i brz rast potražnje, dok je ponuda sporo prilagođavala. To dolazi uz prošlogodišnju sušu. Ali suštinski, uz sve ove faktore, čini se da nedovoljan pritisak konkurencije u distribuciji hrane i maloprodaji pojačava te faktore i omogućava da visoke cene opstaju“, istakao je Ratnovski.
Potreba za novim učesnicima na tržištu
Govoreći o konkretnim merama koje bi mogle uticati na nivo cena, Ratnovski je naglasio da bi se odgovarajuće politike morale primarno fokusirati na jačanje konkurencije.
Ključno je, prema njegovim rečima, olakšati ulazak novih maloprodajnih lanaca i novih distributera, posebno ‘grinfild’ (greenfield) investicija.
„Srpske vlasti su bile veoma uspešne u prošlosti u privlačenju proizvodnje u Srbiju, pa ne vidimo razlog zašto srpske vlasti ne bi bile podjednako uspešne u dovođenju više maloprodajnih lanaca i distributera, pomažući im da prođu kroz procese kupovine zemljišta, lizinga, dozvola, carine i odnosa sa opštinama“, izjavio je Ratnovski.
Smanjenje administrativnih barijera i troškova uvoza
Osim dovođenja novih trgovaca, predstavnik MMF-a vidi značajan prostor za sniženje cena kroz reformu uvoznih procedura.
On je ukazao da postoji prostor da se pojednostave troškovi i proizvoljne uvozne procedure, što bi prvenstveno uključivalo smanjenje prekomernih sanitarnih provera robe sa sertifikatom EU.
Ratnovski smatra da bi se nivo cena mogao korigovati i kroz smanjenje upotrebe privremenih dažbina i zabrana na specifičan uvoz, jer ovakve mere ne samo da direktno podižu troškove, već i odvraćaju manje uvoznike, smanjujući konkurenciju među uvoznicima i distributerima.
Kao bitan preuslov za jačanje ponude on je naveo i reviziju i ograničavanje upotrebe ugovora o ekskluzivnoj distribuciji između proizvođača i lokalnih partnera.
„Trenutno se zahteva odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije, ali bi verovatno dodela takvih ugovora trebalo da postane izuzetak, a ne pravilo“, zaključio je Ratnovski.
