Srbija se nalazi na prekretnici gde dosadašnji model privrednog rasta, zasnovan na pukom dodavanju radne snage i kapitala, dostiže svoje granice, a ključ za budući napredak i sustizanje Evropske unije leži isključivo u povećanju produktivnosti, navodi se u najnovijoj analizi ekonomskih prilika u Srbiji koju je uradio Međunarodni monetarni fond.
Iako je naša zemlja ostvarila „napredak vredan hvale u podizanju rasta i dohotka“, izveštaj upozorava da „razlika u prihodima u odnosu na evropske partnere ostaje veliki“.
Da bi se taj jaz premostio, MMF sugeriše da su neophodne duboke strukturne reforme, čiji bi uspeh mogao da donese ogroman boljitak, a čije odlaganje nosi rizik stagnacije.
ključ rasta u borbi protiv korupcije
Analiza MMF-a je nedvosmislena: najveći potencijal za otključavanje rasta leži u jačanju institucija i borbi protiv korupcije.
Prema njihovoj računici, rešavanje ovog problema je najisplativija reforma koju Srbija može da preduzme. „Poboljšanje upravljanja kroz pojačanu kontrolu korupcije moglo bi da doda oko 5 odsto BDP-u u srednjem roku“, navodi se u izveštaju.
MMF, međutim, konstatuje da je napredak u ovoj oblasti spor, ističući da „percepcija korupcije značajno pogoršana u poslednjih deset godina“.
Njihovo neuvijeno upozorenje je da „slabo upravljanje, uključujući nedostatak transparentnosti, odgovornosti i kontrole korupcije, može ugroziti kredibilitet politika i potkopati poverenje investitora, smanjujući ulaganja i gušeći privredni rast“.
Problem dodatno otežava i neefikasno pravosuđe, gde je, kako se navodi, „vreme potrebno za rešavanje sudskih sporova često predugo“, što stvara pravnu nesigurnost.
„U tom pogledu, smanjenje korupcije i jačanje efikasnosti sudstva u rešavanju privrednih sporova, recimo uvođenjem sistema e-suda ili digitalizacije registra vlasništva, moglo bi da unapredi efikasnost i transparentnost upravljanja u celini“, savetuje MMF.
srbija pati od „teškog poreskog opreterećenja“
Drugi ključni stub za budući rast, prema MMF-u, jeste reforma tržišta rada, pre svega kroz promenu poreske politike koja trenutno destimuliše zapošljavanje.
Analiza pokazuje da Srbija „pati od teškog poreskog opterećenja“, gde visoki doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju ogroman teret, naročito za radnike sa niskim primanjima.
Glavni problem je visok „poreski klin“, odnosno veliko opterećenje na zarade, a situaciju dodatno pogoršava postojanje „apsolutnog praga za doprinose na nivou minimalne zarade“, što, kako se navodi, „pogoršava poresko opterećenje radnika sa niskim platama“ i direktno ih gura u sivu zonu.
Kao rešenje, MMF predlaže ciljane mere: smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje, posebno za radnike sa najnižim primanjima, i uvođenje viših poreskih olakšica za porodice sa decom. Da bi se nadomestio manjak u budžetu,
Fond sugeriše promenu poreske strukture, odnosno oslanjanje na „indirektne poreze na potrošnju ili imovinu, umesto na direktne i više distorzivne poreze na rad“. Ove mere, uz aktivne politike zapošljavanja, mogle bi da donesu rast BDP-a od oko 2,5 odsto.
prekinuti neravnopravnu tržišnu utakmicu
Treći veliki problem koji koči srpsku privredu jeste neravnopravna tržišna utakmica, izazvana prevelikim uticajem države i lošim upravljanjem u javnim preduzećima.
MMF navodi da je Srbija „među zemljama sa najviše restrikcija u tržišnoj utakmici u Evropi, prvenstveno zbog distorzija izazvanih aktivnim učešćem države na tržištima“ a posebno se kritikuje sistem državne pomoći.
„Rasprostranjena upotreba poreskih olakšica i kredita, iako pomaže privlačenju stranih investicija, nenamerno stvara nejednakosti koje stavljaju u nepovoljan položaj domaća preduzeća“, ističe se u analizi.
Reforme u ovoj oblasti, prema MMF-u, treba da se fokusiraju na smanjenje državnog uticaja, privatizaciju javnih preduzeća, ali i na redizajniranje sistema državne pomoći tako da se podrška preusmeri sa „neproduktivnih javnih preduzeća na privatne firme“, sa posebnim fokusom na podsticanje inovacija i istraživanja, a ne samo na otvaranje radnih mesta. Sve to dodalo bi još oko 2 odsto BDP-u na srednji rok.
nerazvijeno finansijsko tržište
Konačno, kao četvrti stub, MMF vidi razvoj finansijskih tržišta, koja su ocenjena kao „plitka i nedovoljno razvijena“, što posebno otežava pristup finansiranju za mikro preduzeća i startapove.
„Dok se preduzeća u Srbiji za obrtni kapital i investicije pretežno oslanjaju na sopstvena sredstva, najvažniji spoljni izvor finansiranja su krediti banaka. Ipak, mikro preduzeća često teško dolaze do bankarskih kredita. Dokaz za to je znatno manji deo ukupnih kredita koji im se odobrava, što ih primorava da se okreću alternativnim izvorima, poput pozajmica od porodice i prijatelja“, upozorava MMF.
Jačanje bankarskog sektora i produbljivanje tržišta kapitala, kako se navodi, „moglo bi da doda još 2 odsto potencijalnom BDP-u“.
Post Views: 142
