Šta ima novo? – stalno je pitanje u svetu umetnosti, a to je ujedno i naslov izložbe doktoranada sa Akademije umetnosti u Novom sadu, koja je otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

МИТОВИ НА СВЕТЛУ ДАНА: Изложба студената докторских студија новосадске Академије уметности у Паризу (ФОТО)

Foto: Goran Čvorović

– Nismo pravili selekciju, već smo radili na tome da individualno svako unutar svoje umetničke prakse pokaže maksimum. Mnogi od njih nemaju priliku da izlažu u inostranstvu, pa smo želeli da se predstave u Parizu i da dožive to iskustvo – ističe za „Novosti“ njihov profesor tehnika i metoda savremenog umetničkog stvaralaštva, pariski vizuelni umetnik Igor Antić.

Koncept izložbe, koju je finansijski podržalo Ministarstvo kulture Srbije, obuhvatao je širok spektar umetničkog izraza – grafike, slike, video-radove, instalacije, audio-zapise i multimedijalna istraživanja. Svojim radovima, učesnici ispituju civilizacijske apsurde. Đorđe Marković je tako predstavio rad „Ljubitelj umetnosti“ u kome kostimiran u maskotu miša obilazi pariske muzeje i snima odnos konzervativnih institucija prema takvoj vrsti neobičnih posetilaca.

Kao konzervator papira u Arhivu Vojvodine, Višnja Nikolić  ima naučni zadatak, koji uspešno obavlja, da sačuva knjige od propadanja. Kao umetnica, radi upravo obrnuto, pa je na knjizi kontradiktornog naslova „Ratnici mira“, već pronađenoj u oštećenom stanju, tokom vremena pratila razvoj plesni i bakterija. Knjiga je izlovana, posetioci mogu da je posmatraju kroz staklenu zaštitu, a ceo proces dokumentovan je fotografijama.

Sara Apostolović istražuje na temu srpske mitologije, o ulozi muškaraca i žene u mitovima, bez saznanja da li je određeni događaj stvaran ili izmišljen. Pronašla je priču o ženama u selu Skela koje su bežale od Turaka i, da bi sačuvale čast, skakale u reku da se udave.

– Napravila je vrlo estetizovan i tehnički perfektan video, kao da proučava psihološka stanja tih žena koje ulaze u reku i nečeg što se moglo dogoditi. Kao da rekonstruiše taj mit i izvlači ga na svetlo dana – kaže Antić.

Novak Đoković naslikan uljem i odraz u ogledalu, rad umetnice Andrijane Vasiljević, izložen je pod nazivom „Digitalna golgota i sloboda ličnosti“, dok je Sunčica Pasuljević Kandić postavila instalaciju s platnima koja se gledaju i čitaju uz pomoć svetla. Pavle Golijanin posudu za pripremu jela zamenjuje čaurom granate, Smiljana Kojić Grandić sneg s televizora svodi u tačku Velikog praska, dok Vladimir Markoski jezikom masovne kulture parodijski prikazuje portrete kraljice Elizabete, Rokfelera i Al Kaponea.

OSOBENO, U KORAK SA SVETOM

Cilj izložbe je bio da se prikaže nova umetnost koja se u ovom trenutku stvara u Srbiji i da se uporedi sa savremenom umetničkom scenom u Francuskoj.

– Dobro su informisani, u realnom vremenu, ali imaju svoje prakse koje su sasvim drugačije. Poseduju ličnu poetiku. Takve stvari ovde ne mogu da se vide – istakao je Igor Antić o svojim studentima.

Milena Cvetković  pušta da so u staklenim posudama stvara kristalizovane oblike, Vladimir Klepić video-animacijom vraća sećanje na rat kroz svaki novi rat koji dolazi, a Nora Ljubanović Evetović daje viziju veza između života i smrti. Kod Vesne Pavlović Pažđerski prisustvujemo transformaciji slike u skulpturu, Jelena Simić arhitipovima daje lično tumačenje duboko ukorenjenih simbola u ljudskoj psihi, Stefana Jovanović linearnim strukturama i ritmom prikazuje trajanje u vremenu, dok Sead Zejnelagić evocira stanje tokom slikarskog postupka.

Francuska publika ima priliku da vidi ove radove do 26. januara.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Originalni tekst