Mnogi su otišli “trbuhom za kruhom” i zauvek napustili svoj rodni kraj. U potrazi za boljim životom i drugačijim svetom, mnogi su daleko u tuđini našli svoj dom i sve što im je potrebno – a otadžbinu nažalost zaboravili i više se nikada nisu vratili. Siromaštvo, oskudica i borba za egzistenciju neretko ali i neprimetno promeni čoveka.

Međutim, Milomir Glavčić (97) – ime je koje treba izgovarati s velikim poštovanjem. Ovaj neverovatan čovek jedan je od najvećih dobrotvora koje Srbija ima, a njegovo ponašanje prema rođacima redak je primer bezuslovnog pomaganja kakvo se danas skoro više i ne viđa.

Da krenemo od početka. Milomir je bogati žitelj kanadskog grada Nijagara Fols, ali njegov put do svega što je stekao, iako zvuči kao kliše, zaista je bio posut trnjem. Rođen je u zaseoku Pope, podno Kopaonika. Ostao je rano bez roditelja, pa je kao siroče sreću potražio u Beogradu, gde ga je dočekao rat. Kako je i sam jednom rekao, kao dete je uvek bio “više gladan nego sit”.

Otkako je otišao iz Srbije, pred kraj Drugog svetskog rata, nikada se nije vratio. I mada ovde više nikoga skoro i ne poznaje, Milomir svake godine rođacima i žiteljima svog sela šalje novčanu pomoć.

Prošle godine, stariji i po porodičnom stablu Milomirovi bliži rođaci dobili su po 5.000 evra, mlađi po 4.000, a deca po 2.500 evra.

Kako Milomirov sestrić Radoje ponosno nabraja, Milomir je još štošta pomogao Srbiji, ne samo njima.

– Samo u poslednjih desetak godina, gradu Kraljevu poklonio je više od dva miliona evra za izgradnju novog mosta na Ibru, dao je 250.000 evra za skener, magnetnu rezonancu i sanitetska vozila. Pomogao je da se izgradi dečji vrtić, a redovno pomaže i Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ističe sestrić Radoje.

Nakon razornog zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo i okolinu, ali i poplava koje su u više navrata nanele velike materijalne štete ovom gradu, Milomir je donirao velike sume novca za igradnju kuća. Nakon zemljotresa, svojim komšijama poklonio je oko pola miliona evra, kako bi mogli da kupe belu tehniku i sve ono što im je uništeno od kućnih aparata.

– Pomagao je i siromašnim ljudima koji su ga molili za pomoć. On je jedinstven čovek. U Kanadi živi sa suprugom i ima dvoje dece, sina i ćerku – priča Radoje.

Milomirov put do Kanade takođe nije bio lak. Pobegao je iz JNA u Grčku, a zatim je završio u logoru u Italiji. Najpre je radio najteže poslove, u rudniku, a kada se doselio u Nijagara Fols postao je uspešan hotelijer. Tada se zarekao da će stalno pomagati svojima na Kopaoniku, što čini i danas u svojim poznim godinama.

Izvor: Facebook/Niste znali

Pobeda dobrote: Dečak Pavle koji je u mraku ređao petice, konačno dobio struju!

Original Article