Zahtev Državne revizorske institucije (DRI) za razrešenje gradonačelnika Beograda proistekao je iz niza teških nepravilnosti u isplatama zarada i drugih primanja zaposlenima u gradskim službama i ustanovama, koje su tokom 2022. godine dostigle iznos od najmanje 1,1 milijardu dinara.
Detaljna analiza revizorskog izveštaja i odgovora gradskih vlasti otkriva sistemske probleme u obračunima, ali i različita tumačenja propisa koja su u osnovi spora.
Sporna osnovica i koeficijenti
Ključna nepravilnost, teška 381,6 miliona dinara, odnosi se na plate u predškolskim ustanovama. Revizori su utvrdili da su „sve predškolske ustanove su pri obračunu i isplati plata primenile višu osnovicu u odnosu na propisanu osnovicu, što nije u skladu sa zakonom“.
Grad Beograd je, naime, sopstvenim zaključkom utvrdio osnovicu od 4.063,63 dinara, umesto one koju je propisala Vlada Srbije u iznosu od 3.833,36 dinara.
U svom odazivnom izveštaju, Grad Beograd je ovakav potez pravdao Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Pozivajući se na član 52. ovog zakona, gradske vlasti navode da „osnovica za obračun i isplatu plata u predškolskim ustanovama ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave“.
Sličan problem utvrđen je i kod direktnih korisnika budžeta, gde je za 892 zaposlena „osnovni koeficijent nepravilno uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti“, što je budžet koštalo dodatnih 215,7 miliona dinara.
Grad je u odgovoru inicirao izmenu Uredbe o koeficijentima kako bi se ovo pitanje sistemski rešilo. Kao primer navodi se i pozorište „Atelje 212“ gde je 19 zaposlenih dobilo koeficijent po osnovu rukovođenja iako nisu na rukovodećim pozicijama.
Pomoć mimo zakona
Posebno spornim revizori su ocenili isplatu solidarne, odnosno jednokratne novčane pomoći zaposlenima u iznosu od 358,4 miliona dinara.
Zakon o budžetu za 2022. godinu izričito je zabranjivao ovakve isplate, osim jubilarnih nagrada. Grad Beograd, međutim, u svom odgovoru tvrdi da je osnov za isplatu pronašao u Posebnom kolektivnom ugovoru za predškolske ustanove, koji predviđa mogućnost isplate solidarne pomoći „radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja“.
Kao jedinstven slučaj navodi se Ustanova „Centar dečijih letovališta i oporavilišta“ koja platu nije obračunavala po sistemu osnovice i koeficijenata, već je primenjivala interni model.
U izveštaju DRI stoji da je plata utvrđivana množenjem cene rada za najjednostavniji rad (putem vrednosti bruto boda koja se utvrđuje odlukom direktora) i bodova za obavljanje poslova za svako radno mesto.
Grad je u odgovoru naveo da zbog specifičnosti delatnosti ove ustanove, koja obuhvata i turizam i ugostiteljstvo, nije bilo moguće primeniti standardne propise, te da je zatražena pomoć nadležnog sekretarijata u pronalaženju rešenja.
Post Views: 92
