Milan St. Protić: Bilo bi lepo da ovaj Vidovdan bude Vidovdan pobede, a ne Vidovdan poraza

Približava se Vidovdan, dan kada su studenti u blokadi najavili veliki skup u Beogradu. Dok vlast najavljuje nasilje, studenti su dali ultimatum Vladi da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiču uputi predlog za raspuštanje Narodne skupštine, a s ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Koliki će značaj imati ovogodišnji 28. jun i zbog čega se u obeležavanju Vidovdana u Srbiji ogleda slabost istorije, za Insajder „3D“ govorio je istoričar Milan St. Protić.

Studenti su najavili i pozvali građane na veliki skup na Vidovdan, 28. juna u Beogradu. Predstavnici vlasti najavljuju nasilje, ali Protić to vidi kao zamenu teza.

„Jedina opasnost da stvari izmaknu kontroli i da dođe do nasilja dolazi od vlasti, jer vlast raspolaže instrumentima sile. Građani i studenti te instrumente u svojim rukama nemaju“, rekao je Protić i dodao da vlast „preti, kao i uvek, zato što se ulice najviše boji, zato što na ulicu nema odgovor i to se videlo i 15. marta, i onomad u Novom Sadu, i u Kragujevcu, i u Nišu“. Pojašnjavajući šta je cilj tih pretnji, Protić ističe da vlast „čini sve da što manji broj ljudi dođe u Beograd i da sve prođe, po njih, što manje bolno“.

Ucene i pretnje, kao i ukidanje plata profesorima univerziteta, samo su još jedan „oprobani mehanizam“ vlasti s ciljem da „uguši otpor“, dodaje gost „3D-a“.

Kada je u pitanju simbolika Vidovdana i zašto su studenti odabrali ovaj datum, iako se uzima u obzir da se od 1989. i skupa Slobodana Miloševića na Gazimestanu ovaj praznik isključivo vezuje za temu Kosova, Protić odgovara:

„Nikom od studenata Kosovo nije glavna tema“, i dodaje da se u obeležavanju Vidovdana najviše ogleda slabost istorije zbog političkih manipulacija. Ističe da svaki narod ima svoje mitove i legende, te da je Vidovdan u Srbiji vezan isključivo za stradanje.

„Kosovska bitka je za današnje generacije i našu stvarnost gotovo bila jedina istorijska tačka koja nam je bila poznata i sa kojom smo se identifikovali.“ Protić podseća da je 1889. godine, tačno 500 godina nakon Kosovske bitke, Vidovdan obeležen kao dan žalosti, odnosno parastos. „Održana je liturgija kosovskim velikomučenicima u Crkvi Lazarevića u Kruševcu.“ Podseća i da je prvi jugoslovenski Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donet na Vidovdan. „Naravno, na taj dan je izvršen i atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda 1914. godine. Koliko je u tome bilo simbolike, a koliko je to naknadno tim događajima pripisano, ostaje pod znakom pitanja.“

Milan St. Protić podseća na paradoks da je datum poraza pretvoren u praznični dan „na koji se igra i peva i slavi Kosovo u sastavu Srbije“ i dodaje da „niko, pa ni istoričari, često ne pominju da je posle Kosovskog boja i gubitka Kosova Srbija doživela procvat pod despotom Stefanom Lazarevićem“ koji je Beograd proglasio za svoju prestonicu i koji u Beogradu ima dve ulice. Na kraju, Protić naglašava važnost simbola za jedan narod:

„Bilo bi lepo da ovaj Vidovdan bude Vidovdan pobede, a ne Vidovdan poraza. I da ovaj Vidovdan 2025. bude pozitivna strana, uspešna strana onog Vidovdana 1389. godine i svih potonjih koji su, nažalost, bili obeleženi porazima, nesrećama, krvoprolićem ili neuspehom“, ističe Protić i dodaje da treba videti „koliko će narod biti odlučan u subotu, 28. juna“.