Milan Marić je otkrio kako je dobio ulogu Tome, kao i na koji način se spremao za istu.
Jedan od omiljenih glumaca današnjice, poznat po sjajnim transformacijama i talentu da se saživi sa svakim likom koji igra, Milan Marić gostujući u emisiji Ivana Stankovića „Ko sam tebi i šta sam sebi“ na K1 TV govorio je o izazovima sa kojima se susreće i ulozi koja mu je obeležila dosadašnju karijeru – ulozi Tome.
Foto: K1 TV printscreen
– U poslednje vreme sam napravio pauzu kako bih se vratio pozorištu koje mi je
prijalo. Jako mi je nedostajalo poslednjih godinu, godinu i po dana. I imao sam par premijera, tu uključujem i Edipa koji se desio pre godinu i po dana. Prijala mi je ta intimna, zatvorena atmosfera pozorišta. Falilo mi je to. Sada uživam plodove pozorišta – rekao je Marić na samom početku.
Pozorište je dobar penicilin za samozaljubljenost
– Pozorište i film su dve strane jedne medalje. Nekako obe strane hrane jedna drugu. Za glumca je pozorište jako bitno zato što je pozorište odličan trening, kako god da to nazovem, to je iskustvo koje glumca oplemenjuje, širi, razvija. Pozorište traži konstantnu prisutnost i fokusiranost, što je za glumu jako bitno. Kad ste mlad glumac taj fokus i vrsta koncentracije je nešto na čemu vi radite. To vam je cilj – samo da budete što fokusiraniji. A onda pozorište postane taj lep prelaz gde fokus postane nešto o čemu više ne razmišljate već kao glumac nastavljate dalje. Pozorište je i opasno i surovo, pogotovo za mlade glumce i njhov ego. Jer pozorište je jako dobar penicilin za samozaljubljenost. Drži na nivou tu samozaljubljenost – rekao je Milan Marić i dodao:
Foto: K1 TV printscreen
– Pozorištu moraš da služiš kao glumac. Ne možeš da koristiš pozorište da služi tebi. To je baš opasan i pogrešan put. I to pozorište samo po sebi odstrani kao neko strano telo. To je prosto jedna služba. I štagod se spolja dešavalo, ti moraš sebe u tom pozorištu da podsećaš da si ti u službi ideje pozorišta koje traje već dve i po hiljade godina. I mnogo je lepo služiti tom poslu.
O ulozi Tome
– To je meni poseba priča. Cela priča sa Tomom je lepo putovanje, koliko god da je bilo i stresno, teško, naporno svima. Sa ove distance, nije mi čudno što su ljudi tako lepo reagovali na taj film. Ulogu sam dobio na kastingu. Ali iskreno, nisam ni mislio da ću proći. Kasting se pomerao zbog korone i zatvaranja. Dobio sam dve-tri scene koje sam imao da naučim. Ali nisam verovao, stvarno. Završio se kasting, mislio sam to je to… Vrlo brzo su mi potvrdili da sam dobio ulogu. I pomislio, šta ću sad. Pomislio da ću sigurno morati da pevam, ja koji ne znam da pevam. Tad sam počeo da slušam sve njegove pesme i da ga upoznajem kroz pesme. Morao sam da nađem ugao i šta je on (Toma) zapravo – rekao je Marić.
Foto: K1 TV printscreen
Milan Marić objasnio je da mu je bilo potrebno vreme i način da dopre do suštine Tome Zdravkovića i odigra ovu ulogu najbolje moguće.
– Moj Toma bio je tužan čovek, isfrustriran, imao je talenat, ali nije dopustio da mu taj talenat obasja život. Imao je jaku samodestrukciju. I tako sam ga doživeo, da ta seta i tuga dolazi iz tog čoveka. Kad sam tako sagledao Tomu, bilo mi je jasno kuda idem – objasnio je on.
– Tomina osobina koju sam prepoznao kod sebe je samodestrukcija. Učim da je upoznam i razumem zašto i šta hoće. To je neko trovanje sebe samog sebe samim – otkrio je Milan Marić u emisiji „Šta sam tebi i ko sam sebi“ na K1 televiziji.
sledeća vest
