Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti napada na novinare: U 2020. zabeležena 163 napada

Pre 4min

Fizički napadi na novinare i medijske radnike u Srbiji su ove godine u dramatičnom porastu u odnosu na prethodne,saopštilo je Udruženje novinara Srbijepovodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti napada na novinare. Rade Đurić, pravnik NUNS-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara za Insajder kaže da je samo u prvih devet meseci ove godine zabeleženo 163 napada na novinare.

Insajder: Novinari mete
Foto: Insajder / Novinari mete

Od 163 napada, prema rečima Đurića, 27 je fizičkih napada na medijske radnike, 10 napada na imovinu, dok je registrovano i 45 različitih pretnji licem u lice, telefonom i preko društvenih mreža.

"Imamo 81 pritisak – incidentni događaj koji nije klasifikovan kao krivično delo, ili je na granici ili je neka vrsta blažeg pritiska. Uglavnom su to neki oblici targetiranja, a veliki broj je od strane predstavnika vlasti. Čini se da oni već znaju gde je ta granica između krivičnog dela i pritiska", rekao je Đurić.

Dodaje da je u izveštaju Republičkog javnog tužilaštva Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara u periodu od 1. januara do 30. septembra navedeno da je tužilaštvo formiralo 30 predmeta na osnovu podnetih krivičnih prijava koja su izvršena na štetu bezbednosti novinara i medijskih radnika.

"Od navedenog broja konačna odluka je doneta u osam predmeta od čega su u dva predmeta donete pravosnažne osuđujuće presude, u dva slučaja doneta je odluka da se protiv maloletnih prijavljenih lica ne pokrene postupak, u tri predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, dok je u jednom predmetu doneta beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka", ističe Đurić.

UNS je danas upozorio da broj napada na novinare u Srbiji raste, upozoravajući da pretnje, govor mržnje, pokušaji diskreditacija i pritisci dolaze ne samo od centara moći, nego i od samih kolega.

"Toliko međusobnih optužbi i uvreda među novinarima nije zabeleženo od devedesetih godina prošlog veka. UNS zato očekuje efikasno pokretanje, ali i okončanje sudskih procesa za ubistva i napade na novinare, čime će biti poslata nedvosmislena poruka da brojni slučajeve neće ostati nekažnjeni", navedeno je u saopštenju.

To novinarsko udruženje je navelo da je paljenje kuće Milana Jovanovića iz portala Žig info najteži napad na novinara u poslednjih desetak godina zbog čega UNS smatra da će presuda u tom procesu biti jasan pokazatelj kako se kažnjavaju nalogodavci i direktni počinioci za zločine nad novinarima.

Pašalić: Novinari rade pod pritiscima

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da novinari u Srbiji već više godina rade u teškim uslovima, neretko izloženi fizičkim i verbalnim napadima, i najavio da će jedinstvena baza podataka o napadima na novinare, koju ova institucija pravi sa strukovnim udruženjima i sindikatima, predstavljati jednu vrstu sistemske podrške, saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika građana.

Pašalić je rekao da je "više puta upozoravao na loše stanje u medijima i tražio da se kazne odgovorni za pretnje i napade na novinare, čiji su položaj i rad posebno otežani u uslovima aktuelne pandemije".
"Takođe, ubistva i fizički napadi na novinare i njihovu imovinu već dugi niz godina nisu rešeni", rekao je Pašalić povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
On je naveo da su nadležne institucije dužne da stvore bezbedno okruženje za rad novinara, kao i da baza podataka koju pravi Zaštitnik građana predstavlja samo jedan od koraka u tom pravcu.

"UNS očekuje pravdu pred sudom za našeg kolegu Jovanovića kao pozitivnu i ohrabrujuću poruku za novinare, ali i čitavo društvo. Posle nesreće novinar Žig infa Milan Jovanović i njegova supruga doživljavaju na procesu ponižavanje i maltretiranje, a pravosudni sistem ne poznaje dodatnu traumu koju na sudjenju doživljavaju", dodaje UNS.

UNS je pomenuo veći broj slučajeva napada na novinare iz prethodnog perioda, ali i podsetio da je ovu godinu obeležilo i drastično nasilje nad novinarima i medijskim radnicima na demonstracijama u julu u Beogradu, zbog čega je dodao da očekuje da će tužilaštvo istražiti svaki slučaj.

Veran Matić, predsednik Komisije za istrage o ubijenim novinarima i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara u autorskom tekstu za portaj javniservis.net ističe da se na primerima suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i za paljenje kuće Milanu Jovanoviću najbolje se možemo uveriti koliko je teško napraviti pomake kada je reč o sankcionisanju ubistava novinara, različitih vrsta napada.

"I kada dođe do suđenja, brojne opstrukcije ometaju da se postigne pravda. Danas će biti objavljeni podaci koji govore o domaćim i svetskim trendovima u broju ubijenih novinara, onih koji su u zatvorima, o procentu rešenih slučajeva, i videćemo da nema bitnijih pomaka: imamo rešeno ubistvo Slavka Ćuruvije, prvostepenu presudu na ukupno sto godina zatvora, vraćeno na novo suđenje koje je u toku; slučaj ubistva Milana Pantića, sa intenzivnom istragom ali i sa odbijanjem Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme rešavanje ovog slučaja, slučaj Dade Vujasinović u kojem su u najvećoj meri iscrpljene mogućnosti istrage jer je zbog zanemarivanja slučaja, petnaestogodišnjeg vođenja kao samoubistva (ali istraga ostaje i dalje otvorena), nerešen slučaj pokušaja atentata na Dejana Anastasijevića, prebijanje Ivana Ninića itd…", naveo je Matić.

Odbor za zaštitu ljudskih prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2013. godine usvojio je predlog da 2. novembar bude Međunarodni dan zaštite novinara. Na taj dan, 2013. godine novinari francuskog Radija Frans internešnal Žislen Dipon i Klod Verlon ubijeni su u Maliju.

Izvor: Beta, Javniservis.net, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article