IgaBiva
Mnogo priča potaknuo je novi horor MaXXXine, (za sada) poslednji deo Ti Westove trilogije u koju još spadaju X i Pearl – oba iz 2022. godine. Neki će reći da je ovaj film „potpuno suvišan“, jer je i „najslabiji od sva tri“, ali meni se čini da on sasvim „idilično“ opravdava svoje postojanje i upisuje se u kategoriju „blagonaklono postojećih savremenih horora, s tendencijom da ne bude lako zaboravljiv“…
U X pratili smo ekipu „pornićara“, među kojima je i Mia Goth, koji dolaze u teksašku zabit da bi snimili svoj filmski uradak. Međutim, umesto dobrodošlice, tamo postaju žrtve kasapljenja od strane babe i dede – domaćina farmera. U „prednastavku“ Pearl, Mia Goth, ta novopeečena instant Merilin Monro horor žanra, glumila je tu istu krvoločnu babu iz mlađih dana, a radnja filma dešavala se 1918. godine i pokušano je da se originalno objasni zašto je bakuta kasnije „skrenula“.
Sada, u MaXXXine, nazovimo ga direktnim nastavkom X, pratimo šta se dalje desilo s likom Maxine Minx, jedine preživele iz prvog filma, sada već eminentne porno-glumice, s neutoljivom željom da se proslavi i u „pravom“ Holivudu. A, da bi to uspela, na početku filma odlazi na audiciju za ulogu u nastavku poznatog horora „The Puritan“ (realizovanog od strane ekstravagantne rediteljke). Godina je 1985. i Holivudom istovremeno hara serijski ubica s preferencijom da žrtve bira iz Maxininog sveta. Naravno, samo je pitanje vremena kada će naleteti i na nju…
Pored osobe koja krade svaki kadar, a odaziva se na prezime Goth, tu je i mnogima kultni glumac Kevin Bacon, u ulozi privatnog detektiva veoma sumnjive provinijencije, neka vrsta antipoda Džeku Nikolsonu iz još kultnijeg Chinatown (ko zna zašto me je asocirao na to, možda zbog slomljenog nosa). Tu je još i nekoliko veoma interesantnih uloga, parafraza, glamur dekadentnog L.A., kao i asocijacija na reči slavne glumice Bette Davis o tome kolika zver mora da budeš da bi uspeo u poslu kojim se baviš, a tiče se „pokretnih slika“.
Sve u svemu, MaXXXine jeste jedno prijatno (!) iskustvo za ljubitelje žanra, pogotovo one koji se s setom sećaju vremena celuloidnih traka iz osamdesetih godina prošlog veka. Donekle, jedina mana ovog filma može da bude to što je za gledaočev „kompletan upliv“ prilično potrebno da imate i predznanje pogledanog X (ajde, Pearl baš i ne mora).
Bilo kako bilo, ovo jeste postojana „trilogija“, zahvaljući kojoj su reditelj i glavna glumica postali to što jesu – pa, nazovimo ih „možda i najsvežijim daškom novog horora dvehiljadedvadesetih…
A, sad, nekome će se više sviđati ovaj ili onaj deo…
