Margita Stefanović, klavijaturistkinja rok grupe Ekatarina Velika, rođena je na današnji dan 1959. godine u Beogradu. Svojevremeno princeza muzičke scene, heroina i ukras glavnog grada, svojim talentom uticala je plodonosno na mnogobrojne generacije koje su stasavale na ovim prostorima od osamdesetih godina.

Ni danas se taj uticaj ne smanjuje. Magi je svoj dar stavila u službu umetnosti, a svoja emocionalna stanja oslikavala je kroz dirke klavira jedinstvenim tonovima koji su zauvek urezani u kulturu našeg naroda.

Njena tragična sudbina opomena je i upozorenje svim krhkim dušama da se nekada moraju i zaštiti od surovosti sveta koji nas okružuje.

U svojoj saradnji sa Milanom Mladenovićem otkrivala je nove horizonte, beskompromisno se predajući kreativnom procesu i u njemu težeći nikad dosanjanoj savršenosti.

https://youtu.be/rd4Aqvh4m80
Foto: YT Printscreen Collage

Nemam nameru niti mogućnosti da o njoj pišem kao o nekome koga sam lično poznavao, već iz perspektive osobe kojoj je njena muzika značila neprocenjivo mnogo u jednom vrlo bitnom i delikatnom periodu ličnog razvoja.

Nemam zaista prave reči da opišem njen značaj u krojenju mene kao ličnosti. Sa svim manama i vrlinama.

Kombinovanjem modernih žanrova sa klasičnim kompozicijama i u tom spoju neizostavno ostavljajući lični pečat bila je unikatna pojava i autor pred čijim radom se moglo iskazati isključivo najdublje poštovanje.

Njenu fascinirajuću pojavu za klavirom opisivali su mnogi muzičari i kritičari koji su imali tu čast i privilegiju da uživo gledaju i slušaju EKV. Svi su bili zaljubljeni u nju, govorili su često zapostavljeni bivši članovi legendarnog benda.

Mnogi su skloni da osuđuju ljude koji imaju problem sa opijatima, ne shvatajući da njihova samodestrukcija vrlo često potiče iz njihove ranjivosti. Nije novost da mnogo više volimo da kritikujemo i osuđujemo nego da razumemo.

Kao slušalac, dečak, a u nekom trenutku i tinejdžer, nikada Magi nisam posmatrao kroz seksualnost, već čistu i nedvosmislenu duhovnost.

Uzvišenost njene muzike oduvek mi je predstavljala ideal dobre i napaćene slovenske duše koja teži slobodi od svih nametnutih pravila i stega.

Duše koja je otvorena za sve svoje ljude, bez obzira na njihovu rasu, veru ili neku drugu, potpuno pogrešnu podelu.

Nemoguće je porediti današnje plastificirane, polugole kalašture besramne muzičke scene sa nekim poput Margite.

Tužno je kakvu muziku serviramo mladima na ružičastom poslužavniku, a šokantno što nas docnije čudi nevaspitanje, nepoštovanje i bahatost omladinskih delegata nastalih pod uticajem takvog „kulturnog“ miljea.

Muzika EKV nije za one koji se trude da žive u nesvesnom. Nije za one koji se kriju od sopstvenih emocija, strahova i propitivanja. Ona nije za zabavu, već za samospoznaju.

Oni koji stvarno vole ovaj bend, a koji smatraju da je idolopoklonstvo loše i nepotrebno, znaju koliki je njihov značaj.

Ovaj tekst je samo znak pažnje i zahvalnosti nebesima što su našim dušama podarila nekoga poput Magi.

Osim EKV, koji je nestao Milanovim odlaskom, Margita je ostavila snažan pečat i u projektu pod nazivom EQV.

Koliko je bila svoja, ispred i van ovog vremena, može se osetiti upravo kroz rad na ovim albumima, od kojih sam na jedan, neobjavljen, upravo naleteo na Jutjubu.

Kada želim da se vratim korenima, da se spustim na zemlju, umirim i podsetim ko sam zapravo, neizostavni deo tog povratka sebi predstavlja muzika koju je stvarala Margita Stefanović.

Jednom prilikom kazala je: „Bojim se besmislenosti naše konačnosti.“ Upravo taj strah delim tragajući za sopstvenim smislom u vreme besmisla.

Ljudi ne shvataju koliko je hrabrosti potrebno kada težite sopstvenoj istini, kada se otvarate pred svetom i nudite se na dlanu svima onima koji žive od tuđih sumnji, suza i patnji. Takvi ljudi zaista postoje, ali oni ionako nisu bitni, jer se to otvaranje, iskazivanje ljubavi i kreacije radi zbog sebe i onih koji će to znati da cene. Biti svoj nije lako i ne može biti svako. Nažalost, ali i na sreću.

Skloni smo da najbolje među nama proterujemo, unižavamo i žrtvujemo zarad opstanka mediokriteta koje uzdižemo u nebesa i od njih pravimo ljude od integriteta. Od umetnika, naučnika preko doktora i političara. Olako se odričemo velikana, a često su nam potrebni vekovi kako bi shvatili nečiji značaj. Onda žalimo krijući kajanje.

Ova večita devojčica bi danas slavila 63. rođendan. Ona se neće pojaviti na svojoj žurci, ali svi mi koji je čuvamo u srcu obeležićemo današnji dan i kroz zahvalnost slaviti njeno postojanje. Ostavila je zaista neizbrisiv trag, a nikakve nagrade, povelje, trgovi i biste ne mogu da iskažu njenu istinsku vrednost. Nama ostaje ljubav i bol što nismo znali, umeli ili imali prilike da joj ljubav uzvratimo.

Umetnici ne umiru. Nadam se da je njen duh našao večni mir jer čvrsto verujem da ga među nama živima zasigurno ne bi pronašla.

Ove godine se navršava ravno 20 godina od njenog preranog odlaska.

„U mom normalnom, stabilnom životu, najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života.“

Ova njena rečenica najbolje oslikava ko je bila Margita Stefanović.

Srećan rođendan Magi i večno hvala.

Pola veka od odlaska kralja, večna zahvalnost svih njegovih guštera do ponovnog susreta

Original Article