Manojlović: Vlast ne može da održi ovaj sistem, pitanje vremena kada će doći normalan sistem

Dešavanja u Srbiji tokom poslednjih deset meseci su pobuna cele jedne nove generacije. Započela je još 2020. i 2021. godine i to nije protest samo protiv jednog čoveka već protiv sistema, kaže u podkastu “Pola sata Demostata” Savo Manojlović, prvi čovek pokreta Kreni-Promeni. U razgovoru sa Zoranom Panovićem on ističe da ta pobuna novih generacija može imati i svetske konsekvence, jer govori o novim vrednostima, novom jeziku, nekim novim metodama komunikacije.

– Protesti za vreme pandemije kovida, 2020. godine, pa kasnije čuvene “Gazele” iz 2021. godine kojom je zaustavljen Rio Tinto, pokazali su da ljudi jesu moć, što je sintagma koju mi u Kreni-Promeni koristimo. To je pokazatelj da kad se ljudi organizuju, mogu da vrate zemlju koja je institucionalno okupirana. To je neka vrsta ustavnog ideala, jer su moderni ustavi, pored ostalog i srpski, zasnovani na načelu građanske odnosno narodne suverenosti. Drugi nivo je to što je narodu “puklo trpilo”. Čini mi se da su ljudi sve vreme stiskali u sebi i gledali anomalije sistema koje su se lomile po njihovoj koži. A onda je pad te nadstrešnice razbio iluziju kojom je vlast opsenjivala jedan deo stanovništva. Govorilo se: “Ova vlast krade, ali se nešto i gradi”. A onda se ispostavilo da ne samo što krade, nego da to što izgradi može da ubije nekog, bilo kog od nas i da ne postoji više nikakva zaštita, verska ili politička. Ta dva vrhunca mi trenutno živimo – kaže Manojlović za Demostat.

Kad uđeš u pogrešan voz

Na pitanje voditelja da li se vlast relativno stabilizovala tokom deset meseci ili nije, u kom pravcu se kreće politička scena na kojoj studenti traže izbore (da li je to odocneli zahtev) a Vučić kao nudi dijalog, sagovornik odgovara da kad se jednom uđe u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne.

– Ovaj voz je pogrešan, jer se zasniva na korupciji, zbog toga i slede ovakve reakcije. Voz je pogrešan jer je Vučić suštinski izazvao pobunu tako što je motivisao svoje članstvo da ide i napada. Podsećam, jedna od prelomnih tačaka bio je napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti, što je pokrenulo lavinu. Ništa se od toga ne bi desilo da smo imali nekog drugog državnika koji bi izašao i rekao: “Ovo je velika tragedija koja je zadesila ovaj narod. Moji politički protivnici pokušavaju to da iskoriste, ali u tradiciji srpskog naroda, u hrišćanskoj ali i svim drugim religijama, čak u antičkim dramama, sveto je pravo na žaljenje za žrtvama. Kao demokratski izabran predsednik, nemam problem sa tim što će neko protestovati, jednom nedeljno, 15 minuta i pozivam sve svoje pristalice da izađu i zajedno sa našim sugrađanima odaju počast”. Ali, takvog pristupa nije bilo i imamo otelotvorenje trećeg pokazatelja: kada institucije ne rade svoj posao i ne rešavaju konflikte onda se to preliva na ulice i dobijate neku vrstu ulične pravde – objašnjava Savo Manojlović.

On naglašava da u ovom momentu vlast više ne upravlja srpskim društvom, otuda haos u kome građani sami određuju kako misle da pravda treba da izgleda. Zbog toga ko god je prepoznatljiv kao pripadnik vlasti, visoki pa i srednji funkcioneri, ne može slobodno da se kreće ulicama. Evidentno je da vlast neće moći da vrati niti da održava ovaj sistem i samo je pitanje u kom momentu će se sa druge strane stvoriti strukture sposobne da kroz neki modalitet, izbore ili prelazni period, društvo prevedu u tranziciju nečega što bi bio normalan sistem. Tvrdi da ova vlast ne može sama da se reformiše, jer je ona koren problema.

Na konstataciju voditelja da izgleda kao da niko ne računa ozbiljno na izbore Manojlović odgovara da je suština u poverenju u izborni proces.

– Dve grupacije, a svaka misli da je pametnija, pravednija i bolja, svoje konflikte rešavaju tako što izlaze sa vizijama i rešenjima za određeno društvo, kandiduju na izborima te programe i kad postoji određeni stepen poverenja da su ti izbori bili elementarno pošteni, prebrojavaju podršku. Ali, ovde niko nema dilemu da je vlast zloupotrebljavala medijske resurse i izgubljeno je elementarno poverenje. Bez poverenja, politički kredibilitet ne postoji. A ova vlast je, između ostalog, pokušavala da prevari narod. Prvo je bilo: oteraće Rio Tinto, a kad prođu dva ciklusa izbora, ipak ih vraćaju. Ili: najavljuju dijalog jer su studenti u pravu, ispuniće njihove zahteve, a posle ih nazivaju ustrašama, plaćenicima. Znači, ne postoji nikakva želja da se čuju različita mišljenja i da se ona inkorporiraju u društvo. To je teorija konflikata i najbolji primer je to što se u Rigu šalju huligani i pripadnici privatnog obezbeđenja da bi maltretirali navijače zato što drugačije misle. Zemlja se time uvodi u stanje permanentnog sukoba iako je vidljivo da će se on obiti o glavu aktuelnoj vlasti – navodi Manojlović.

Dogovor iza zatvorenih vrata

Izvesno je da će vlast, ukoliko izbora bude, ići u jednom frontu, pokretu “Za narod i državu” koji možda nije formalno osnovan ali evidentno postoji, dok je za opoziciju večito pitanje fragmentacija, a neuralgičan je i odnos sa studentima. U tom pregrupisavanju, gde je pokret Kreni-Promeni, pitao je voditelj.

– Uz dužno poštovanje, ti odnosi ne treba da se rešavaju u podkastima ni u medijima. Pokret Kreni-Promeni u tim borbama za promene uvek pokušava da pristupi konstruktivno. Kada smo 2022., godinu nakon uspešnih blokada kojima smo zaustavili projekat Rio Tinta, imali veliki politički kapital, pozvali smo ljude da izađu i glasaju za promene i protiv ove vlasti. Naš doprinos je što sve resurse koje smo izgradili kroz komunikacije sa građanima i na društvenim mrežama koristimo da pratimo dešavanja i pozivamo na proteste studenata. Ali, politički akteri treba iza zatvorenih vrata da postignu neku vrstu dogovora. Ne bih komentarisao odnose parlamentarne opozicije i studenata, ali mislim da nikako ne treba insistirati da vas neka opcija uključi na listu. Kao što s druge strane mislim da prosto ne treba bilo kome ni zabranjivati da bude politički akter. Pokret Kreni-Promeni je otvoren da podrži studentsku listu pošto studenti jesu glavna udarna pesnica za promene – ističe sagovornik Demostata.

Koliko republička skupština ima problem sa legitimitetom, jer premijer Đuro Macut potiče iz neformalnog pokreta “Za narod i državu”, koji nije učestvovao na izborima, a poslanici opozicije izabrani su sa liste “Srbija protiv nasilja” koja više ne postoji, bilo je pitanje voditelja.

– Nije samo legitimitet, ne funkcioniše ni institucionalno rešavanje problema. Parlament bi trebalo da bude mesto gde se suočavanjem stavova ne samo ubeđuje druga strana, nego je to i poruka koja se šalje javnosti. Ovde su sve institucije urušene, okupirane i one ne rešavaju konflikte koji se zato prelivaju na ulice. Ponavljam, onaj ko ima apsolutnu vlast, ima i apsolutnu odgovornost a drugi put koji ova vlast svesno bira je scenario koji već vidimo, “proročanstvo” Jove Bakića da će uslediti jurenje ljudi po ulicama. To nije nešto za šta se neko zalaže ili što želi, nego je društvena zakonomernost – ističe Manojlović.

Ukoliko jesen u Srbiji ne bude politički vruća, ako posle svih protesta bilans bude još rigidnija i reakcionarnija Vlada Macuta, mediji koji nisu pod kontrolom vlasti još više marginalizovani a permanentnom kampanjom studenti još više oslabe opoziciju – izgleda da stvari neće stajati tako loše po vlast. Uz to, deficit u unutrašnjoj politici ona kompenzuje se spektakularizacijom spoljne, poput prisustva Vučića u Pekingu povodom praznika pobede u Drugom svetskom ratu. Šta je činiti u takvoj situaciji, pitao je voditelj.

Svaki sledeći talas veći od prethodnog

– Suština je šta ćemo raditi ako kriva ovog talasa pobune krene da pada. Ako gledamo širu sliku u poslednjih pet godina, svaki talas pobune ima svoj uspon, vrh i pad. Ali, kada se ne rešavaju društveni problemi, zakonomernost je da svaki naredni talas pobune postaje sve veći. Nisam siguran da će ova vlast uspeti da se izbori sa ovim talasom pobune. Ali, čak i kada bi postojao neki novi “crni labud”, odnosno neočekivani slučaj na svetskom ili domaćem nivou koji bi zaustavio ili skrenuo pažnju sa ove borbe, mi bismo opet ostali na istom nivou nerešavanja pobuna i nezadovoljstva. I sledeći talas bi bio sve veći i veći. Mislim da kapaciteti vlasti nepovratno padaju. U prilog prve teze, od 2020., “Gazele” 2021., protesta povodom Ribnikara, prošlog leta novih protesta protiv Rio Tinta (što je nekako bilo zanemareno a to je bio novi talas velikih protesta), pa sada ovaj – mi vidimo pravilnost koja govori da taj talas sve više raste. S druge strane, kapaciteti vlasti nepovratno padaju. Za vreme protesta vezanih za Ribnikar, vlast je prvi put na svom kontramitingu okupila manje ljudi. I sada je vidljivo da broj sve više opada kod svakog novog pokušaja okupljanja. To nije više taktika koja im daje rezultate. Broj ljudi koje mogu da okupe, čak i iz kriminogenog miljea sve je manji. Možda je spremnost da upotrebe batinu s njihove strane sve veća, ali je ta batina sve kraća. I ima dva kraja što smo mogli da vidimo u Novom Sadu – podseća Manojlović i potvrđuje da je to rizična teza ali naglašava da to nije ono za šta se zalaže jer se po svojoj vokaciji i po onome u šta veruje, zalaže za institucionalna, ustavna rešenja.

On smatra da ovo mora da bude rešeno tako što će krivično pravno biti sankcionisani ljudi odgovorni i za korupciju, i za kršenje ljudskih prava, tako što će, između ostalog, morati da im bude oduzeta sumnjivo stečena imovina.

Na pitanje voditelja kako rastumačiti konfuziju u javnom mnenju koje često lustraciju meša sa krivičnom odgovornošću, kao što se meša i kritička javnost (glumci, novinari…) i politička opozicija, Savo Manojlović naglašava da u pokretu Kreni-Promeni vrlo pažljivo koriste te termine.

Bes je odgovor na nepravdu

– Suština je da građani ne žele da vide novo pojavljivanje ljudi koji su uzurpirali institucije ili počinili krivična dela. Ranije se to dešavalo prilikom prelaska iz različitih represivnih režima, iz nacističkog ili istočnoevropskih komunisttičkih dikratura u demokratske sisteme, a završavalo formalnom zabranom iako formalno pravno nisu kršili zakon. U demokratijama, oni su i formalno pravno kršili zakon i taj efekat će se postići njihovom krivično – pravnom odgovornošću. To nije jurenje po ulicama, nego se dešava po prirodi stvari kao odgovor besnog naroda. A bes je, to znamo iz sociologije i psihologije, u društvenim pitanjima vrlo često odgovor na nepravdu. Uz to, ova vlast je uništila opozicione strukture i jedan od razloga zašto sada imate ovo vaninstitucionalno, nesistemsko rešavanje jeste posledica uništavanja ne samo institucija, već i života ljudi koji su mogli da se bave politikom na lokalnom nivou – kaže Manojlović.

Istraživanja javnog mnenja pokazuju da kada bi se kompletna opozicija ujedinila uz podršku studenata, ili kad bi takva opozicija podržala studente, velike bi šanse bile za pobedu na izborima čak i pod Vučićevim uslovima. “Iako Vučić godinama vrlo vešto radi na fragmentaciji opozicije, on ne može da vam zabrani da se ujedinite i da ga pobedite. Pa što to ne uradite?”, bilo je pitanje voditelja koje je sagovornik ocenio kao “zanimljivo”.

– Pokret Kreni-Promeni principe borbe pokazao je 2022. godine kada smo podržali one koji su izašli na izbore protiv Vučića, i 2023. i 2024. kada smo imali stav da ih treba jedinstveno bojkotovati ili jedinstveno izaći. Ukazivali smo da je najgore rešenje da neki izađu, neki bojkotuju, da mu se tako poklanja Beograd i daje legitimitet za Expo. Tako je i sada. Da li će to biti jedna, dve ili tri kolone? Ne bih u ovom momentu da rešavam možda neke nesuglasice između parlamentarne opozicije ili studenata, ali smatram nepotrebnim da se jedna lista opterećuje i da joj se nameću akteri koji će biti na njoj. Takođe bi bilo neumesno da ja govorim da li neko treba da podrži ili da se povuče. Kreni-Promeni taj stav izražava tako što je otvoren da podrži studentsku listu bez bilo kakvih zahteva, usluga ili “nepristojnih” protivusluga – ističe Manojlović.

Iz istraživanja javnog mnenja proizilazi da pokret Kreni-Promeni nije cenzusno rizičan što nije osobina kojom se mogu pohvaliti svi entiteti u opoziciji. Ali, kako su istraživanja pomalo i sredstvo političkih borbi i manipulacija, pitao je voditelj, da li ih rejting pokreta, koji je drugi iz opozicione grupacije, možda zavarava ili su racionalni, “ne ulazi im voda u uši” kad vide da stoje bolje od drugih.

– Postoje tri ključna razloga za prepoznatljivost i podršku koju vidimo u javnosti. Za pohvalu je to što jedan mlad, novoosnovan pokret uz studentske ne postavlja cenzusno pitanje. Ali, mi se od nastanka nikada nismo bavili cenzusom, funkcijama, kolonama ili mestom. Uvek smo se više okretali idejama ili rešenjima, bilo da smo se borili za neke parkove, ili da smo odlučivfali da nastavljamo borbu protiv Rio Tinta. Ne želimo da ulazimo u političku borbu, želimo da ostanemo fokusirani, ali smo prilično korektno davali podršku drugim akterima. Uvek je ideja bila ispred rezultata i zato smo za novoosnovani pokret zabeležili neke zapanjujuće rezultate, 18 odsto glasova u Beogradu što je najbolji pojedinačni rezultat od 2008. godine, ili 10 posto u Novom Sadu što je najbolji pojedinačni rezultat od 2012. godine. Ali, kako se u uspehu ne treba uzvisiti a u porazu poniziti, mislim da nam je to traženje mere treći razlog uspeha – smatra Savo Manojlović.

Neuzvraćena ljubav

To što dosadašnje iskustvo pokazuje da se u Srbiji ne može preuzeti vlast bez podrške Zapada kao i možda kalkulantski odnos EU prema potestima (koji se može svesti na racionalan stav u smislu “zašto da podržimo nekog ko će možda sutra kad dođe na vlast možda da sruši dogovore koje smo postigli sa Vučićem”), sagovornik Demostata kaže da se odnosi sa EU mogu razmatrati na više nivoa. U vrednosnom smislu, većina ljudi nema problem sa evropskim vrednostima, vladavinom prava, demokratijom ili ekološkim standardima. Ali, tražiti ljubav u međunarodnim odnosima je zabluda. Odnos EU se zasniva na principu stabilokratije koji je afirmisala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, objašnjava Manojlović, i čini se da taj koncept, koji nije specifičan samo za Srbiju već i za celokupni Zapadni Balkan, gde su postavljeni neki mali balkanski ili srednjeevropski diktatori sa kojima je lako dogovoriti se, sada je doživeo kolaps. Vidi se da tu nema ni demokratije ni stabilnosti.

– Te odnose treba redefinisati tako da Srbija ne bude kolonija za rudna bogatstva, kako se često doživlajva iz Evrope, jer je budućnost našeg društva zdrava i ekološka država. S druge strane, političke partije moraju da budu spremne za razgovore o vladavini prava i korupciji u ovoj zemlji. Mislim da tu treba primeniti najstrože evropske standarde i to je nešto što se dešavalo i u Italiji čiji smo naziv “čiste ruke” preuzeli, kao i u Rumuniji u scenariju Laure Koveši, gde možete pohapsiti sve iz prethodne vlasti kojima su ruke ogrezle u korupciji. Kod naše opozicije, najmanji zajednički imenitelj trebalo bi da bude: nikad više kriminal i korupcija. Apsolutno moraju da završe iza rešetaka svi koji su izašli kao milioneri i milijarderi. To jeste vrednosno pitanje i biće velika pobeda novih generacija. Oni će moći da kažu svojim roditeljima koji su pošteno radili, da su bili u pravu. Ali, to je i pitanje strateškog puta, jer kad ostavite milijarde sumnjivo stečene i ne kaznite te ljude, oni će i dalje kontrolisati privredni i medijski prostor u zemlji – kaže Savo Manojlović.

Na opasku voditelja da je to vrlo ambiciozan plan jer nakon tektonskih promena 2000. i 2012. nije bilo “nulte tačke” istorije, što najbolje ilustruje primer SPS-a. Vidi se i kolika je u režimu Aleksandra Vučića participacija pripadnika partija koje se vezuju za 5. oktobar. Kakvu analogiju to nameće, pitao je.

Kako iz lavirinta

– Da se stalno krećete istim putem u lavirintu i svaki put završite u ćorsokaku. Dobro je da imamo analogiju, ali se ona može naći i na drugom mestu. U Rumuniji smo imali situaciju gde visoki državni predstavnici završavaju iza rešetaka, takođe i u susednoj Hrvatskoj je Ivo Sanader tako završio a primenjen je i institut oduzimanja imovine. Mislim da je bivši predsednik Toma Nikolić izjavio u jednom intervjuu da želi da bude srpski Sanader (naravno, to je bilo pre hapšenja Sanadera). Meni se čini da će taj Tomin san da ostvari Aleksandar Vučić – ocenio je Manojlović.

On na narativ da Kreni-Promeni ide malo udesno što je neobično za pokret koji se prilično identifikuje sa aktivizmom, odgovara da su te optužbe “vrlo često obrnuto ideološko ogledalo onih koji ih upućuju”.

– Dobijali smo optužbe da smo strani plaćenici, CIA-e, Rokfelera, i da smo istovremeno ruska ispostava. Mislim da su naši stavovi prilično jasni i da nismo izbegavali da se izjašnjavamo. Čini mi se da kad pričamo o ideološkim podelama, društvo živi u jednoj vrsti takođe prethodnih istorijskih analogija, počev od onih iz Drugog svetskog rata i podele na četnike i partizane, do onih iz 90-ih. Čini mi se da nove generacije traže neku vrstu novih vrednosti i drago mi je da one baštine neke stvari za koje smo se zalagali, koje su objedinjavale nešto što je možda delovalo kao nespojivo, ali su takođe tražili najmanji zajednički sadržitelj. To može biti i koncept jedne vrste novog patriotizma koji ne izbegava činjenicu da moderne države u Evropi jesu zasnovane na nacionalnoj pripadnosti, ali da istovremeno uvažavaju manjine. To smo mogli da vidimo tokom borbe protiv Rio Tinta, gde ljudi s ponosom baštine svoju tradiciju, zastave i himnu, a isto to su nastavili da čine i studentski protesti. Te nove generacije grle jedna drugu bez obzira da li su pripadnici hrišćanske, muslimanske ispovesti. Za mene to jeste novi patriotizam. Mislim da neko ko brine o ovom narodu treba da ide na KiM i učestvuje, pomaže ili makar sluša muku tih ljudi. I jeste interes ove države zaštita svih građana ali i rudnog bogatstva ove zemlje. To nije pitanje levice ili desnice, to je pitanje zdravog razuma – naglašava Savo Manojlović.

On se osvrnuo i na iskustva iz Skupštine Grada Beograda i na poziciju gradonačelnika Aleksandra Šapića koji, primetno je, ne prednjači u akcijama vlasti prema pristalicama opozicije i prema studentima.

– Šapića sam video jednom na sednici, više se nije pojavio. Mi to vidimo kao još jedno oružje koje nam služi u promeni. Nismo se odrekli ničega što smo pre toga radili, nismo pobegli u politička odela i kravatu. Kao odbornici, Nikola Stanković i ja zajedno sa još jednim aktivistom, Nikolom Adamovićem, pešačili smo prošle godine do Jadra, preko 150 kilometara kada su pozvali studenti. Nastavili smo da se povezujemo sa građanima, zanima nas koncept građanske suverenosti, zato i dalje koristimo peticije i narodne inicijative. Ali, nema potrebe da mi sada rešavamo tu brakorazvodnu parnicu (između Šapića i SNS-a). Vidimo da je Siniša Mali i dalje na listi odbornika SNS-a iako se ni jednom nije pojavio. To je, inače, protivustavno jer ne možete biti ministar i predstavnik u parlamentu. Ali, on je tu neka vrsta dadilje Šapiću, mora da bude na listi odbornika ukoliko bude potrebno da ga zameni kako bi se zaštitio jedan od najkoruptivnijih projekata, Expo. A tamo gde je korupcija na srpskoj političkoj sceni, tamo je vrlo često Siniša Mali – tvrdi Savo Manojlović.