Fruškogorski pravoslavni biser, manastir Velika Remeta i iguman Stefan služe Bogu i narodu
Iguman manastira Velika Remeta na Fruškoj Gori rešio da oživi fruškogorski kraj: Bio bi greh da ljudi ovde ne dolaze
Fruškogorski manastir Velika Remeta krije rajski vrt na zemlji, iguman Stefan poziva vernike da potraže mir

Fruška Gora poznata je kao srpska Sveta Gora, a od 35 izgrađenih manastira do danas je opstalo tek njih 16. Jedan se naročito izdvaja, a iguman tog manastira ostaje u sećanju svakome ko poseti ovu Božju kuću u potrazi za malo mira i spokoja.

U fruškogorskoj tišini, daleko od puteva, skriven u dolini manastir Velika Remeta ne samuje. Svaki dan sve više vernika i turista pohodi rajski vrt igumana Stefana, starešine manastira.

Etno-selo pored manastira, letnja likovna škola i ikonopisačka radionica za mlade, izvor Ubavac, nadaleko čuven po vodi koja krepi i bistri vid, sve više privlače vernike i ljude željne mira i tišine. A tu je i replika Vitlejemske pećine, sa crkvom iznad nje.

Iguman Stefan, iako je prešao sedamdesete godine života, ne prestaje da iznenađuje hodočasnike. Duge sede brade, vedrog pogleda i veselog duha, izgledajući kao neki starozavetni prorok, dočekuje goste medom i vodom, nudi odmor i okrepljenje, dobru manastirsku jabukovaču, knjige za čitanje, a uvek je spreman na bogougodan razgovor, piše Sremskomitrovački portal.

– Bio bi greh da ljudi ovde ne dolaze. Selo se prazni, ali mi u manastiru, bratstvo i sestrinstvo monaško, rešili smo da oživimo ovaj kraj, da ljudi u njega dolaze, da pored manastira potraže odmor u tišini naših objekata koje smo sagradili, da vide i naš rajski vrt na zemlji – kaže iguman Stefan.

manastir-velika-remeta04-830x01
Foto: Sremskomitrovački portal

Da su na dobrom putu, dokazuje i podatak da je pre pandemije, samo tokom nedelju dana, ovaj manastir znalo da poseti po nekoliko hiljada ljudi, iz svih krajeva zemlje, pa i iz inostranstva.

– To što gradimo su skromni, ali lepi i funkcionalni objekti. Nema tu novca, sve su to dali dobri ljudi koji su shvatili šta želimo i nesebično nam pomažu materijalom i radom. Na jednom hektaru oko manastira, sa leve strane je etno-selo sa pet brvnara, gde se može prirediti roštilj, odmarati i uživati u letnjikovcima. Sa desne strane smo uredili fontanu za osveženje, izgradili repliku Vitlejemske pećine i brdo Sion sa kapelom. Tu su i tri isposnice kako su nekad izgledale. Taj naš rajski vrt je idealan za molitvu i odmaranje duše. I mi monasi iz ovog manastira živimo brže i srećnije sa ljudima koji stalno dolaze. Manastir i jeste mesto gde ljudi treba da se okupljaju, a ja mislim da je naša uloga i danas ista-da smo verski, kulturni i narodni centri saborovanja, promišljanja i dijaloga – priča Stefan.

A u kompleksu manastira veliki broj posetilaca raštrkan na sve strane. U Vitlejemskoj pećini, jasle, slama i ikona majke božije i rođenje Isusa.

Monasi iz Velike Remete idu korak po korak, uz manastir stvaraju i svojevrstan centar za češće okupljanje ljudi. Jesu „posna“ vremena, kako iguman Stefan kaže, ali svi pomalo pripomažu da se zaokruže započete celine zaokruže. Vrata manastira su svima otvorena, knjige na dohvat ruke, a iguman Stefan poručuje:

– Ovde život miruje! Posle molitve organizujemo šetnje, razgovore. Teška su vremena, a ljudima je do lepih reči – smatra Iguman.

U neposrednoj blizini manastira oglašava se gavran, jata grlica guguču, a Stefan kaže:

– Svi smo ovde, na ovih 250 metara nadmorske visine, odlično se slažemo i živimo jedni pored drugih. Svratite češće, biće i vama i nama lepše!

Ovu fruškogorsku svetinju je osnovao kralj Dragutin krajem 13. i početkom 14.veka i skoro čitav vek o njemu nema pisanih tragova. Prvi pisani dokument o manastiru je iz 1509. godine, a prva značajna kompozicija živopisanih fresaka sa primesama barokne umetnosti javlja se 1568. godine.

Manastir je prvo veliko stradanje doživeo 1716. godine u ratu između Austrougarske i Turske, a onda i u Drugom svetskom ratu.

Monasi manastira Ilinje leče i udomljavaju povređene i napuštene pse

Original Article

(Visited 2 times, 1 visits today)