P. je negde daleko, u Africi, u zemlji koju ni oni što se u njoj slučajno zadese ne bi isprve mogli da ubodu na mapi. Kao ni u dostini tih nesrećnih zemalja, ni u njoj nema interneta ni televizije, makar onakvog interneta i televizije na koje smo mi navikli, sa svim svojim prednostima i gadostima.
Zato čovek mora da se dovija: svako na telefonu ima aplikaciju za VPN, pa onda taj signal pokušavaš da prebaciš na televizor, što ti češće ne uspe nego što uspe, a vlasti se foliraju da to ne znaju i da im cenzura uspeva.
Ne traži P. bogzna šta, ponekad da pusti neku utakmicu, posebno kada su one važne. Dok je bio u malo manjoj Africi, ali i dalje dobrano u Africi, često smo porukali kad igraju Zvezda ili repstacija, ali otkako je otišao baš u ljutu Afriku (grize gladni papagaj…), dugo se mučio da nađe način da prati situaciju, sve do ove jeseni, kada je zagustilo.
Ne njemu, naravno, nego repstaciji.
Tog dana je uspeo: nekoliko minuta pre nego što će se začuti zvižduci pažljivo odabranih i nepažljivo plaćenih gledalaca na stadionu Dubočica u Leskovcu, upućeni naravno himni Albanije, poslao mi je fotku: našao je livestream na nekom piratskom sajtu, gledaće odlučujuću kvalifikacionu utakmicu, onu koja je, zbog predigre, bila kontroverzna čak i kad isključite to ko je rival Srbiji.
Desilo se, pardon na tautologiji, šta se desilo – o toj utakmici, dijagnozi i anamnezi srpskog fudbala više, detaljnije i stručnije na drugom mestu u ovom broju Nedeljnika – mada smo sve, ja iz Srbije, on ne iz Srbije, prihvatili više sa fascinacijom nego sa nervozom, više pomireni sa sudbinom, a onda njome i zabavljeni, nego što bi to bilo pristojno kada vam je reprezentacija izgubila od velikog, nimalo fudbalskog rivala, čemu je uživo nazočila isključivo publika koja glasa, agituje i šeta za Srpsku naprednu stranku i njene parapolicijske snage.
Skakutanje lopte po busenima novog, a već propalog stadiona u „srpskom Mančesteru“, gde će nacionalni tim biti proteran e da se ne bi desilo da neko opet viče nešto protiv države i predsednika na nekoj većoj i beogradskijoj tribini, to je bilo najmanje mučenje, mada nam devedeset i kusur minuta niko neće vratiti, bilo da smo ovde ili u Africi.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 16. OKTOBRA, NA SVIM KISOCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 7
