Posle Zakona o „Beogradu na vodi“, izgradnji putne infrastrukture ili prethodnog Zakona o ozakonjenu, Vlada Srbije je predložila još jedan lex specialis – poseban zakon čiji je cilj da se, van redovnih procedura, reši hronični problem nelegalno izgrađenih objekata.
U obrazloženju Predloga zakona o posebnim procedurama za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, Vlada otvoreno priznaje da dosadašnji zakoni, koji su takođe imali karakter posebnih propisa, nisu dali očekivane rezultate.
Zašto ponovo Lex Specialis?
U obrazloženju predloga potreba za „posebnim zakonom“ pravda se time što standardne procedure jednostavno nisu u stanju da obrade ogroman broj zaostalih predmeta.
Cilj je, kako se navodi, da se „najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike objekata“, čime se ostvaruje načelo „svoj na svome“.
Ovakav pristup bi, prema Vladi, građanima omogućio da slobodno raspolažu svojom imovinom kroz kupoprodaju, nasleđivanje ili hipoteku.
Uvođenje svih objekata u katastar „stvara i povoljniji investicioni ambijent, podstiče razvoj tržišta nepokretnosti i jača pravnu sigurnost“.
Upravo zbog obima problema i neophodnosti brze akcije, predložen je poseban zakon koji suspenduje delove redovnih procedura i uvodi jedinstvena, ubrzana pravila za sve.
Opstanak objekata u zaštićenim zonama
Najspornije i najkompleksnije rešenje unutar ovog posebnog zakona tiče se statusa objekata izgrađenih u zonama gde gradnja nije smela ni da se dogodi.
Za razliku od nezvaničnog nacrta do koga su došli novinari, a koji je takve objekte u potpunosti isključivao iz procesa, finalni predlog nudi rešenje koje ipak podrazumeva njihov opstanak.
Predlogom je, naime, predviđeno da se ipak evidentiraju objekti izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja, na područjima sa Liste svetske kulturne baštine, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu ili u zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta.
zaštita javnog interesa ili nagrada za nelegalne neimare
Međutim, ključna razlika u odnosu na nezvanični nacrt je u tome što se pravo svojine na njima ne upisuje na lice koje ih je izgradilo, već direktno „u korist Republike Srbije“.
Vlada ovakav potez obrazlaže namerom da se „štiti javni interes i obezbeđuje kontrola nad korišćenjem prostora“.
Ipak, zakon predviđa i izuzetak od ovog pravila za objekte izgrađene u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra ili one koji manjim delom zauzimaju zaštitni pojas javnog puta.
U tim slučajevima, upis u privatnu svojinu je moguć, ali samo ukoliko upravljač javnog dobra, odnosno nadležno ministarstvo, za to izda posebnu saglasnost.
Time graditelji gube pravo na imovinu, ali sami objekti, koji su nastali kršenjem propisa, de facto dobijaju mogućnost da opstanu, sada kao vlasništvo države.
Post Views: 5
