LEGENDA O SVETOJ PETKI: Žena koja je odabrala Boga umesto ovozemaljskog života i postala svetiteljka

U NARODU je zovu zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Njeno ime izgovara se s poštovanjem i blagim strahopoštovanjem. Njena ikona čuva se u domovima kao amajlija, a na njen dan žene ne rade, poste i mole se. Sveta Petka, prepodobna mati Paraskeva, zauzima posebno mesto u srcima Srba. Njena priča je više od hagiografije, to je put jedne žene koja je pre više od hiljadu godina izabrala duhovni mir umesto ovozemaljskog života.

Foto: SPC, Novosti

Detinjstvo i odlazak iz doma

Rođena je u Epivatu, malom mestu na obali Mramornog mora, u vreme kada je hrišćanstvo tek počinjalo da cveta među balkanskim narodima. Njeno ime Paraskeva na grčkom znači petak, dan pripreme i posta, po čemu je u srpskom narodu ostalo ime Petka.

Poticala je iz bogate i pobožne porodice, ali je vrlo rano odlučila da napusti sve što ima i krene putem asketizma. Još kao devojčica slušala je reči iz Jevanđelja: Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, i to je i učinila.

Foto: Z. Jovanović

Život u pustinji i povratak u zavičaj

Napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde je živela pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Kasnije se povukla u pustinju Jordansku, gde je u samoći i molitvi provela najveći deo života. Nije tražila ništa, ni udobnost ni priznanje, već samo mir duše.

Pred kraj života, po predanju, u snu joj se javio anđeo i rekao da se vrati u rodni kraj. Poslušala je glas, vratila se u Epivat, živela još dve godine u molitvi i tišini i tu se, u miru, upokojila.

Put moštiju kroz vekove

Njene mošti postale su mesto čuda. Ljudi su dolazili po isceljenje, a predanja govore da su mnogi ozdravili čim bi dotakli zemlju s njenog groba. Kada su Turci započeli osvajanja, mošti su prenete iz Epivata u Trnovo, zatim u Vidin, pa u Beograd, gde su dočekane s velikim poštovanjem.

U Beogradu su se nalazile u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, na izvoru koji i danas nosi njeno ime i za koji se veruje da ima isceliteljsku moć. Vernici i dalje donose flašice da zahvate vodu s tog izvora, verujući da leči bolesti očiju, kože, srca i kostiju.

Kasnije, tokom ratova, mošti su prenete u rumunski grad Jaši, gde i danas počivaju. Tamo se svake godine održava veliko pokloničko hodočašće na kojem se okupljaju vernici iz celog sveta.

Praznik i običaji

Prenos njenih moštiju, koji se dogodio 8. avgusta, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava se posebnim praznikom, dok se njen glavni dan slavi 27. oktobra. Tog dana, u gotovo svakom mestu u Srbiji, čuju se crkvena zvona i molitve žena koje joj se obraćaju za zdravlje, porod, ljubav i mir u domu.

U mnogim porodicama postoji zavet da se na njen dan ne radi ništa. Žene ne peru, ne šiju i ne kuvaju, jer se veruje da se time poštuje svetiteljka i da ona zauzvrat čuva dom i porodicu.

Sveta Petka je zaštitnica žena i majki

Ikone Svete Petke često se nalaze u spavaćim sobama, jer se veruje da štiti ženu i dete. Majke joj se mole za zdravlje dece, trudnice za lak porođaj, a one koje nemaju porodicu, za ljubav i duhovni mir. Na njenim ikonama prikazana je u monaškoj odori, s krstom u ruci i pogledom koji je blag, ali odlučan, kao podsećanje da vera nije samo uteha, već i odgovornost.

Foto: spc.rs/Novosti arhiva

Most između naroda i crkve

Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskom narodu. Ona nije samo svetiteljka iz crkvenih knjiga, već simbol postojanosti, ženske snage i tihe istrajnosti. U hramovima širom Srbije, Bugarske, Grčke i Rumunije vernici se okupljaju s istim poštovanjem kao i pre hiljadu godina.

I dok su mnoge svetiteljke ostale zapisane samo u knjigama, Sveta Petka je ostala u narodu, u pesmama, zavetima i svakodnevnim molitvama. Njen život, tih i nenametljiv, govori više od mnogih propovedi.

U vremenu buke i površnosti, ona ostaje simbol jednostavne, iskrene vere. I zato se i danas, kad god je teško, žene okreću njenom liku, pale sveću i tiho šapuću:

Sveta Petko, moli Boga za nas.

Kad se obeležava Sveta Petka

Praznik Svete Petke obeležava se 27. oktobra svake godine i to je njen glavni dan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tada se proslavlja Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka, i taj dan je u narodu poznat kao Petkovdan.

Postoji i još jedan važan datum: 8. avgust, kada se obeležava Prenos moštiju Svete Petke iz bugarskog Trnova u Beograd.

U narodu se oba datuma poštuju, ali 27. oktobar je dan kada crkve budu pune, žene poste, pale sveće i mole se za zdravlje, mir u porodici i zaštitu dece. Taj praznik mnoge porodice u Srbiji slave i kao svoju krsnu slavu.

(Ona.rs)

BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć