Glad Evrope za mineralima koji će pokretati električne automobile i mikročipove doveo je do optužbi da Evropska unija (EU) raspiruje sukob u istočnom Kongu, jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu u kojoj je poslednjih decenija umrlo šest miliona ljudi, piše Politiko.
Ljute reakcije izazvao je strateški sporazum o mineralima koji je Evropska komisija 19. februara sklopila sa Ruandom, koja se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo (DRK).
Za EU, koja se utrkuje sa Kinom za pristup resursnim bogatstvima centralne Afrike, taj sporazum je prilika da dobije pristup sastojcima koji su joj potrebni za svoje „zelene i čiste energetske ciljeve“, navodi briselski list.
Kritičari EU su uzvratili da će pakt stvoriti dimnu zavesu za krijumčarenje „krvavih minerala“ iz istočnog Konga, ne samo zato što je Ruanda optužena da je igrala odlučujuću ulogu u ratu s druge strane granice svojom podrškom pobunjenicima u grupi pod nazivom M23.
Predsednik Konga Feliks Čisekedi (Félix Tshisekedi), čije se snage bore protiv grupe M23, osudio je sporazum EU i Ruande kao „provokaciju veoma lošeg ukusa“.
Od kada je ugovor potpisan, borci M23 povezani sa Ruandom proširili su svoj uticaj na mineralne resurse istočnog Konga. Krajem aprila, baš kada je francuski predsednik Emanuel Makron zamolio Ruandu da prestane da podržava M23, pobunjenici su zauzeli Rubaju, žarište rudarstva u blizini granice u istočnom Kongu.
Portparol grupe M23 je brzo demantovao da su im cilj bogate rezerve rude koltana u toj oblasti, koji se koristi u tehnologiji pravljenje pametnih telefona i automobila.
Ali to obilje mineralnih resursa i njihovo krijumčarenje često pomažu u finansiranju oružanih grupa u istočnom Kongu, podstičući spiralu nasilja i kršenje ljudskih prava u višedecenijskom sukobu koji je, pored miliona ubijenih, doveo do raseljenja još sedam miliona ljudi.
Izvan ljudskih prava
EU je uputila pozive za deeskalaciju nasilja i obećala da će povećati humanitarnu pomoć, ali sporazum o mineralima sa Ruandom dovodi do opasnosti da se sukob rasplamsa, a ne smanji, tvrde regionalni stručnjaci.
Sporazum šalje poruku da „EU, pošto joj je potreban pristup mineralima, može da prevaziđe principe ljudskih prava“, rekao je Emanuel Umpula Nkumba (Emmanuel Umpula Nkumba), izvršni direktor organizacije Afrikan nečural risorsis voč ( African Natural Resources Watch).
„Veliki problem je činejnica da je Ruanda jedna od glavnih destinacija za koltan i druge minerale koji se krijumčare preko istočne granice Konga. Ruanda izvozi više minerala za preradu i proizvodnju nego što iskopava“, saopštio je ovog meseca američki Stejt department, pozivajući se na podatke UN.
Region Velikih jezera je od strateškog interesa za globalne sile, jer traže minerale i metale potrebne za vetroturbine, solarne panele i potrošačku elektroniku. On je izvor polovine svetskog tantala, koji se ekstrahuje iz rude koltana i koristi u elektronskim komponentama.
Suočena sa glasnim protivljenjem sporazumu nakon njegovog potpisivanja, izvršna vlast EU je pokušala da razjasni svoje namere, tvrdeći da je sporazum usklađen sa EU agendom o ljudskim pravima i da će pomoći da se iz vrši poritisak na Ruandu da ima održive lance snabdevanja.
„Dogovor nije potpisan da bi se dobio pristup mineralima, već prvenstveno da bi se podstakla promena na terenu“, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je zahtevao anonimnost.
Bogatstvo Ruande, zarada Konga
Brisel želi ne samo da sustigne Kinu, već i da uradi bolji posao očuvanja visokih ekoloških i društvenih standarda i zadržavanja vrednosti u rudarskim zemljama. U tom regionu Peking već održava bliske veze sa Kongom i kontroliše ogromne delove rudarskog sektora.
Evropska komisija naziva Ruandu „glavnim igračem u svetskom vađenju tantala“, ukazujući na njenu proizvodnju kalaja, volframa, zlata i niobijuma. Kako se navodi, Ruanda ima potencijal da postane „centar za dodatnu vrednost u sektoru minerala“, predviđajući da će rudarska industrija ove godine povećati prihode od izvoza na 1,5 milijardi dolara, sa 373 miliona dolara u 2017.
To izaziva uznemirenje među posmatračima.
„Svi znaju da samo delić, nedefinisana proporcija izvoza Ruande dolazi iz same Ruande, a veći deo dolazi iz Konga“, rekao je Erik Kenes (Erik Kennes), viši naučni saradnik u Afričkom programu na Institutu Egmont. On tvrdi da sporazum „opravdava… i formalizuje“ nezakonitu trgovinu.
Kagameova uloga
Predsednik Ruande Pol Kagame (Paul Kagame), koji je na vlasti od 2000. godine i ponovo je izabran za četvrti mandat ovog meseca obezbeđujući 99% podrške na visoko kontrolisanim izborima, priznao je da je njegova zemlja postala tranzitna ruta za zanatski i poluindustrijski iskopane minerale iz Konga.
Ovog 66-godišnjaka slave zbog povratka stabilnosti u zemlju nakon teškog genocida 1994. godine u kome je ubijeno 800.000 etničkih Tutsija i umerenih Huta. Međutim, Kagamea su Ujedinjene nacije optužile da direktno podržava M23, etničke Tutsi pobunjenike koji su počeli da se naoružavaju pre tri godine i sada kontrolišu delove teritorije u istočnom Kongu. Kigali je više puta demantovao postojanje međusobnih veza.
Dok se interesi M23 ne mogu svesti na komercijalnu dobit, izvoz minerala iz Ruande poput zlata i koltana porastao je poslednjih godina.
Kigali, koji ne otkriva podatke o domaćoj proizvodnji, tvrdi da Kongu nedostaje politička volja da okonča krizu na svom istoku, u koju su ulkjučeni Kongoanska nacionalna vojska, etnički Hutu pobunjenici, susedi i regionalne sile, uključujući vojsku Ruande.
M23, zauzvrat, negira bilo kakvu umešanost u krijumčarenje, tvrdeći da se bori isključivo za zaštitu etničke populacije Tutsija u Kongu. Portparol te grupe Vili Ngoma (Willy Ngoma), rekao je za Politico da M23 „nije u ovoj revoluciji za minerale“, dodajući da je „stanovništvo slobodno da trguje“.
„Krvavi minerali“
Komesarka EU za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen (Jutta Urpilainen) i bivši ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta (Vincent Biruta) izazvali su diplomatski gnev kada su potpisali sporazum u februaru, baš kada su se intenzivirali sukobi u istočnom Kongu.
Pored toga što je sporazum sa EU nazvao provokacijom, predsednik Konga Čisekedi je rekao da je to “kao da Evropska unija vodi rat protiv nas putem punomoćja”.
Tokom posete Belgiji krajem februara on je otkazao sastanke sa zvaničnicima Komisije, već se sastao se sa belgijskim premijerom Aleksandrom De Kruom (Alexander De Croo), koji se pridružio Čisekediju u odbacivanju sporazuma i pozivanju na sankcije Ruandi.
Kongo od tada poziva na međunarodni embargo na izvoz minerala iz Ruande i preti da će izvesti tehnološkog giganta Epl (Apple) na sud zbog korišćenja krijumčarenih „krvavih minerala“ iz konfliktnih područja u Kongu.
Upitan za komentar, Epl je ukazao na kodeks ponašanja dobavljača i izveštaj o napretku u rešavanju društvenih i ekoloških pitanja u svom lancu snabdevanja.
Pitajte Komisiju i ona će vam reći da je sporazum upravo ono što će pomoći da se stane na kraj takvoj praksi. Dogovor ima za cilj da „podrži održiv i odgovoran izvor, proizvodnju i preradu sirovina“, rekao je portparol kompanije i dodao da je „cilj povećanje mogućnosti praćenja i transparentnosti i jačanje borbe protiv ilegalne trgovine mineralima“.
Međutim, kritičari se plaše da taj pakt odražava spremnost EU da žrtvuje svoje principe zbog geopolitike. Brisel sve više pribegava sporazumima o saradnji koji nemaju obavezujuće trgovinske implikacije, ali ih je lakše zaključiti od tradicionalnih trgovinskih sporazuma. Cilj je da diverzifikuje svoje zalihe ključnih minerala i da se sopstvenom strategijom, Global gejtavej (Global GateWay) suprotstavi globalnom programu razvoja infrastrukture Pekinga „Pojas i put“.
To je kurs za koji je šefica Komisije Ursula fon der Lajen obećala da će ostati na njemu i u svom drugom mandatu.
„Postoji sva ova konkurencija sa Kinom oko ekonomskog uticaja… i mislim da EU zanemaruje određeni broj aspekata kao što su suverenitet i demokratija“, rekao je šef nevladine organizacije iz Konga „Observatoire Gouvernance et Paix“ Erik Kajemba (Eric Kajemba).
Put ka pomirenju
Brisel je pokušao da razjasni namere koje stoje iza sporazuma o mineralima sa Ruandom, a koji je tek nakon intenzivne debate dobio zeleno svetlo u zemljama članicama EU.
Portparol Komisije je rekao da je sporazum u skladu sa širom strategijom Brisela za mir u regionu Velikih jezera.
I prošle godine blok je zaključio sporazum o mineralima sa Kongom sa ciljem „jačanja upravljanja, dubinske analize, praćenja i saradnje u borbi protiv ilegalne međunarodne trgovine sirovinama“.
U dokumentu o regionalnoj strategiji, koji je prosleđen zemljama članicama u junu, izvršna vlast EU je tvrdila da je „osiguranje transparentnosti i mogućnosti praćenja “konfliktnih minerala“ (kao što su: kalaj, tantal, volfram i zlato) … od ključne važnosti i da kontrola nad tim i drugim resursima ne podstiče sukobe, posebno kroz nezakonite finansijske tokove i povrede ljudskih prava”.
U okviru dogovora o mineralima od Ruande je traženo da pristupi Inicijativi za transparentnost ekstraktivnih industrija (Extractive Industries Transparency Initiative), globalnom standardu koji je razvila istoimena organizacija sa sedištem u Norveškoj, a koji ima za cilj da „promoviše otvoreno i odgovorno upravljanje naftom, gasom i mineralnim sirovinama“.
Brisel takođe želi da napravi mapu svih rudnika iz kojih nabavlja minerale i da koristi naučne alate za proveru porekla minerala. Zvaničnici tvrde da, ukoliko Ruanda ne ispuni ove uslove, neće biti moguće potpisati mapu puta u kojoj su navedeni sledeći koraci u naredne dve godine.
Upitan o napretku koji je postignut po ovim tačkama od februara, portparol Komisije nije pružio više detalja. Vlada Ruande nije odgovorila na zahteve za komentar.
Aktivisti i istraživači pozdravljaju ove korake, ali ukazuju na efikasnije načine na koje bi EU mogla da izvrši pritisak na Ruandu, kao što je uskraćivanje razvojne pomoći, s obzirom na to da je EU jedan od većih donatora u zemlji.
„Zanimljivo je pronaći nove načine da se utiče na region“, rekao je Gijom de Brije (Guillaume de Brier), istraživač iz Međunarodne službe za informacije (International Peace Information Service) koji se fokusira na analizu sukoba i prirodne resurse u istočnoj Africi.
Do sada su EU i Zapad pokušavali da vrše uticaj putem regulativa, kao što su zakoni o takozvanim konfliktnim mineralima, ali nema većih incijativa koje bi mogle da budu pokrenute, kao što je mirovni proces.
