Krizni štab precizirao mere koje važe tokom vikenda: Dva dana nisu dovoljna, neophodno je stalno poštovanje mera

Članovi Kriznog štaba, ministarka za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog Mijomir Pelemiš, danas su na konferenciji za medije Kriznog štaba precizirali danas predložene mere koje će važiti za vikend, a koje podrazumevaju ograničavanja rada ugostiteljskih objekata i tržnih centara do 14 časova tokom vikenda.

Darija Kisić Tepavčević Foto: Srđan Ilić
Darija Kisić Tepavčević Foto: Srđan Ilić

„Ograničenje rada ugostiteljskih objekata i tržnih centara odnosi se i na skijališta. Tako će bašte ugostiteljskih objekata moći da rade i posle 14 sati, ali se to ne odnosi na objekte na stazama koji ne mogu da imaju otvorene šaltere posle 14 sati. Što se hotela tiče, oni će moći da uslužuju svoje goste, ali nakon 14 sati ne smeju da uslužuju ljude koji nisu gosti hotela”, navela je ministarka Kisić Tepavčević na današnjoj konferenciji za medije Kriznog štaba.

Objekti za rekreaciju i sportski objekti takođe se zatvaraju preko vikenda od 14 sati, osim u slučajevima kada su zakazana takmičenja, ali samo za one koji u tim takmičenjima učestvuju.

Kartica „Za naše heroje“

Ministarka Kisić Tepavčević je najavila uvođenje programa podrške, kartice „Za naše heroje“ kao izraz podrške svima koji rade i volontiraju u kovid sistemu. Kako je objasnila u pitanju je personalizovana kartica koja će omogućiti povoljnosti odnosno popuste u više od 40 partnerskih kompanija, a vlasnici kartica imaće i prednost pri ostvarivanju prava i dobijanju usluga u institucijama, javnim preduzećima i ustanovima socijalne zaštite. Kartica će, navela je, moći da se koristi na celoj teritoriji Srbije, a važiće do odjavljivanja epidemije.

Ministarka i epidemiolog Darija Kisić Tepavčević, rekla je da mere jesu pooštrene tokom vikenda zbog evidentnog porasta broja zaraženih.

„Ove mere znače pooštravanje i jasno vam je zašto su donete. Poslednjih dana imamo konstatan porast broja zaraženih i danima više od 3.000 novozaraženih. Višestuko je više onih koji nemaju potvrđenu zarazu, a nose virus. Dakle, imamo nekoliko hiljada novih nosilaca virusa koji mogu dalje da ga prenose”, kaže Kisić Tepavčević.

Ona naglašava da država može da ograničava rad objekata, sprovodi inspekcijske nadzore, propisuje kazne i kažnjava, ali ne može da kontroliše svakog građanina

„Niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata u našim domovima ili radnim organizacijama. Ovo nije prebacivanje krivice, nego moramo biti svesni da je na svakome od nas da spreči da se ova infekcija širi”, objašnjava Kisić Tepavčević.

Ministarka je konstatovala da je evidentno opuštanje napominjući da je jasno je svako ko se zarazio da je bio na udaljenosti manjoj od dva metra, bez zaštinih sredtava, bez preduzetih epidemioloških mera. Ona je rekla i da očekuje kritike „da virus ne radi do 14 sati ili do 18 sati”, ali da to nije tačno i da je cilj mera da se ljudi manje okupljaju.

„Svi smo poneseni i lepim vremenom i željom za dobrim životom, ali krajnje je vreme da svi uložimo napore. To što rade objekti ne znači da tamo treba da idemo, to je samo ukoliko je neophodno. Virus se prenosi 24 sata dnevno i traži našu slabost. Toga treba da budemo svesni iako nam je dosta i tih rečenica i tog načina ponašanja”, kaže Tepavčević.

Odgovarajući na pitanje da li se zakasnilo sa merama, ona je rekla da se već godinu dana govori o istim merama i da mi nikada nismo ni smeli da se drugačije ponašamo.

„Da li zvanično je zatvoren objekat do 18 ili 20 to ne znači da mi moramo ili trebamo idemo tamo. Ove mere treba da budu na snazi do odjavljivanja pandemija, koliko god nam to ružno zvučalo što pre želimo da se otarasimo ovih maski. Da li se zakasnilo, zakasnilo se ako ima još neko među nama ko sumnja da su ove mere efikasne, ko još uvek misli da mu neko nešto sprečava da radi i limitira ga u normalnom životu i aktivnostima”, navela je.

Pelemiš je dodao da mu smeta što svi upiru prstom u Krizni štab, jer on ne kontroliše mere.

„Zna se ko treba da kontroliše, odgovorajući organi moraju da ih kontrolišu. Ispada da je Krizni štab odgovoran što je bila žurka od 700 ljudi, kakve to veze ima sa mnom, za to mora neko drugi da odgovara. Svako treba da radi svoj posao”, ocenio je Pelemiš.

Raste broj zaražene dece, ali su slučajevi još sporadični

Prema zvaničnim podacima više od 60 odsto novozaraženih je u populaciji između 20 i 60 godina. Reč je o populaciji koja se najviše kreće i ima najviše kontakata.

„Raste broj dece kod kojih je potvrđen virus, oni srećom imaju lakšu kliničku sliku mada je i tu bilo bilo izuzetaka od ovog pravila. U današnjoj strukturi novoobolelih osam odsto su mladi od 10 do 20 godina i tu ima deo populacije školske dece. Epidemiološkim nadzorom utvrđeno je da je većina zaražavanja bila van školske sredine”, kaže Kisić Tepavčević i dodala da svi podaci ukazuju na to da postoji disproporcija svakodnevno zaraženih i prijavljenih u školama.

Infektolog Mijomir Pelemiš rekao je da ne postoji dobra evidencija inficirane dece.

„Sreća naša što nemamo više dece u bolnicama, ali opasnost je u tome što deca mogu da prenose infekciju, ali da mi ne znamo da su zaražena. Ima slučajeva gde se cela porodica zarazila, ali ne zna se odakle. Danas smo potencirali da se izvrši veći nadzor u školama i da se proveri šta se tu dešava", naveo je on.

Najstariji, ali i najosetljivij su, prema rečima ministarke, primer kako treba da se ponašaju svi jer njih je već nekoliko meseci najmanje u u ukupnoj strukturi obolevanja.

Dosad je, kako je navela, ukupno dato 1,4 miliona doza vakcina, a pola miliona građana Srbije primilo dve doze. Prema rečima Darije Kisić Tepavčević ove brojke ohrabruju, ali i nakon vakcinacije potrebno je vreme da se razvije imunitet.

„I posle druge doze bi trebalo da prođe određeni period dve tri nedelje da bi smo razvili imunitet. Videli smo da se značajan broj ljudi zarazio nakon prve doze. To je zbog opuštanja. Moramo znati da nas prva doza ne štiti”, kaže Kisić Tepavčeić

Prema njenoj oceni ohrabruje veliki odziv na vakcinaciju, kao i činjenica da u Srbiji postoji nekoliko vrsta vakcina.

„Imamo moćno oružje, najzad smo krenuli u kontranapad, ali ne smemo to da umanjimo tako što ćemo dozvoliti da se više zaražavamo”, rekla je ministarka.

Na novinarsko pitanje da li kratkoročne mere koje je Krizni štab doneo mogu da utiču na virus, Pelemiš je naveo da rezultati ne mogu da se očekuju za dva dana, već eventualno za tri do pet kada bismo sve zatvorili, ali da je neophodno nešto preduzeti „zato što ovo napreduje“.

„Mi smo to očekivali, nije to za nas iznenađenje, gledajući kako se ponašamo, po prodavnicima, kafićima, autobusima, mere se ne poštuju, zato se brojevi povećavaju“, rekao je Pelemiš.

Na pitanje da li ima registrovanih novih sojeva virusa u Srbiji Pelemiš je odgovorio da o tome nema podataka osim o britanskom koji je registrovan u Srbiji.

Ostali, kako je naveo, nisu registrovani, ali nije poznato da li ih ima.

„Koji god soj da se pojavi, zaštita je ista, mere prevencije se ne menjaju. Ali mene brine broj bolesnika u bolnicama, broj umrlih i vraćanje bolnica u kovid sistem. Ako to ne zaustavimo, to će za nas biti jako loše, a ja verujem da ćemo to da zaustavimo“, rekao je Pelemiš.

On je dodao da su mere imale za cilj da skrenu pažnju na neophodnost poštovanja propisanih mera.

Pelemiš: Od broja novozaraženih, više brine broj pacijenata u intenzivnoj nezi

Infektolog i član Kriznog štaba Mijomir Pelemiš rekao je da ga nervira što je u vestima prva vest koronavirus, kao da su svi zaboravili da postoje i druge bolesti.

„To ne znači da joj ne treba pridavati pažnju, ali ostali ljudi su postali 'hendikepirani' jer ne mogu da stignu kod lekara i nažalost mnogo ljudi umire od drugih bolesti ne računajući kovid“, rekao je on.

Kako je istakao, njega ne brine cifra novozaraženih, već koliko pacijenata umire svaki dan i koliko je na intenzivnoj nezi, a ne na respiratorima.

„Ovaj broj od 159 nije realan broj, mnogo ih je više u jedinicama intenzivne nege. Danas u Beogradu, ne računajući delimično Batajnicu i Arenu, sve zdravstvene ustanove su popunjene. Opet će neke morati da se vraćaju u kovid sistem, a skoro su izašle. To je jako teško za zdravstvene radnike, a bolesnici koji ne boluju od kovida su u velikom problemu“, rekao je Pelemiš.

On je ocenio da se u Beogradu ne poštuju mere, jer ne bi bilo ovoliko zaraženih.

„Moramo da kažemo tačno šta se dešava u zemlji i da budemo odgovorni. I dalje izgleda ima ljudi koji ne veruju u virus dok se ne razbole, a onda poveruju i mole nas da ih ne smeštamo van Beograda, a bogami moraćemo“, naveo je infektolog.

Izneo je podatke da je 605 zdravstvenih radnika trenutno zaraženo, a od njih 16 se nalazi u bolnici.

„To je jedna cela bolnica, njih 605. Veliki broj zdravstvenih radnika nije koristio uopšte godišnji odmor, nije više u mogućnosti da izdrži fizički i psihički ovaj teret. Ne mogu da razumem šta je teško poštovati ove mere koje su u odnosu na ceo svet najrelaksiranije. Nema drugog načina sem ovih mera i vakcine“, rekao je Pelemiš.

Kako je napomenuo, rezultat je ipak na vidiku i on je optimista.

„Nisam za to da se kolektivni imunitet stekne što pre, po svaku cenu. Ja sam za što manje žrtava, a da bi se što više vakcinisali moramo biti zdravi. Nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, ne samo za ovu bolest, ali odgovor na pitanje kako su tako brzo nastale – pa medicina je napredovala, udružio se celi svet. I za različite sojeve ima rešenja, vakcine će se menjati, biće još jedna doza. Problem je rešiv“, rekao je.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article