Foto: Unsplash

Tek što se planeta umirila od COVID-19, desio se rat u Ukrajini. Iako organizovani kriminal nije na prvom mestu u javnim pričama, isto kao i u martu 2020. kada je proglašena pandemija, važno je govoriti o ilegalnim prilikama kriza. Svaka nestabilnost generiše nova ilegalna tržišta. Kriminalna podzemlja koriste svaku priliku, pa i rat, da povećavaju profit ili legalizuju nezakonito stečen kapital. Moguće posledice na Balkan su delikatnije jer region već dugo ima problem sa ilegalnim tokovima droge, ljudi i oružja, korupcijom, utajom poreza i pranjem novca.

Nezakoniti finansijski tok je prekogranično kretanje nezakonitog stečenog, prenetog ili potrošenog novca. Na primer, kada kriminalac narko-profit stečen van Srbije troši u zemlji kroz izgradnju i kupovinu stanova kako bi legalizovao ilegalni kapital. Ekonomske sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini su otvorile mogućnost da se ilegalni novac ruskih i ukrajinskih oligarha preseli u države regiona i tako im postane sigurno mesto za kapital.

Srbija u proseku gubi 60 miliona evra od utaje poreza. Krijumčarenje migranata je u 2020. vredelo oko 8,5 – 10,5 miliona evra. Uprava carina je u proteklih pet godina na granicama zaplenila cigarete vredne blizu 1,2 miliona evra. Procenjena vrednost tržišta narkotika u Srbiji je 280 miliona evra, a samo heroina u jugoistočnoj Evropi preko 960 miliona evra. Zvanična ukupna vrednost imovine koja je bila predmet istraga zbog pranja novca je preko 57 miliona evra, a procenjuje se da iznosi između 1 i 2,5 milijardi evra. Dakle, veliki novac je u igri koji, ako se oduzme, može biti korišćen u društvene svrhe.

Kada god se u štampi ili na televiziji kaže da je neko uhapšen zbog poreske utaje, zloupotrebe položaja, droge, krijumčarenja ljudi ili je član organizovane kriminalne grupe, postoji visok rizik od pranja novca. Sektor nekretnina je prvi na meti onih koji peru novac. Nacionalnom analizom rizika istaknuto je da se pranje novca u Srbiji najčešće odvija kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata, kao i u kupovinu stanova, poslovnog prostora i zemljišta za gotovinu. Uočen je i novi oblik pranja novca kroz nelegalnu izgradnju i ozakonjenje objekata.

Sumnje na pranje novca u sektoru nekretnina se opažaju kroz značajno povećanje cena u kratkom roku što dovodi do velike disproporcije između cena nekretnina i prosečnog životnog standarda. U Srbiji cene kvadrata dramatično rastu od 2018. Na primer, kvadrat na Vračaru je 2018. bio oko 1.700 evra, a 2022. je oko 2.900. Slična situacija je na Novom Beogradu. Kvadrat je 2018. mogao da se kupi za oko 1.200 evra, a sada za 2.900 evra i više u zavisnosti od lokacije.

Međutim, to ne znači da je sva gradnja u Srbiji pranje novca. Postoje investitori koji legalno trguju, a gotovinu koju su zaradili od prodaje stanova dalje ulažu u gradnju. Postoje ljudi koji nemaju poverenje u banke već štede kroz kupovinu nekretnine što je u Srbiji uobičajeno, ali i ljudi koji su zaradili penziju u inostranstvu i žele da nastave život u Srbiji, pa kupe stan. Ali postoje i oni koji peru novac od nezakonitih aktivnosti u izgradnju stambenih objekata sa građevinskom dozvolom ili bez nje, koji izazivaju još veću sumnju.

Očigledno je da pandemija i rat u Ukrajini nisu uticali negativno na sektor građevine, a skok u cenama je posledica kombinacije visoke tražnje, skoka cena građevinskog materijala i pranja novca. Jedna od posledica dolaska ljudi iz Ukrajine i Rusije je dramatičan skok cene nekretnina, što pogoduje pranju ilegalno stečenog novca preko fizičkih lica, investitora nekretnina – omogućava pranje veće količine novca zbog skoka cene.

Rezultati borbe protiv organizovanog kriminala se u Srbiji najčešće pokazuju hapšenjima. To nije loše, ali bi bilo još bolje da se seku ilegalni tokovi novca. Suđenja za pranje novca bi trebalo da budu efikasnija, a ne da traju godinama kao u slučaju Šarić. Za to je potrebno ojačati integritet institucija i njihovu koordinaciju, ali i pospešiti efektivnost krivičnih postupaka.

Originalni tekst