“Ćerka (tinejdžerka) me je pitala koji mi je omiljeni period u životu. ‘Ovaj’, rekla sam joj… ‘moje 50-te godine’. Gledala me je s nepoverenjem: ‘Ali ti si u srednjim godinama’”, ovako novinarka magazina The New York Times započinje svoj tekst o srednjim godinama.

U srednjim ste godinama, prema Američkom udruženju psihologa, ako imate između 36 i 64 godine . Dakle, taj period je poznat kao doba visokog stresa, zbog izgubljene mladosti, pogoršanja zdravlja, pritisaka na poslu i brige. “Sve je to tačno, ali mi se ipak sviđa”, piše autorka.

“Osećam se snažnije i nekako imam više samopozudanja, a manje sam ljuta. Moji roditelji su i dalje živi, kao i roditelji većine mojih prijatelja.”

Međutim, kada većina ljudi čuje reč „srednje godine“, verovatno pomisli na „krizu“, rekla je Margi Lahman, profesorka psihologije na Univerzitetu Brandeis.

„Krize srednjih godina nisu neizbežne. Istraživanja pokazuju da ih doživi samo 10 do 20 odsto ljudi”, dodala je Lahman.

Srednje godine, tačno je, mogu da donesu više stresa, ali mogu da donesu još nešto zanimljivo: samoprihvatanje, odnosno udobnost u sopstvenoj koži.

“Tokom srednjih godina pomeramo najčešće pomeramo fokus sa onoga ko smo zapravo, koje su naše zasluge i kvaliteti, fokusirajući se na druge”, kaže Čip Konli, autor knjige „ Naučite da volite srednje godine.”

Konli predlaže da sve one identitete iz mladosti, koje ste sebi pripisivali, kao što su recimo smisao za biznis ili slično, napišete na papir koji ćete potom baciti. Dakle, ovako stvarate prostor za izgradnju novog identiteta.

Druga bitna stvar je prema njegovom mišljenju to da ljudi ovih godina treba da probaju neki čudan hobi. “To je nešto što ste oduvek želeli da uradite. Ako imate resurse, rezervišite neobično putovanje, ekspediciju posmatranja ptica, Božićno krstarenje nekim svetski poznatim kanalom.”

Konli predlaže da se zapitate: “Za kojim stvarima koje nisam uradio ili nisam probao ću zažaliti za deset godina?”

„Ja sam tako naučio da surfujem sa 57 godina“, rekao je.

Umesto da se fokusirate na izazove ovog doba, koji su u velikoj meri van vaše kontrole, tvrdi, pronađite neke načine na koji vi možete da rastete. “Neki od mojih prijatelja su se učlanili u klubove za lov na duhove, drugi su napravili u svom podrumu baštu pečuraka, a jedan koji je oduvek voleo da peva, a nije, postao je član hip-hop benda.”

Obeležite važne godišnjice. I to slavljem, kada se recimo vaše najmlađe dete odseli. Pozovite prijatelje na proslavu vašeg 50- og rođendana i spremite večeru.

Investirajte u svoja prijateljstva. Tokom odraslog doba, naši društveni život gotovo zamire jer se bavimo porodicom i poslom, objašnjava dr Lahman. Prijateljstva su ključna za naše psihičko i fizičko blagostanje, rekla je Rozana Lajpcig, profesorka interne medicine i autorka knjige „Pošteno starenje“.

Post Views: 19

Originalni tekst