Odnos Srba prema KiM je merilo toga kakvi smo kao ljudi. Prava istina je da postoji pravo jačega da maltretira slabije.

КОСОВО ЈЕ НАШЕ СВЕ ДОК НАМ ЈЕ У МИСЛИМА И СРЦУ: Феђа Димовић, један од вођа Београдског синдиката, у интервјуу за недељне Новости

Nebojša Babić

DUBOKO sam ubeđen da su Kosovo i Metohija sama srž našeg identiteta i nešto uzvišeno što spaja sve Srbe, gde god da oni žive na kugli zemaljskoj. Oko Kosova smo se uvek okupljali, o njemu smo pevali i sanjali ga i u najtežim trenucima naše istorije. Ono je naše dok god mi tako mislimo i osećamo i to nam nijedna sila ne može oteti.

Ovako na pitanje da li je u predvečerje Sretenja 2024. vreme da se svi Srbi okupe oko očuvanja KiM, za „Novosti“, odgovara Feđa Dimović iz „Beogradskog sindikata“. Jedan od vođa popularnog hip-hop sastava, poznatog po jakoj rodoljubivoj noti i oštrim političkim stavovima, koji ove godine obeležava četvrt veka na sceni, nema dilemu da je vreme da se okupimo oko Kosmeta:

– To je zapravo okupljanje naroda oko Hrista koji se nalazi u središtu Kosovskog zaveta.

U više navrata ste isticali, govoreći o KiM, da je reč o duhovnoj vertikali Srba?

– Upravo tako. Sam ideal kosovskog zaveta se zasniva na svetom pismu i pravoslavlju. To je izbor između života u vrlini i propadanja u ništavilo. Naš odnos prema Kosovu je merilo toga kakvi smo kao ljudi.

A gde smo danas kao ljudi, kao narod?

– Kao i uvek, na raskršću. Zbog toga smo uvek pod pritiskom između čekića i nakovnja. Nekada deluje da nećemo izdržati, ali se onda pojavi neka čudnovata vitalnost ovog naroda koja nam pomaže da prebrodimo i najveće nedaće.

Uz svoj narod ste kroz gotovo svaku notu i rimu. Vaša angažovanost mnogima je, čini se, otvorila oči?

– Mi smo kritikom društva i sistema ukazali na mnoge probleme koji naš narod vekovima opterećuju. Istovremeno smo kod mladih uspeli da probudimo iskru zdravog rodoljublja i da obodrimo mnoge ljude da istraju u borbi za prave vrednosti. Nekad mi deluje da smo na sebe preuzeli ozbiljan posao koji inače nije svojstven jednoj muzičkoj grupi. Međutim, svi se mogu složiti, pa i oni koji nas ne vole, da mi nismo samo obična muzička grupa.

Posebno ste vezani za publiku sa one strane Drine, ali ne samo u RS, već gde god da žive Srbi?

– Za ovih 25 godina nema gde nismo nastupali za naše ljude. Na tri kontinenta i u velikom broju različitih država. Zbog toga smo stekli značaj velikog nacionalnog benda koji je puno doprineo promociji naše kulture i duhovnosti. Republika Srpska je svakako na posebnom mestu u našim srcima jer je ona oduvek bila bastion srpstva.

Nestaje li srpski jezik? Da li nam umire ćirilica?

– Nažalost mi nekada ne umemo da vrednujemo kulturno blago koje su nam ostavili naši preci. Ćirilica je sve manje u upotrebi u svakodnevnom životu i mislim da bi država morala da se mnogo više pozabavi njenom zaštitom. Ista stvar je i sa jezikom koji je iskvaren pomodarskim novitetima uvezenim spolja i unakažen engleskim izrazima i internet slengom. Pogotovo je to prisutno kod mlađih generacija.

A da li očekujete da će se posle rezultata popisa srpski zvanično zboriti i u Crnoj Gori?

– To je očigledna želja većine naroda u Crnoj Gori, ali sam oprezan u očekivanjima jer je Crna Gora članica NATO-a, koji očigledno ima veliki uticaj na sve političke procese koji se tamo dešavaju. Svakako bi to bilo pravedno, imajući u vidu da je srpski jezik tamo na silu marginalizovan za vreme režima Mila Đukanovića.

Da vam neko kaže „bilo bi dobro da u pesmama primenjujete tzv. rodno senzitivni jezik“, šta biste učinili?

– Mislim da smo mi dokazali da na nas ne utiču bilo kakvi trendovi, pogotovo ne oni površni i pomodni.

Danicu Crnogorčević i numeru „Veseli se srpski rode“ neki su razapeli na stub srama, pritisak moćnika vidi se i u slučaju Miloša Bikovića. Ima li kraja?

– U tim primerima se vidi sve licemerje modernog sveta i brutalnost tzv. kulture otkazivanja. Više nije važna istina, nego lažni utisak koji se fabrikuje o nekom pojedincu ili o čitavom narodu. Ako se ovako nastavi, krivicu više neće utvrđivati sudovi, već će se ona procenjivati na prekom sudu medija i anonimne mase na društvenim mrežama.

Pravnik ste po obrazovanju, postoji li danas međunarodno pravo?

– Pravo pitanje je da li je međunarodno pravo ikada i postojalo. Moj odgovor je da ono postoji samo u knjigama. Prava istina je da postoji samo pravo jačega da maltretira slabije i da se pri tome poziva na zakone i standarde koje je sam izmislio a koji za njega ne važe.

A, pravda, ima li je danas?

– Postoji nebeska pravda i ja verujem da Bog često pomrsi račune ovozemaljskim silnicima. Ali Bog pomaže samo onima koji to zasluže. Ne smemo da mu okrenemo leđa!

Gde je svih ovih godina sistem, da li je kao u vašoj čuvenoj pesmi?

– Mi smo to detaljno i hirurški precizno opisali u našoj pesmi „Sistem te laže“. Možda najjasnije u stihu „Znam ko me laže i od koga sam ja zgažen – banke, MMF, korporacije su važne. A sistem i postoji da za njih pravi pare. I biće pravde tek kad ovo carstvo padne!“.

„Posle svega, šta sad ostalo je moj Beograde…“, pitali ste u „Baladi disidenta“. Šta nam je ostalo?

– Ostala nam je vera, ostaće i naša dela. Moramo da nastavimo da se borimo za stvari u koje verujemo i da budemo pozitivni primeri svojoj deci.

Kao da smo tek počeli

„BEOGRADSKI sindikat“, četvrt veka na sceni. Jubilej za ponos?

– Nama svakako jeste. Za nas je prevashodno najveći uspeh da je ova ekipa ljudi ostala na okupu već četvrt veka, da se družimo i stvaramo dobru muziku. Kroz šalu kažemo da smo tek počeli.

Stižu dokumentarac i nove pesme

 „SINDIKAT“ na turneju kreće iz Banjaluke 23. marta, na koji način će još biti obeleženo 25 godina postojanja grupe?

– Planiramo da tokom ove godine održimo nekoliko velikih koncerata u našoj organizaciji. Imamo još uvek aktuelan album „Sindikalno proleće“ koji smo objavili pre pola godine i trenutno ga promovišemo tako što izbacujemo spotove za pojedine pesme sa albuma. Planiramo još neke aktivnosti kao što je snimanje dokumentarnog filma o „Beogradskom sindikatu“, izložbe, monografije… Sve je u znaku ove slavljeničke godine. Biće i novih pesama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Originalni tekst