Folk kompozotor Dragan Aleksandrić radio je s Miroslavom Ilićem, Nadom Obrić, Nadom Topčagić, Vesnom Zmijanac, Biljanom Jevtić, Mirom Škorić, Marinkom Rokvićem, a mnoge od njih je i sam stvorio.Njegova karijera traje više od 50 godina, a malo je poznato kako je i Jašar Ahmedovski njegovo otkriće.
-E, o njemu tek imam priču! Osamdesetih godina pratim ja Šabana Šaulića na koncertu u Sarajevu, a poslije toga krenemo s Nazifom Gljivom u kafane. Taj ti je bio za kafane, ma, nema boljeg. I ulazimo u jednu kafanu, a tamo jedan mali, suhi, pjeva – ubija. Pitam ja Nazifa: “Je li, koji ti je ovaj?” Kaže: “Ma, pusti, dobar je mali, al’ imam takvih kol’ko hoćeš!”
-Mali, kako se ti zoveš? – Ja sam Jašar Ahmedovski, ja sam Makedonac. – Je li, je l’ bi ti išao za Beograd? Ali pazi, nema vraćanja! – A što ne bih? – Sutra u osam da si na aerodromu! Ja ću kupiti kartu i ideš, dobit ćeš sobu u hotelu. Tako je to bilo, tako to riješimo. I krenemo dalje, u drugu kafanu. Ulazimo, a ono – ludilo! Luster se ljulja koliko je luda atmosfera! Kaos. Sve se trese. Pitam: “Nazife, čoveče, što je ovo?! Koji je ovaj?!” Kaže: “Ma, tjeraj ga, bre, takvih imam kol’ko ‘oćeš!” – Kako se ti, momče, zoveš? – Šerif Konjević.
S.M
