Kompanija Rio Tinto demantuje navode iz teksta o subvencionisanju

Demanti prenosimo u celosti:

Autor potpuno netačno u članku navodi da je „Rio Tinto u svom izveštaju naveo da će proizvodnja litijuma ‘morati da bude podsticana’“, na osnovu čega je fabrikovan potpuno lažni narativ, budući da u izveštaju na koji se autor poziva ne postoji navedena tvrdnja. Autor je svesno i namerno u članak uključio netačnu informaciju, iako je na njegov zahtev od kompanije dobio detaljan i precizan odgovor u kome mu je objašnjeno da se podsticanje navedeno u izveštaju ne odnosi na subvencije u smislu podsticaja koje vlade daju investitorima, već na to koliko je tržište podsticajno za razvoj projekata. Autor odgovor kompanije nije uključio u članak, zbog čega kompanija Rio Tinto od N1 zahteva javno izvinjenje i objavljivanje tačne informacije koja je pre objavljivanja spornog članka dostavljena autoru.

Pitanje koje je kompaniji Rio Tinto uputio novinar Predrag V. Popović glasi: „Kakvi vidovi podsticaja se razmatraju kada je u pitanju proizvodnja litijuma? U polugodišnjem izveštaju kompanije Rio Tinto na strani 17 navedeno je da će nova proizvodnja zahtevati značajnija ulaganja, a da će novoj proizvodnji biti potrebni podsticaji (New production will need to be incentivised).“

Odgovor kompanije Rio Tinto, dostavljen 5. septembra novinaru, glasi:

Navod iz Prezentacije rezultata za prvo polugodište 2025. godine koji se odnosi na krivu troškova podsticaja za litijum u 2030. godini (u originalu: Lithium incentive curve in 2030) ne odnosi se na uobičajeno shvaćene podsticaje (incentives) koje vlade različitih zemalja odobravaju investitorima u cilju privlačenja novih investicija.

Kriva troškova podsticaja (incentive cost curve) rangira poznate ali još uvek neodobrene rudarske projekte koji bi mogli biti pokrenuti ukoliko se proceni da će biti profitabilni u budućnosti (tj. ako su „podstaknuti zbog svoje procenjene profitabilnosti“).

Dodatno, kriva podsticaja obuhvata sve projekte koji trenutno nisu odobreni, pri čemu X osa prikazuje očekivanu količinu snabdevanja (u ovom slučaju za 2030. godinu), dok Y osa prikazuje granične troškove projekata (operativne troškove uvećane za amortizovane kapitalne troškove). Ova kriva:

uključuje samo projekte koji još nisu započeti, dok se postojeći kapaciteti i projekti u izgradnji ne računaju;

obuhvata isključivo projekte koji su danas poznati – iako će u budućnosti neminovno biti novih, potrebno je vreme da oni pređu iz koncepta u proizvodnju, pa trenutno stanje i dalje pruža projekciju dostupne ponude do 2030. godine.

Metodologija je ključna za procenu dugoročnih cena litijuma. Kako potražnja nastavlja da raste, ona u određenom trenutku premašuje ponudu iz postojećih kapaciteta. Tada tržišni signal o ceni – koji pokriva operativne i amortizovane kapitalne troškove – postaje neophodan da bi se „podstakli“ novi projekti iz razvojne faze i na taj način nadoknadio očekivani jaz u snabdevanju.

U članku se navode i brojni drugi netačni navodi, uključujući i lažni narativ o navodno „marginalnoj renti/naknadi za korišćenje minerala jadarita“, bazirani na izjavama profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji i naučnog saradnika Instituta ekonomskih nauka Boža Draškovića. Rudna renta za metaličke sirovine, u koje spada i litijum, u Srbiji je u proseku viša ili jednaka rudnoj renti u većini zemalja i ova činjenica ne može da bude predmet subjektivnog tumačenja bilo koga. Projekat „Jadar“ bio bi podložan jednoj od najviših rudnih renti na svetu za ovakav vertikalno integrisan tip projekta – 5% od prihoda kompanije, odnosno oko 8% na vrednost koncentrata, što je skoro dvostruko više u poređenju sa Australijom, najvećim svetskim proizvođačem litijuma iz čvrste stene.

Potpuno je netačan i navod da kompanija Rio Tinto ne bi snosila „takozvane društvene troškove“, implicirajući potpuno neosnovano navodne „ogromne troškove zagađenja zemljišta, voda, vazduha, uništavanje ekosistema…“. Činjenica da je Projekat „Jadar“ uvršten u strateške projekte Evropske unije dokazuje da bi bio realizovan isključivo uz poštovanje najviših standarda EU u svim segmentima, uključujući zaštitu životne sredine. Pomenutim navodima pogrešno se tumači i važeća zakonska regulativa Republike Srbije.

Projekat „Jadar“ već više godina je predmet kontinuirane negativne kampanje plasiranjem neistinitih informacija i iznošenjem netačnih tvrdnji kojima se javnost dovodi u zabludu.

Kompanija Rio Tinto ostaje posvećena transparentnosti, otvorenom dijalogu i saradnji sa svim zainteresovanim stranama – uključujući akademsku zajednicu, lokalne zajednice i širu javnost. Verujemo da javna rasprava o projektu „Jadar“ mora biti zasnovana na činjenicama, stručnoj argumentaciji i međusobnom poštovanju svih aktera, a ne na proizvoljnim tvrdnjama i političkoj retorici.