Biotehnološka kompanija Colossal Biosciences, koja pokušava da vrati u život izumrle vrste poput dodoa, mamuta i tasmanijskog tigra, saopštila je da će u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) osnovati biotrezor za ugrožene vrste.
Kako navodi kompanija, Colossal Biovault i Svetska laboratorija za očuvanje vrsta biće smešteni u Muzeju budućnosti u Dubaiju i čuvaće milione zamrznutih uzoraka tkiva i drugih bioloških materijala sa oko 10.000 vrsta, uključujući 100 najugroženijih na svetu i u UAE.
Prošlog aprila Colossal je objavio da je „oživeo” izumrlog strahovuka ili strašnog vuka (dire wolf), stvorivši tri vuka — dva mužjaka i jednu ženku — koristeći drevnu DNK, kloniranje i tehnologije za uređivanje gena kako bi izmenio gene sivog vuka. Stručnjaci su, međutim, istakli da nije moguće oživeti potpunu, genetsku kopiju izumrle životinje i da su ovi vukovi u suštini hibridi strahovuka i sivog vuka, koji samo izgledom podsećaju na svog izumrlog prethodnika.
Kako očuvati sadašnje vrste
Kompanija sa sedištem u Dalasu, navodi da će uzorci iz trezora u UAE imati dvostruku namenu: koristiće se za istraživanja ugroženih vrsta, ali i kao potencijalni način da se vrste vrate u život ukoliko u budućnosti izumru.
Suosnivač i generalni direktor kompanije Ben Lam uporedio je novi biotrezor sa Globalnim trezorom semena na Svalbardu, u Arktičkom krugu — objektom koji čuva gotovo 1,4 miliona uzoraka semena — i ocenio da je životinjama potrebna slična zaštita.
„Moramo da počnemo da pravimo rezervne kopije celokupnog života na Zemlji, jer iako očuvanje prirode daje rezultate, ono ne ide brzinom kojom mi istrebljujemo vrste”, rekao je Lam za CNN.
Gubitak jedne – gubitak mnogih vrsta
Crvena lista Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) sadrži više od 48.000 vrsta kojima preti izumiranje, od ukupno 172.600 procenjenih. Procene o broju vrsta koje godišnje nestaju variraju, delom zato što veliki broj vrsta još uvek nije otkriven ili formalno opisan.
Lam je naveo da je cilj da se čuva više uzoraka svake vrste kako bi se očuvala genetska raznolikost — ključni faktor za dugoročnu održivost populacija.
On je dodao da postoji više razloga za očuvanje ugroženih životinja, ističući da su mnoge od njih ključne vrste u svojim ekosistemima. Gubitak jedne vrste može poremetiti čitavo okruženje, dovodeći do prekomernog razmnožavanja ili nestanka drugih, uz posledice koje se prenose niz lanac ishrane.
„Takođe gubimo ogromne količine podataka kada neka vrsta izumre”, rekao je Lam. „Ptice, na primer, imaju znatno snažniji imuni sistem od ljudi. To je nešto što bi trebalo proučavati kako bi se eventualno primenilo i kod ljudi.”
“Zamrznuti zoološki vrt”
„Ako vas ne zanimaju životinje same po sebi, trebalo bi da vas zanimaju zato što pomažu ljudima”, dodao je.
Uprkos ambicioznim razmerama projekta, Colossalov biotrezor nije jedini takav objekat na svetu.
„Zamrznuti zoološki vrt” San Diego Zoo Wildlife Alliance sadrži uzorke više od 1.300 vrsta i podvrsta. Od osnivanja 1975. godine genetika je znatno napredovala, a klonovi četiri ugrožene vrste — Prževalskog konja (ili divljeg konja) iz Centralne Azije, indijskog gaura, bantenga iz jugoistočne Azije i crnonogog tvora iz Severne Amerike — stvoreni su korišćenjem genetskog materijala sačuvanog u toj ustanovi.
Postoje i drugi projekti koji čuvaju hiljade DNK uzoraka životinja za različite naučne primene. Dobrotvorna organizacija Frozen Ark prikupila je 48.000 uzoraka, uglavnom DNK, uključujući snežnog leoparda i oriksa sa sabljastim rogovima (vrstu izumrlu u divljini), na više lokacija u Velikoj Britaniji.
Da li je dovoljno praviti kriobanku?
Organizacija San Diego Zoo Wildlife Alliance poručila je da je kriokonzerviranje živih ćelija važna i hitna prilika za očuvanje biodiverziteta, ali da nijedna organizacija to ne može da radi sama. Naglasili su da su potrebna jasna pravila, dugoročna odgovornost i međunarodna saradnja, kao i jačanje biobanki u samim zemljama bogatim prirodom.
Duško Ilić, profesor nauke o matičnim ćelijama na King’s College London, rekao je u mejlu da trenutno nema dovoljno javno dostupnih informacija da bi se Colossalov biotrezor mogao adekvatno proceniti, dodajući da bi voleo da vidi više detalja o „obimu projekta (vrste, tipovi uzoraka), upravljanju, pristupu, dugoročnom finansiranju i integraciji sa postojećim okvirima za očuvanje prirode”.
„Samo kriobankiranje ne znači automatski i stvarni efekat na očuvanje prirode”, rekao je.
