Uobičajeni virus za koji se nekada smatralo da je potpuno bezopasan, možda bi mogao da se poveže s Parkinsonovom bolešću, pokazala je nova studija.
Humani Pegivirus (HPgV), pronađen je u mozgu polovine pacijenata sa Parkinsonom na kojima je urađena autopsija, ali ne i u mozgu zdravih ljudi, kako su objavili istraživači u časopisu JCI Insight.
Zanimljivo je da je studiju vodio čuveni neurolog dr Igor Koralnik, koji inače sarađuje sa Fondacijom Majkl Džej Foks, glumca obolelog od ove bolesti, a koji je svoj život posvetio finansiranju otkrivanja uzročnika i lečenja Parkinsona.
Sprega virusa i genetike?
„HPgV je uobičajena infekcija bez simptoma za koju ranije nije bilo poznato da često inficira mozak“, naveo je u saopštenju za javnost vodeći istraživač dr Igor Koralnik, šef neuroinfektivnih bolesti i opšte neurologije na Norvesternu u Čikagu, kako je preneo njuz servis Medicalxpress. „Iznenadili smo se kada smo ga otkrili u mozgu pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, s tako visokom učestalošću, ali ne i u kontrolnoj grupi.“
Ovaj virus je izgleda izazvao raličite reakcije imunog sistema kod pacijenata, u zavisnosti od njihove genetike, objasnio je dr Koralnik.
„Ovo sugeriše da bi to mogao da bude faktor životne sredine koji reaguje s organizmom na načine koje ranije nismo uočavali.“
„Za virus koji se smatralo da je bezopasan, ovi nalazi ukazju da bi mogao da ima važan uticaj u kontekstu Parkinsonove bolesti. Može uticati na to kako se bolest razvija, posebno kod ljudi s određenim genetskim poreklom“, dodaje neurolog.
Ovo je samo trag i još će se utvrđivati direktna veza. U ovoj studiji istraživači su izvršili obdukciju mozga kod deset pacijenata sa Parkinsonom i kod 14 ljudi koji nisu imali ovu bolest.
Tim je otkrio virus HPgV u mozgu kod pet od 10 pacijenata sa Parkinsonom, ali ni jedan kod 14 zdravih pacijenata. Virus je takođe bio prisutan u kičmenoj tečnosti pacijenata sa Parkinsonom, ali ne i u kontrolnoj grupi. Takođe, više oštećenja mozga je otkriveno kod pacijenata sa HPgV, naveli su istraživači.
Šta su pokazale prve analize
Zatim, istraživači su testirali uzorke krvi više od 1.000 osoba, učesnika u Inicijativi za markere progresije Parkinsonove bolesti, nekoj vrsti biblioteke bioloških uzoraka dostupno za istraživanje Parkinsona. Međutim, u ovom slučaju samo oko 1 odsto pacijenata s Parkinsonom imalo je HPgV u uzorcima krvi, otkrili su oni. Međutim, oni koji su ga imali, ispolji su drugačiji signal imunskog sistema, posebno oni s mutacijom gena poveznim s Parkinsonom, pod nazivom LRRK2, navode oni.
„Planiramo da detaljnije ispitamo kako geni poput LRRK2 utiču na odgovor tela na druge virusne infekcije kako bismo utvrdili da li je ovo poseban efekat HPgV ili širi odgovor na viruse“, rekao je Koralnik.
Istraživači planiraju da nastave da prate koliko je virus čest među pacijentima s Parkinsonovom bolešću i kako bi mogao da izazove ovaj problem.
Potraga za odgovorima se nastavlja
„Jedno veliko pitanje na koje tek moramo da odgovorimo jeste koliko često virus ulazi u mozak ljudi obolelih od ili bez Parkinsonove bolesti. Takođe ciljamo da razumemo kako virusi i geni međusobno deluju; uvidi koji bi mogli da otkriju kako Parkinsonova bolest počinje i mogli bi da pomognu u vođenju budućih terapija.“
Inače, HPgV je virus koji se prenosi krvlju i pripada istoj porodici kao i hepatitis C.
Parkinsonova bolest nastaje kada moždane ćelije koje proizvode važan hormon nazvan dopamin počnu da odumiru ili postanu oštećene, piše list.
Kako se nivo dopamina smanjuje, ljudi razvijaju simptome pokreta poput drhtavice ili ukočenosti, kao i probleme s održavanjem ravnoteže i koordinacije.
Većina slučajeva Parkinsonove bolesti nije povezana s genetikom osobe, što postavlja pitanje šta bi moglo da izazove smrt nervnih ćelija koji proizvode dopamin, naveli su istraživači u beleškama.
Post Views: 55
