Који су странци сахрањени на Црвеном тргу у Москви
Историја

14 децембар 2021


Александра Гузева

NASA/Bill Ingalls

Крај Кремаљских зидина налазе се гробови око 200 људи, укључујући и неколико западних политичара. Ко су они и откуд ту?

Сви знају да се на Црвеном тргу и дан-данас налази маузолеј Владимира Лењина, који је умро 1924. године. Међутим, он је само део (централне) велике некрополе крај Кремаљских зидина. Својеврсно почасно гробље настало је овде после Револуције 1917. године.

Важни партијски радници и револуционари сахрањивани су овде све до 1985. године. Са обе стране Маузолеја налазе се гробови у низу са споменицима-бистама. Поред тога у заједничким гробницама сахрањени су војници који су живот дали за револуцију.


Tothkaroj (CC BY-SA 4.0)

Крајем двадесетих година прошлог века у Москви је почео да ради крематоријум. Урне са прахом важних људи у Совјетском Савезу почеле су да се зазиђују у кремаљским зидинама. У колумбарију у зиду налази се прах писца Максима Горког, војсковође Георгија Жукова, космонаута Јурија Гагарина и космичког конструктора Сергеја Корољова.


Legion Media

Први странци појавили су се у некрополи врло рано. Рецимо, у заједничкој гробници крај Кремаљских зидина сахрањено је петоро комуниста из више земаља који су погинули у близини Москве 1921. године. Немци Оскар Гелбрих и Ото Струпат, Бугарин Иван Константинов, Аустралијанац Џон Фриман и Британац Вилијам Џон Хјулет борили су се за права рудара и у Русију дошли на конгрес Црвене интернационале синдиката. На путу у Москву, из Туле, где су се срели са рударима, учествовали су у кобном тестирању новог аеровагона који је излетео из шина.

Међу скоро 200 људи сахрањених крај Кремља налази се одређени број странаца, пре свега вођа радничких покрета у својим земљама.

1. Мађар Антон Хорак (?-1918)


Bundesarchiv

После Првог светског рата у Русији се нашло десетине хиљада мађарских заробљеника међу којима су били сељаци, радници и други нижи слојеви становништва. Они су одлучили да приђу бољшевицима и помогну им у борби за власт и социјалну правду. Антон Хорак ступио је у редове Црвене армије и погинуо за време Грађанског рата приликом гушења побуне левих есера од стране бољшевика. Сахрањен је крај зидина Кремља у заједничкој гробници.

2. Норвежанка Августа Осен (1878-1920)

Августа Осен

Августа Осен

Јавно власништво

Норвешки комуниста била је једна од организатора покрета солидарности са Совјетском Русијом. 1920. године позвана је у земљу совјета на конгрес Коминтерне, као и Прву међународну конференцију жена-комуниста у Москви. Погинула је несрећним случајем за време ваздухопловне прославе у Москви када ју је закачило крило авиона који се срушио. Сахрањена је у заједничкој гробници са неколико других комуниста који су умрли 1920. године.

3. Американац Џон Рид (1887-1920)

Џон Рид

Џон Рид

Јавно власништво

Амерички новинар био је вероватно највећи миљеник бољшевика међу странцима. Рид је лично познавао Владимира Лењина и Лава Троцког и био сведок Револуције 1917. године коју је овековечио у својој књизи „Десет дана који су потресли свет“. После тога постао је један од оснивача Комунистичке партије у Америци. У Совјетску Русију вратио се 1919. године, радио у Коминтерни и путовао по земљи сакупљајући новац за нову књигу. Рид је умро 1920. године у Москви од тифуса. Сахрањен је у заједничкој гробници код зидина.

4. Американац Чарлс Емил Рутенберг (1882-1927)

Чарлс Емил Рутенберг

Чарлс Емил Рутенберг

Јавно власништво

Бивши столар Американац Рутенберг постао је генерални секретар нове Комунистичке партије Сједињених Држава. Он се одушевљаво револуцијом и преко океана чак организовао демонстрације радника под паролом „Руке даље од Совјетске Русије“. Рутенберг је умро у својој земљи, али на молбу бољшевика његов прах је пренесен у Русију и сахрањен код Кремаљских зидина.

5. Британац Артур Макманус (1889— 1927)

Артур Макманус

Артур Макманус

Јавно власништво

Шкотски металски радник још почетком 1910-тих учествовао је у радничким штрајковима и био члан Социјалистике радничке партије, као и руководства нове организације Савета изабраних радничких представника у предузећима. Био је изузетно надахнут Револуцијом 1917. године у Русији и залагао се за стварање Комунистичке партије Велике Британије која би ујединила све леве политичке снаге. Када је таква партија створена, Макманус је долазио у СССР на конгресе Коминтерне. Због подстрекивања на немире провео је у затвору неколико месеци и умро 1927. године. Његов прах пренет је у СССР и сахрањен у Кремаљским зидинама.

6. Американац Вилијам Дадли Хејвуд (1869-1928)

Вилијам Дадли Хејвуд

Вилијам Дадли Хејвуд

Јавно власништво

Амерички рудар Хејвуд био је члан Федерације рудара Сједињених Држава и активни члан локалних левих партија и радничких организација, радио на припреми штрајкова. Као и многи комунисти био је противник уласка САД у Први светски рат. Он и његови сарадници ухапшени су по оптужби за шпијунажу и подстицање на дезертерство из војске. Осуђен је на 20 година затвора, али је убрзо уз кауцију ослобођен како би уложио жалбу. Тада је побегао у Совјетску Русију, уосталом, револуцијом 1917. године одушевљавао се још у затвору. У СССР-у много је радио у револуционарним радничким организацијама, и написао аутобиографију и књигу о историји радничког покрета у САД који су објављени на руском језику. Умро је у Москви 1928. године.

7. Мађар Јено Ландлер (1875-1928)

Јено Ландлер

Јено Ландлер

Јавно власништво

Мађарски комуниста био је у младости подстрекач неколико радничких штрајкова, поставши потом један од лидера Мађарске совјетске републике, која је постојала неколико месеци, као и први човек Мађарске Црвене армије. После слома републике емигрирао је, учествовао у раду Коминтерне, и умро у Кану од болести 1928. године. Његов прах сахрањен је крај Кремаљских зидина. Још један Мађар Јено Хамбургер сахрањен је ту 1936. године. Међутим, после Другог светског рата урна са његовим прахом враћена је у отаџбину.

8. Немица Клара Цеткин (1857-1933)

Клара Цеткин

Клара Цеткин

Јавно власништво

Име ове Немице, комунисте и активисте у борби за права жена било је познато сваком совјетском детету још од раних дана. Њено име и данас носе многе улице у градовима у Русији, а један од главних празника у земљи је Међународни дан жена 8. март. Цеткин је протерана из Немачке када је на власт дошао Хитлер. Умрла је 1933. године у близини Москве.

9. Јапанац Сен Катајама (1859-1933)

Сен Катајама

Сен Катајама

Јавно власништво

Jaпански комуниста постао је симпатизер социјализма на школовању у Сједињеним Државама, почео је да организује синдикате и радничке покрете, као и леву партију. Док је Русија ратовала против Јапана 1904. године заједно са руским социјалистом Георгијем Плехановим изабран је за председника Конгреса радничке интернационале. За време репресије због организације радничких нереда напустио је Јапан и 1918. године преселио се у совјетску Русију, где је радио у Коминтерни. Умро је у Москви 1933. године.

10. Немац Фриц Хекерт (1884-1936)

Фриц Хекерт

Фриц Хекерт

Loracco (CC BY-SA 4.0)

Угледни активиста радничког покрета, Хекерт је био део руководећег кадра Комунистичке партије Немачке. Добро је познавао Лењина и био одушевљен успехом револуције у Русији. Хекерт, као и Цеткин, био је принуђен да напусти Немачку после доласка Хитлера на власт. Живео је у Москви и објављивао радове у совјетској штампи.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 1 times, 1 visits today)