Које земље купују оружје од Русије?
Наука и технологија

27 децембар 2021


Игор Розин

irkut.com/Global Look Press

Крајем 2021. године Русија ће са многим земљама света имати потписане уговоре о продаји оружја вредне 55 милијарди долара. Реч је о извозу авиона, система ПВО и аутомата „Калашњиков“.

Русија је у 2021. години задржала своје место на списку пет највећих извозника оружја на свету, поред САД, Кине, Немачке и Француске. Од укупног светског извоза оружја Русији припада око 20%.

И поред пандемије, Руска Федерација је 2021. године успела да склопи допунске уговоре о испоруци оружја вредне 10 милијарди долара. То је средином новембра саопштио Дмитриј Шугајев, директор Федералне службе за војнотехничку сарадњу.

Процењује се да руски војни уговори укупно вреде 55 милијарди долара. Испорука се одвија према плану.

Наводимо најскупље уговоре склопљене у одлазећој години за које је сазнала јавност.

Индија

АК-203

АК-203

Kalashnikov Media

Посао између Концерна „Калашњиков“ и индијске армије био је главна тема 2021. године. Руски произвођач оружја је са Њу Делхијем потписао уговор вредан 590 милиона долара, а везан је за производњу аутомата АК-203 у фабрици у граду Корва (држава Утар Прадеш).

Ова компанија ће покренути комплетну лиценцирану производњу овог оружја које ће користити оружане снаге Индије.

Према уговору, Њу Делхи ће направити 671.427 аутомата АК-203. Производња једног примерка ће коштати 958 долара.

АК-203 је серија аутомата „Калашњиков“ специјално направљених за индијску армију. Оружје користи муницију калибра 7.62×39 и има неколико ергономских измена у поређењу са другим савременим аутоматима „Калашњиков“.

„На моделу АК-203 је побољшана и прецизност паљбе. Оружје је добило нови рукохват, преклопиви кундак са подесивом дужином и Пикатинијеве шине са горње и доње стране на које се може закачити читав спектар нишана, држача и лампи које користи индијска војска“, каже Владимир Онокој из Одељења за војнотехничку сарадњу концерна „Калашњиков“.

Он истиче да аутомат има и нови компензатор трзаја, који је специјално направљен за индијску армију. Он има такву конструкцију да се пригушивач брзо ставља без скидања компензатора трзаја.

Индија је и даље један од главних купаца руског оружја. Склапање другог великог посла са руским оружарима објављено је још 2018. године када су обе стране потписале уговор вредан 5,8 милијарди долара, који се односи на производњу система ПВО С-400. Москва ће крајем ове године испоручити прву партију ових ракетних система.

„Данас је С-400 још увек најнапреднији систем ПВО на свету. Он може да обара све савремене и перспективне ваздухопловне циљеве, од бомби до невидљивих ловачких авиона и крстарећих ракета“, каже Иван Коновалов, директор за развој у Фонду за промовисање технологија 21. века.

Како истиче експерт, Индија је први страни партнер Русије који је добио овај систем.

Африка и Блиски исток

БТР-80

БТР-80

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Руска Федерација је 2021. године са 17 афричких земаља потписала уговор о испоруци оружја вредан 1,7 милијарди долара.

„Рособоронэкспорт“ (компанија задужена за све испоруке оружја у иностранству) није прецизирао које конкретно оружје се испоручује поменутом региону, али је саопштио да су у питању хеликоптери, системи ПВО, војнопоморска техника, лака оклопна техника и ватрено стрељачко оружје за органе реда.

„Од почетка 2021. године сва продаја оружја у иностранство је под печатом државне тајне. Због тога ’Рособоронэкспорт’ у већини случајева само наводи спектар опреме који се испоручује региону, уколико информација о склопљеном послу не процури у јавност преко страних медија“, каже Дмитриј Литовкин, извршни уредник листа „Независимое военное обозрение“.

Он истиче да је за време војне изложбе средином 2021. године Русија представила оклопне транспортере БТР-80 и цео асортиман најновијих аутомата АК (AK-12, AK-15, AK-19, AK-308, и др.), као и противтенковске ракете „Корнет“. Самим тим, ово оружје се може наћи на списку потенцијалних уговора о извозу.

За време војних изложби на Блиском истоку Русија је зарадила 1,3 милијарде долара и најавила будуће испоруке које ће донети преко 2,5 милијарде долара када уговори буду потписани. У исто време Руска Федерација је представила свој нови ловац пете генерације „Checkmate“ са једним мотором, као и борбене дронове који су тестирани у Сирији и нови путнички авион за летове средње дужине МС-21.

Овде су сви детаљни подаци о тим авионима, а такође информације о потенцијалним уговорима које Русија планира да потпише са Уједињеним Арапским Емиратима и другим земљама региона.

Муниција за САД


Сергеј Аверин/Sputnik

И поред америчких санкција, руске војноиндустријске компаније су поставиле рекорд у испоруци муниције Сједињеним Америчким Државама.

Према подацима Бироа за попис становништва САД за спољну трговину на који се позива руски пословни лист РБК, током првих десет месеци текуће године америчке компаније су увезле руску муницију за стрељачко оружје у вредности од 157,9 милиона долара. То је око 7,7 милиона метака за карабине АК на цивилном тржишту.

„Америчке санкције које су уведене недавно, у августу 2021, ограничавају даљу лиценцирану куповину од Русије стрељачког оружја и муниције за њега. Америчке компаније се труде да набаве што је могуће више муниције за своје клијенте пре него што санкције у потпуности буду на снази. За пар година ће нова ограничења потпуно онемогућити увоз руске муниције у САД тако да ће америчке компаније морати да траже нове набављаче муниције за аутомате АК“, каже Литовкин.

Заједница независних држава

Су-30

Су-30

Министарство одбране РФ/Global Look Press

„Рособоронэкспорт“ није обелоданио вредност војних уговора са земљама Заједнице независних држава. Па ипак, зна се да је Москва у 2021. години и даље била главни испоручилац оружја у ове земље. Извоз наоружања у Заједицу независних држава још увек је важан део војне сарадње између Москве и њених савезника у региону.

Главни увозници руског оружја су Казахстан и Белорусија.

Казахстан је добио пет дивизиона система ПВО С-300ПС и 16 вишенаменских ловаца Су-30 генерације 4+. Русија је са Казахстаном продужила и своје уговоре везане за испоруку ловаца Су-30СМ.

Током протеклих година извоз руског оружја у Белорусију је троструко увећан у поређењу са средином 2010-их. То су углавном системи ПВО и авиони за локалне снаге ПВО.

С-300ПС

С-300ПС

Министарство одбране РФ

Испоставило се да је Минск добио јединице ПВО С-300 и борбено-вежбовне авионе „Јак-130“.

Латинска и Јужна Америка

Од почетка 2000-их Русија реализује трговину и производњу оружја са седам земаља Јужне Америке. То су Аргентина, Бразил, Колумбија, Еквадор, Перу, Уругвај и Венецуела.

„Москва производи и продаје хеликоптере, лаку оклопну технику, системе противваздухопловне одбране и стрељачко оружје за локалне органе реда. Наш највећи клијент у региону је Венецуела. Њена армија је углавном опремљена оружјем руске производње“, каже Литовкин.

Он истиче да су Москва и Каракас потписали уговоре о продаји наоружања вредне милијарду долара којима је обухваћен читав спектар копнених транспортних средстава, ватреног оружја и хеликоптера.

Судећи по подацима из отворених извора, Венецуела је купила оклопну пешадијску технику, између осталог и борбена возила пешадије БМП-3М и оклопне транспортере БТР-80А.

Она има и уговоре о куповини артиљеријских ситема као што су „Мста-С“ и вишецевни лансери ракета „Град“.

Венецуела је потписала уговоре и о куповини тенкова Т-72Б1 и зенитних ракетних система С-300ВМ, „Бук-М2“ и „Тор-М1“.

Ратно ваздухопловство Венецуеле такође је набавило руске борбене и транспортне авионе: Mi-17-1B „Panare“, Mi-26T2 „Pemon“ и Mi-35M2 „Caribe“, као и вишенаменске ловце Су-30МК2В.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article