Najviše mladih na Zapadnom Balkanu koristi kanabis, navodi se u izveštaju Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti o drogama, koji je objavljen krajem 2022. godine.

Ističe se i kako je Zapadni Balkan postao ključni akter na regionalnom i evropskom tržištu drogom.

Razlog za to je, delom, u geografskom položaju na raskršću glavnih ruta krijumčarenja droga, ponajviše balkanske rute heroina, kanabisa, ali sve više i ruta kokaina i sintetičkih droga.

Iako dostupni podaci pokazuju da je ukupna upotreba droga u zemljama Zapadnog Balkana niska u poređenju s međunarodnim standardima, mogu se uočiti značajne razlike u obrascima korišćenja, različitim generacijskim grupama i vrsti opojnih droga.

Izveštaj je pokazao da je moguće da su brojevi niži od stvarnih, jer je za sve zemlje regiona utvrđena manja spremnost da se prijavi korištenje droge, između ostalog, zbog društvene stigme.

Kriminalne mreže na Zapadnom Balkanu, navodi se u izveštaju, usvojile su šifriranu komunikaciju i koriste onlajne tržišta i kriptovalute kako bi pokušali da zametnu novčani trag.

To sugeriše da tržište droge u regionu postaje sve više digitalno omogućeno, a ta tehnologija i druge povezane operativne inovacije donose prednosti kriminalnim mrežama uključenim u proizvodnju droge, trgovine i pranja novca.

Još jedan problem regiona jeste i korupcija, koja, navodi se, deluje kao posrednik za učvršćivanje i širenje zapadnobalkanske kriminalne mreže, piše Radio Slobodna Evropa.

Percipirana dostupnost opojnih droga

Stručnjaci su izvestili da se većina nedozvoljenih droga doživljava kao lako dostupna u regionu, posebno u velikim gradovima.

Dostupni su neki kvantitativni podaci u vezi s percepcijom o dostupnosti stvari iz 2019. godine među učenicima od 15 do 16 godina u četiri zapadnobalkanske zemlje.

U poređenju s prosekom prijavljenim u svim zemljama koje učestvuju u istraživanju, veći procenat učenika u Crnoj Gori i Srbiji izvestio je da su kokain i sintetski stimulansi prilično ili vrlo lako dostupni.

Slično nalazima iz EU, čini se da je uticaj pandemije korona virusa na korišćenje droga povezan s drogama koje se obično kupuju i koriste u kontekstu „noćnog života“, koje nisu bile dostupne tokom razdoblja fizičkog distanciranja i karantina.

Stručno mišljenje je sugerisalo i relativnu stabilnost delova tržišta lekova tokom pandemije, što se može objasniti postojanjem kratkih puteva za kanabis i potencijalno velike zalihe kokaina i heroina.

Internet tržišta, takođe, postala su važniji izvor snabdevanja tokom pandemije korona virusa.

Uloga i uticaj kriminalnih mreža Zapadnog Balkana na tržište droge u EU

Kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana su aktivne u EU, koja predstavlja unosno tržište u neposrednoj geografskoj blizini. Aktivnosti u EU, navodi se u izveštaju, potpomognute su prisutnošću dijaspora iz regiona.

Kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana postale su aktivne u EU 1990-ih, zbog rata i nestabilnosti u regionu.

Izveštaj navodi da kriminalci iz Zapadnog Balkana gravitiraju mestima gde postoji značajna dijaspora.

Na primer, severnomakedonska mreža poznata je kao „Frankfurt mafija“ i umešana je u trgovinu heroina iz Zapadnog Balkana u Frankfurt, ali i Beč.

Kanabis – droga koja se najviše konzumira

Kanabis je najčešće korišćena nedopuštena droga u regionu Zapadnog Balkana.

Među mladima uzrasta od 15 do 34 godine, procene godišnjeg broja svih slučajeva pojedinih bolesti kod određenog stanovništva u određenom periodu, kreću se između 1,9 posto za Bosnu i Hercegovinu (2018.), do 12,5 posto u Severnoj Makedoniji (2017.). To je niže od procenjenog EU proseka – 15,5 posto mladih u 2020. godini.

Kao što je ranije najavljeno, ovi podaci bi mogli biti drukčiji zbog nedovoljne spremnosti da se govori o upotrebi kanabisa na Balkanu.

Biljni kanabis je najčešći oblik kanabisa koji se koristi u regionu.

Na to ukazuju rezultati iz evropskog istraživanja o drogama iz 2021. u pet zemalja regiona.

Izveštaj je pokazao da je prosek od 87 odsto onih koji su koristili kanabis u poslednjih 12 meseci koristilo biljni kanabis, a 24 odsto je izjavilo da je koristilo smolu kanabisa.

Među tim ispitanicima, pronađene su najviši nivoi  prijavljene upotrebe smole kanabisa u Albaniji (54 odsto) i na Kosovu (34 odsto), dok su najniže bile u Srbiji (sedam odsto) i Crnoj Gori (devet odsto). Ulje ili ekstrakt bili su najpopularniji u Sjevernoj Makedoniji (27 odsto).

Razdoblje 2017. – 2020. karakteriše opadajući trend u količinama biljnog kanabisa zaplenjenog u regionu.

Dok je više od 84 tone bilo zaplenjeno na regionalnom nivou 2017. godine, uglavnom u Albaniji, količina se značajno smanjila na oko 19,5 tona u 2019. i 14 tona u 2020. godini.

Pregled podataka o zabeleženim zaplenama kokaina u regionu između 2017. i 2020. pokazuje dramatičan porast na gotovo 700 kilograma u 2018.

Poređenja radi, to predstavlja manje od jedan odsto kokaina zaplenjenog u EU u istoj godini, ali ovaj obim zaplena i dalje je vidok za region, navodi se u izveštaju.

Heroin i drugi opioidi i dalje su glavni uzrok štete povezane s drogama u regioni, dok problemi upotreba opioida su glavni razlog zbog kojeg ljudi ulaze u programe odvikavanja.

Predoziranja povezana s heroinom ili drugim opioidima prijavljeni su iz četiri zemlje za koje su dostupni podaci o smrtnosti.

Ovi podaci sugerišu da je heroin glavni nedopušteni opioid koji se koristi u celom regionu, osim Kosova, gde većina ljudi koji ulaze u tretman prijavljuje korištenje metadona, te Severna Makedonija gde se metadon smatra drogom koja se najčešće ubrizgava i takođe je povezan s većinom prijavljenih smrtonosnih predoziranja drogama, često u kombinaciji s benzodiazepinima.

Heroin se obično ubrizgava, ponekad zajedno s drugim supstancama uključujući kokain.

Zaplene sintetičkih droga

Amfetamin je bio najviše zaplenjena sintetička droga u Hrvatskoj između 2017. i 2020., nakon čega sledi MDMA ili ekstazi.

Zaplene amfetamina u ovom razdoblju bile su, uglavnom, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Podaci o upotrebi novih psihoaktivnih supstanci na Zapadnom Balkanu su, navodi se, ipak ograničeni.

Neki pokazatelj prisutnosti na regionalnom tržištu lekova može biti izveštaj Evropskog internet istraživanja o drogama (EWSD) iz 2021, prema kojem je između devet odsto ispitanika u Crnoj Gori i 23 odsto u Severnoj Makedoniji prijavilo korišćenje neke od ovih supstanci tokom 2020. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst